Printscreen
Аналитика Друштво Политика

ВРЕМЕ РАДИ ЗА СРБИЈУ: Приштински сепаратисти суочени са све очигледнијим пропадањем пројекта лажне косовске државе!

Одлазећа 2017. година остаће упамћена по многим турбулентним догађајима у међународној политици чије ћемо последице на глобални поредак снага у свету тек осетити. Реафирмација међународног угледа, моћи и положаја Русије и Кине и са тим повезане велике промене у односима светских сила вишеструко ће утицати на геополитичко устројство света у деценијама које су пред нама. Сви ти фактори заједно отварају врата крупним променама и весник су нових процеса који ће за многе народе бити од судбоносног државног и националног значаја.

Пише: Данијел Игрец

УЖАС У РОГАЉИМА: Ударио пешака, па после тога извршио самоубиство

Један од тих процеса биће несумњиво и прилика да Србија обнови свој суверенитет на Косову и Метохији. Почетна еуфорија приштинских сепаратиста која је обележила првих пар година једнострано проглашене независности почела је већ полако да опада крајем 2015. године када је уз снажну дипломатску подршку Москве Београд успео да осујети покушај уласка тзв. Косова у УНЕСКО.

Од тог тренутка даље покушаји сецесионистичких институција да на међународном нивоу легитимизују своју етничким чишћењем и ратним злочинима стечену независност кренули су силазном путањом. Еуфорија која је постојала 2008. године бивала је све мања и мања, а нервоза у Приштини почела је да поприма све веће и веће размере. Бивши припадници терористичке ОВК, а садашњи политички руководиоци косовске парадржаве кренули су средином 2016. године у агресивну офанзиву како би уз помоћ својих западних ментора покушали што пре да утру себи пут у све важније организације међудржавног карактера, желећи крај тог пута да крунишу столицом у Уједињеним нацијама и сахраном Резолуције 1244. (Присуство цивилне и безбедносне мисије УН на КиМ и постојање Резолуције 1244 као највеће правне препреке за афирмацију међународног субјективитета тзв. Косова и даље су највећи кочничари потпуне реализације пројекта независног Косова.)

Али узалуд. Средином 2017. године тзв. Косово супснедовано је из чланства Светске царинске организације, покушаји Приштине да поново поднесе захтев за улазак у УНЕСКО пропали су у октобру исте године док је њена апликација за пријем у редове Интерпола доживела крах захваљујући одлучном и принципијелном ставу Русије и Кине да КиМ према Резолуцији 1244 као део Србије не може да има својство независне државе. Последњи месеци 2017. године довели су до одлучујућег обрта у западној причи о „коначности косовске независности“.

Суринам и Гвинеја Бисао повукли су своју одлуку о признању тзв. Косова. Недуго након тога уследили су и званични деманти Уганде, Нигерије и Сао Томе и Принципа да ове земље никада нису признале лажну косовску државу (како је то годинама тврдила Приштина) и потврдиле своју приврженост очувању територијалног интегритета Србије. Тзв. Косово суочило се са процесом стагнације признања независности. Тренд повлачења признања односно преисптиивања признања Приштине има поред симболичног и важан стратешки значај за Србију – заједно са њиме отвара се и питање легитимитета једностране сецесије и НАТО агресије на СРЈ што ствара услове за реафирмацију међународноправног принципа неповредивости државног суверенитета и територијалне целовитости земаља чланица УН и наноси снажан ударац тзв. косовској држави.

КОНАЧНО СТИГЛИ РЕЗУЛТАТИ 3Д РЕКОНСТРУКЦИЈЕ: Несумњиво утврђено да је Јелена мртва донешена на насип!

Да се Приштина суочава са неповратним процесом губитка међународне подршке и улази у фазу деконструкције вештачке државности сведочи и најновија изјава заменика тзв. косовског премијера, Енвера Хоџаја, који је истакао да су Албанци када је проглашена независност Косова, очекивали талас подршке и признање од многих земаља, што се није догодило, додавши да је то веома разочарало грађане и владу самопрокламованог Косова; државе у којој је иначе према подацима Светске банке стопа незапослености већа од 42% и коју је у последње три године напустило око 2 стотине хиљада Албанаца, пре свега припадника млађе, виталније популације.

