Википедија
Друштво Србија

ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ БИЛА ДРАГА ЉОЧИЋ? На данашњи дан умрла је 1. жена лекар у Србији! Учествовала у 4 рата, са војском прешла Албанију, а када чујете какву је НЕПРАВДУ доживела, никада је нећете заборавити

Драгиња Драга Љочић била је од малих ногу жена испред свог времена, која се неустрашиво и срца пуног љубави и вере читав живот борила за своју околину и своју отаџбину. Када на “дневном реду” у турбулентној историје Србије није било ратова, Драгиња је предводила битку за женска права, здрав разум, културу, и на концу свега ону најплементију – битку за бољи живот и спасење напуштене деце… Она није била само прва жена лекар у Србији, била и је и прва Српкиња са “титулом” официра, те прва дама која је након удаје задржала своје презиме.

ДАРКО ОД ЛЕКАРА ТРАЖИО ДРОГУ: Лазић упао у кризу, хирург открио детаље интервенције

Прича о храброј Драгињи почиње давне 1855. године када је угледала светлост дана у Шапцу у породици цинцарског порекла. Отац Дима бавио се трговином, а како је волео истеривање правде, што је српска хероина и повукла на њега, дуго је водио спор око једног имања са богатом шабачком породицом. Када је неочекивано изгубио овај случај на суду, остао је без динара и финансијски “уништен”, али га то није спречило да последњу пару да локалном црквењаку да звони на црквена звона. Када су га мештани упитали ко је преминуо, Дима Љочић пркосно и огорчено је одговорио: “Умрла је правда и њу данас сахрањујем”, због чега је од начелника “зарадио” 25 батина… На концу свега “захваљујући” овом процесу, како би прехранио жену и петоро малишана, Љочић је постао земичкар, што његову децу није спречило да у годинама које ће доћи постану неки од најзнаменитијих људи свог времена.

МАЈКА БРАНКА ДОЈУРИЛА У БОЛНИЦУ ДА ВИДИ СИНА: Чекамо лекаре! Дарка још нисмо видели! ОЧАЈНА! ПОЛУЖИВИ ОД БРИГЕ

Даровита, паметна и упорна Драга засигурно је више од свих осветлала образ и повратила престиж своје породице, доказавши да Љочићи, премда осиромашени, нису без потенцијала, части, талента и пре свега плементости и родољубља. Након завршене Више женске школе у Београду, она се, вођена амбицијом и социјалистичким идејама, обрела у Цириху где је и завршила студије медицине 1878, са свега 23 године, поставши и званично “доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болести”. Била је четврта жена у Европи којој је то пошло за руком.

МАТИЈА НАМАГАРЧИО МИЛА! Бећковић ће упркос забрани говорити на прослави у Будви!

Она је и пре стицања дипломе могла да се похвали богатом праксом и чињеницом да је већ доказани лекар. Искуство је стицала тамо где је било “најкрвавије” и најпотребније – на бојном пољу. Наиме, у јеку Српско-турског рата Драгиња се вратила у домовину, како би као болничарка помогла ратницима Србије, а тада је и овенчана чином санитетског поручника. Но, ни диплома Циришког универзитета ни ратно одликовање нису могли да сруше мизогене ставове тадашњег српског друштва, те је Драгиња, иако стручнија и умешнија од многих мушких колега, наишла на отпор када је пожелела да ради као прва жена лекар. Тек након интервенције њеног ратног команданта, тадашњи министар Унутрашњих дела решио је да Драга добије дозволу за лекарску праксу, што јој међутим није дозвољавало да ради у државној служби. Чак ни чињеница да је у то доба у Србији било једва осамдесет лекара, и то странаца, није могло да утиче на споран закон.

СНЕГ НАМ СТИЖЕ ТЕК ОКО БОЖИЋА! Ово је детаљна прогноза за зиму! ЕВО ДО КАДА ЋЕ БИТИ ТОПЛО!

