Извор: kcna.kp
Аналитика Свет

ЗАБОРАВИТЕ на денуклеаризацију Северне Кореје

Питање више није како спречити Северну Кореју да постане нуклеарна сила, него како је спречити да употреби нуклеарно оружје.

Аутор: Виктор Вуловић

Стратешке прекретнице не догађају се сваки дан. 28. јул 2017. је био један од тих дана.

Тог петка је Северна Кореја тестирала ракету која може да допреми нуклеарну бојеву главу до практично било ког места на територији САД, што је огромно достигнуће за државу за коју је почетком деведесетих већина сматрала да је на издисају. У реалности далеко од поражене, Северна Кореја је успела да избегне сваку политичку, војну и економску препреку коју јој је пет узастопних америчких председника стављало на пут остварења статуса нуклеарне силе. И то не само нуклеарне силе – него стратешке претње по Америку.

Сада Доналд Трамп има огроман изазов пред собом – да обузда нуклеарну Северну Кореју и оснажи савезништва са Јужном Корејом и Јапаном који тренутно покушавају да утврде да ли нове способности Ким Џонг Уна значе да САД неће прискочити да им помогне ако ствари крену по злу.

Извор: kcna.kp

Последњих година се америчка дебата о Северној Кореји фокусирала на то да ли би Вашингтон требало да кроз дијалог и друге невојне мере убеди Пјонгјанг да замрзне свој нуклеарни програм. Ова тема сада делује потпуно превазиђено. Данас, када Кимов режим поседује интерконтиненталне нуклеарне ракете, је за Вашингтон главни изазов како спречити Северну Кореју да не покуша да са лица земље збрише неки амерички град, или град неког од његових пацифичких савезника. Многи сматрају да је ово тема којом је у контексту Северне Кореје Америка требало одавно да се бави.

Прво питање за америчке креаторе политике јесте – који су циљеви у одвраћању Северне Кореје? Другим речима, шта је оно што Вашингтон не жели да Северна Кореја уради и како је може убедити да то не уради. Одговор је из америчке перспективе потпуно јасан – Ким Џонг Уну мора бити недвосмислено објашњено да би употреба нуклеарног оружја значила крај постојања Северне Кореје.

Стратегија одвраћања за Американце нипошто није идеално решење, али како би она могла да успе Трампова администрација мора директно да комуницира са Пјонгјангом и да до знања које акције ће испровоцирати амерички одговор. Постоји много начина да се Северној Кореји упути порука, али ниједан није тако убедљив и поуздан као директан сусрет званичника две стране. Ово би могао бити војно-војни дијалог или нека друга дипломатска варијанта, али би она у сваком случају морала бити на вишем нивоу од традиционалних канала дипломатске комуникације коју су Американци до сада користили у згради УН у Њујорку.

Доналд Трамп са саветницима за националну безбедност, извор: wikipedia.org

Ни комуникација преко Кине, како су то САД чиниле недавно, неће бити довољна да Пјонгјанг осети пун интензитет поруке. А порука о којој се у Америци ових дана говори је она да су употреба нуклеарног оружја или трансфер нуклеарног оружја другим земљама и недржавним групама неприхватљиви. Како то бивши специјални асистент бившег председника Обаме за контролу оружја и непролиферацију Џон Волфштал каже: ,,Ако већ Америка није у стању да спречи Северну Кореју да поседује нуклеарно оружје, она мора учинити јасним да би одлука о употреби тог оружја била последња коју би било који севернокорејски лидер донео“. Обамина администрација је разматрала да ово појасни Пјонгјангу, али је на крају тај задатак пао на плећа Доналда Трампа.

Колико год би Вашингтон желео да види замрзнуће севернокорејског нуклеарног програма, ниједна комбинација претњи, преговора и санкција није довела до тог исхода. Нити ће, нарочито сада када је респектабилни нуклеарни арсенал једини гарант да се САД неће усудити да војном интервенцијом смене режим у Пјонгјангу. Ни договор о успостављању лимита на количину нуклеарног оружја у арсеналу Северне Кореје није могућ – САД не знају, а Северна Кореја им свакако неће рећи, где се налазе сва постројења за производњу материјала потребних за нуклеарно оружје. При томе ни опција слања међународних посматрача у Северну Кореју није могућа – Пјонгјанг се 2003. године, у јеку америчке хистерије против Ирака, повукао из Споразума о неширењу нуклеарног оружја, а након тога је протерао посматраче УН.

Севернокорејски војници на паради, извор: kcna.kp

Међутим, колико год одвраћање Северне Кореје од употребе нуклеарног оружја било важно за САД и шири азијско-пацифички регион, уверавање Јужне Кореје и Јапана у америчку снагу је за Вашингтон можда још изазовније у овом тренутку. Лидери у обе земље се питају да ли ће САД ризиковати Њујорк или Лос Анђелес ради заштите Сеула или Токија. Овакве сумње могле би да доведу до колапса читаве америчке стратегије у азијско-пацифичкој регији.

Америка је провела деценије у уверавању Европљана да је америчка моћ једно што их штити од СССР-а, а приметно је да и сада на исти начин, изазивањем ирационалног страха од Русије, настоји да очува своје позиције у Европи. Вашингтон се нада да би сличном политиком страха, у овом случају од Северне Кореје, могао да учврсти своје позиције на Пацифику. Зато треба очекивати повећан број политичких и економских иницијатива Вашингтона на овом простору, као и пре свега већи ниво војне сарадње са земљама региона које се осећају угрожено нарастајућом снагом Пјонгјанга. Тежишни елемент ове политике свакако ће бити постављање америчких ракетних штитова у Јужној Кореји и Јапану.

У свему овоме се поставља и питање односа САД са Кином. Уверење које влада у Вашингтону, а које је и Доналд Трамп неколико пута јавно исказао, јесте да је кинеска незаинтересованост за обуздавање Северне Кореје довела дотле да Пјонгјанг сада може да се размеће својим нуклеарним ракетама. Зато треба рачунати са тиме да ће САД у наредном периоду повлачити потезе који ће несумњиво ићи и на штету кинеских безбедносних интереса. Ово се пре свега односи на инсталирање америчких ракетних штитова у региону, али и на могуће формирање некакве пацифичке војне алијансе под патронатом Вашингтона којом би не само Северна Кореја, него и Кина била окружена. Сасвим је извесно да ће Америка у блиској будућности покушати да различитим врстама геостратешких уцена примора Пекинг да утиче на Северну Кореју у жељеном правцу, мада је ово прилично дискутабилан метод.

Извор: sputnik.com

Дан попут оног који је дошао 28. јула ове године је био дуго очекиван. Северна Кореја је маштала о нуклеарном оружју још педесетих година прошлог века, након што су САД побиле 15% њеног становништва у Корејском рату. Сада када Северна Кореја коначно поседује функционално нуклеарно оружје, питање више није да ли прихватити Северној Кореји нуклеарни статус, него како се постарати да она тај статус не потврди његовом употребом. За Америку би први корак морао да буде да прекине свој манир решавања проблема језиком силе, и укључи се у озбиљне дипломатске напоре.

Извор: Говори Србија

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

У ИШЧЕКИВАЊУ АМЕРИЧКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ НА ФИЛИПИНИМА: Ево шта треба да знате

Битка за Идлиб: Против кога ће се Дамаск борити након победе над Исламском државом?

Прекоокеански комерцијални дронови – ново оружје терориста?

Оставите коментар