У таквом развоју ситуације Београд мора да буде свестан да ће шансе за успех једне свеобухватне стратешке међународне офанзиве за очување КиМ из дана у дан бити све веће и веће. Перспектива повратка јужне покрајине ојачана је последњих година оснаживањем међународног кредибилитета српских стратешких савезника; јачањем Русије и њене улоге чувара глобалне стабилности и међународног права која је учвршћена и брилијантним успесима Москве у борби против међународног тероризма у Сирији и привредним процватом Индије и Кине и њиховим пробијањем у клуб најмоћнијих економских и војних сила света. Повратак Русије и Кине на позорницу светске политике као њених активних учесника јасно упућује на то да ће решавање сваког постојећег и будућег геополитичког процеса морати да уважи интересе и вољу ове две државе.

Поменуто правило посебно важи за Балкан где и Москва и Пекинг имају своје легитимне интересе који се, сажети у једну реченицу, огледају у потреби за очувањем трајног мира и стабилности у овом делу Европе. А трајног мира и стабилности у региону нема уколико се не уваже српски државни и национални интереси, а највећи српски интерес мора да буде очување Косова и Метохије у саставу Србије. Као што рече познати експерт за безбедност, Џевад Галијашевић, „правити од тзв. Косова државу значи стварати највећу терористичку базу на Балкану„. Зато би свако прихватање сецесије као легалне и легитимне значило само додатно продубљивање кризе на Балкану и отварање врата новој дестабилизацији прилика у виду јачања великоалбанских сепаратистичких претензија. Решење српског питања зато није у признању тзв.косовске реалности (читај:државности) већ у активној и синхронизованој међународној дипломатској и безбедносној офанзиви за одбрану своје територијалне целовитости.

У томе ће за Србију од пресудног значаја бити руска (и кинеска) подршка, пре свега њихов дипломатски ангажман на међународном нивоу у циљу спречавања афирмације тзв. државе Косово у систему Уједињених нација. А кључни предуслов те подршке огледаће се у озбиљности, способности и умећу Београда да систематским лобирањем код својих савезника питање КиМ (а у том оквиру пре свега питање формирања тзв. косовске војске, заштите српске државне и црквене имовине, повратка расељених и избеглих Срба и заштите права и положаја српског народа у јужној покрајини) поново актуелизује пред Саветом безбедности УН. Јер то је једино место где се са пуним легитимитетом може одлучивати о „коначном статусу“ јужне српске покрајине.

Актуелан геополитички моменат је за једну такву офанзиву сада итекако повољан. А како буду године пролазиле биће све повољнији. Дисперзија светске моћи као иманентно обележје мултиполарног светског поретка који ће се у потпуности афирмисати у наредном периоду пружа нам прилику да политику према КиМ вратимо на колосек заштите државности, суверенитета и независности.

Највећи успех Запада биће ако Београд у наредном периоду буде немо посматрао ангажман Приштине на јачању „државности“ и прећутно одобравао све њене покушаје стицања међународног легитимитета и утирања пута ка чланству у УН. Тихо признавање тзв. Косова, на чему Брисел и Вашингтон раде већ годинама, била би највећа победа великоалбанских терориста и њихових покровитеља са Запада, а највећи пораз Београда.

Време пред нама радиће за нас. У то нас уверавају и речи руског амбасадора при УН, Василија Небензјаја, који је са највишег међународног нивоа поручио да је пројекат тзв. независног Косова пропао. Зато је свако инсистирање на брзоплетим, исхитреним и непромишљеним трајним решењима навођење воде на воденицу оних који су пре десетак година и подржали Приштину у распарчавању српске територије. Држава која и сама учествује у сахрањивању својих закона и свог Устава више није држава.

А да ли је Србија (још увек) држава?
Косово и Метохија су испит на којем Србија даје одговор на то питање. Ако јесте држава, она ће, не часећи ни часа, све расположиве дипломатске ресурсе ставити у одбрану своје јужне покрајине. Сада су околности умногоме другачије него 2008.године. А за десет или двадесет година оне ће још више ићи на руку нашим интересима и довести до тога да се (можда чак и пре него што мислимо) српска застава поново завијори у Приштини. Зато се у својој политици према КиМ руководимо реченицом која би морала да постане наш национални слоган: „Догодине на Газиместану!“

Јер та година без сумње долази.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ПОЖАР У СУРДУЛИЦИ: Изгорео аутомобил председнице општине, оштра осуда СПС-а

ПРАВДА ЗА КОСМЕТСКЕ ЖРТВЕ! Специјалном суду у Хагу достављени чвсти докази за отмице и убиства терористичке ОВК

МЛАДИЋ ИСЕКАО ВЕНЕ НА МЕСТУ УБИСТВА ЈЕЛЕНЕ МАРЈАНОВИЋ: Пронашли га у локви крви!

Извор: Говори Србија

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
21°
17°
Tue
23°
Wed
24°
Thu
26°
Fri