Њен одлучни дух то није могло да сломи – наставила је са приватном праксом у Београду, убрзо поставши и члан Српског лекарског друштва, где се неуморно залагала се за повољнији статус жена лекара, иако је то био готово “донкихотовски” подухват, као усоталом и много тога у њеном животу. Коначно, 1882. године ствари су се помериле са “мртве” тачке, премда свакако не на начин на који је ова смела Шапчанка заслужила – она је постављена за помоћника лекара у Општој државној болници, највећој медицинској установи тадашње Србије. Када је, три године касније, избио Српско-бугарски рат Драгиња је поново показала своје чојство и јунаштво. Она је прихватила изузетну одговорност и без недоумице упустила се у авантуру – била је једини лекар у чак три болнице: Општој државној, Заразној и Болници за рањенике. Показала се тада у пуном сјају лицемерност друштва, јер само у рату и “суровим” околностима Драгиња је могла да буде равноправна са својим мушким колегама…

ОНО ШТО ЈЕ ВИДЕО ВИШЕ НИЈЕ МОГАО ДА НОСИ НА ДУШИ: Мустафа проговорио о Албанки која је измасакрирала српског дечака

Током вечите “борбе са ветрењачама” и непрекидног рада на личном и друштвеном напретку, Драгињи се догодила и љубав. Она се 1883. удала за опозиционара Рашу Милошевића, једног од оснивача Радикалне странке и високо образованго човека блиском идејама Светозара Марковића, а чак је и њихово склапање брака делић историје, јер била је Драгиња прва Српкиња која је после венчања задржала и своје презиме. Мрачна сена се само неколико месеци касније надвила на њихов брак – Милошевић је осуђен на смрт због подизања Тимочке буне, и то свега осам дана након што су добили прво дете – кћи Спомену. Ипак, краљ Милан га је истог дана помиловао, захваљујући залагању краљице Наталије, а казна је преиначена у шестогодишњу робију.

Докторка Драга нашла се у незавидној ситуацији, морала је да као новопечена мајка настави са приватном лекарском праксом и брине о беби, мужу заробљенику и његовим старим родитељима. Три године касније, политичка клима се променила, те је Раша Милошевић ослобођен, вративши се у загрљај вољене жене.

(ВИДЕО) СУЛЕЈМАН БИ ДА ЦЕПА СРБИЈУ! Угљанин на митингу тражио Санџачку републику и вређао Вучића!

Драга Љочић Милошевић и Раша имали су петоро деце: сина Ђуру и кћери Спомену, Радмилу, Зору и Олгу. Радмила Милошевић чврсто је корачама мајчиним стопама, завршивиш студије медицине у Цириху, а од 1911. радила је у Општој државној болници у Београду. Након што се ратно стање окончало, 1886. године, док је још било свеже сећање на њен напоран и “витешки” рад, унапређена је у “лекара секунданта”. Чак ни са тим новопеченим звањем, није била равноправна са јачим полом, јер било јој је ускраћено право на периодичну повишицу плате и на пензију. Поносита Српкиња усудила се, уморна од оспоравања, да затражи од Министарства “да има сва лекарска права дата свим лекарима, без разлике пола”. Одговор је стигао шест месеци касније у виду отказа из државне службе. Али, живот је умео да је бар једном поштеди муке – јер отпуштање јој није укаљало углед ни образ, људи су је већ величали као хуманог човека и врсног лекара. Драгињи Љочић рад је био душевна снага и од медицине није имала намеру да дигне руке никада – она се поново обрела у приватној пракси, а пацијенти су знали да у њену ординацију могу да куцају у било које доба дана и ноћи. Упоредо, радила је и у Управи монопола као хонорарни лекар, али ту није био крај њеним залагањима.

У току 1904. године основала је “Материнско удружење” са визијом да стане на пут великој смртности одојчади и збрињавањем напуштене или одбачене деце. Већ следеће године, захваљујући предузимљивости, ентузијазму и упорности докторке Драге ово удружење добило је зграду, те је прерасло у “Дом за нахочад”.

Залагање, труд и сва величина ове жене нису могле да прођу незапажено, иако је редовно била оспоравана од стране званичних институција и државе… Но, друштво, ван друштва ограниченог законима и уским погледима на свет, видело је истину и дивило се Драги Љочич – она је било идол Београђана у 19. веку, али су призања почела да се нижу и ван граница земље. Европа је овој жени у више наврата одала почаст у својој штампи, не штедећи речи хвале. Ипак, Драга, упоредо са признањима и успесима, није желела да одустане од борбе за равноправност, те је писала Министарству, жалећи се да ни након 30 година службе не може ни у положају ни у плати кренути даље. Но, наилазила је на “интересантне” одговоре пуне предрасуда и оштрих увреда на рачун родне припадности, а један од ткавих био је и да је “жена по физичкој природи позвана да се наслања на јачега од себе”.

И СРБИ СУ У ОПАСНОСТИ! Баба Ванга је предвидела успон Путина и погибију стотина хиљада људи, а од једног њеног пророчанства јежи се кожа!

Године “рмбачења” и даноноћног залагања учиниле су своје – здравље јој је било нарушено и слабо, и већ је газила шесту деценију, али чак ни то није је спречило да своју снагу и умешност покаже и током балканских ратова; неуморно је боравила у амбуланти за грађанство и сиротињу. Одмах потом на сцену историје ступио је Велики рат, у коме је докторка Драгиња такође решила да да свој допринос – чак из далеке Лозане организовала је слање пакета српским заробљеницима у мађарским и немачким логорима. Завршетак Првог светског рата полако, али сигурно доносио је другачију атмосферу у друштво и мењао закорела схватања. У корак са тиме, Драга Љочић је, након више од три деценије рада и у трену када је изгледало да је сва њена борба била узалудна, 1919. године коначно добила и формално звање лекара.

Годину дана касније постала је први председник Друштва београдских женских лекара, а 1924. остварила је и право на пензију. У пензији је уживала свега две године – јер њен живот тихо се угасио 5. новембра 1926. године у породичној кући на Топчидерском брду. Прича о Драгињи Драги Љочић јесте једно од првих веродостојно забележних сведочанстава о доприносу жена у напретку српског друштва… Била је то жена која је могла дословце све – да буде четврта девојка са универзитетском дипломом лекара у Европи, да својим доброчинством, знањем и вештином исцељивања брани боје Србије у чак четири рата, да роди петоро деце и одржи складан брак, да буде добар и пожртвован пријатељ, да се бори за права жена и њихов бољи положај, да ради на унапређењу докторске професије, да преводи стручну литературу, и на све то – брине о напуштеној и одбаченој деци.

Могла је све, само не да ради у државној служби и буде равноправна са мушкарцима. Мада, на концу свега чини се да и није било потребно да буде равноправна са јачим полом; јер била је много више од њих – била је снажнија, сналажљивија, трпељивија, племенитија, способнија, паметнија и лепша!

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Дачић о новој акцији Приштине: Доживеће дебакл

Рат се наставља: Црногорци из лектире избацили дела Десанке Максимовић, Алексе Шантића, Бранка Ћопића…

(ФОТО) У БОЛНИЦИ САМ ТРАЖИЛА СНАГУ КОЈУ САМ ПРЕНЕЛА ДАРКУ! ЗНАМ ДА МУ ЈЕ ПОМОГЛО! Огласила се Ана Севић и послала поруку која ће вас РАСПЛАКАТИ: Све сам урадила за оца мога детета што је у МОЈОЈ МОЋИ

ИГРАО СЕ ПИШТОЉЕМ, ПА МАЈКУ УПУЦАО У ОКО! Језива несрећа у стану у центру Чачка!

ДРАМАТИЧНИ ДЕТАЉИ ОПЕРАЦИЈЕ ДАРКА ЛАЗИЋА: Из плућа му извукли 2 литре крви! Операција кука и бутне кости се одлаже?!

Дарка воде на скенер, родитељи дојурили у болницу: Ево шта су лекари рекли након хитне операције

Курир/дневно.рс

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
2°
3°
Mon
5°
Tue
5°
Wed
6°
Thu