Спорт

Владимир Штимац: Због Србије сам био у рају

„Има злурадих људи, коментара и прича да сам био махач пешкира. Искрено верујем да сам био мало више од тога. Не мислим да сам био, како неки кажу, махач пешкиром. Опет, када би се све вратило, када би се ово све поновило… Да, био бих и махач пешкира у тој репрезентацији. Све бих урадио за моју Србију, за тим, за моје пријатеље, људе који су били са мном свакодневно, за Салета, за цео стручни штаб“, рекао је искусни центар Србије за МОЗЗАРТ Спорт, у првом разговору пошто се опростио од дреса националног тима.

Када неко у свом репрезентативном портфолију има исписану подужу листу успеха, од злата са јуниорског европског првенства и континенталног такмичења у конкуренцији играча до 20 година, преко два универзитетска злата, до европског, светског и олимпијског сребра у сениорској конкуренцији, онда с много слободе можемо да говоримо о богатству које нема цену.

Владимир Штимац је човек чије репрезентативне квалификације говоре уместо њега. За дванаест година успео је оно о чему многи само маштају, од времена када је био голобради клинац, па све до истанбулског финала са Словенијом и сребра које је комплетирао фантастичан циклус.

Вест да је кошаркаш за кога многи, између осталих, везују успон Србије решио да стави тачку на прелепу сторију многе је изненадила. Мада су многи желели да верују да је у питању само спекулација, решили смо да позовемо Штимца и од њега чујемо све.

„Пре свега, морам да кажем да сам много срећан и поносан због свега што сам прошао као репрезентативац Србије. Да, истина је, одлучио сам да ставим тачку на играчку каријеру у репрезентацији Србије и то је једна од најтежих одлука које сам донео у животу. Постоје два разлога зашто одлазим. Искрено, верујем да има центара који су млађи, бољи, људи који ће бити лице репрезентације Србије наредних бар десет година. Такође, превагнула је и жеља да будем са породицом, са децом. Требало би и њима да посветим времена. Породица јесте истрпела мало досад, али само сам желео да будем одан својој земљи, селектору, саиграчима“, искрено отвара Штимац први разговор „из пензије“.

Како су реаговали саиграчи када си им саопштио да се повлачиш из репрезентације?

„Нисам могао то да видим. Јер, када сам говорио свлачионици све што сам хтео, глава ми је била погнута, а очи пуне суза… Зато нисам видео њихову реакцију, али сам осетио искрену емоцију. Хвала селектору, целом стручном штабу и тиму што су са мном проживели тај емотивни тренутак“.

Одлуку си донео још у септембру, а како се осећаш сада док о томе говориш?

„Одлука није донета преко ноћи. Није ми ни најмање лако било да је донесем, напротив. Мислим да сам урадио најбоље за Србију. А најбоље је да дођу млађи и буду носиоци игре у наредним годинама“.

Људи можда и не схватају колико је напорно бити у репрезентацији и радити целог лета зарад једног циља. Можеш ли да нам приближиш како је све то изгледало из твог угла?

„Било је много одрицања, али никада ми није било ни најмање жао. Нисам се штедео никада, свако своје лето сам дао репрезентацији. Био сам много срећан. Живео сам за свако лето у репрезентативном дресу. Био сам тамо где многи сањају да буду. Ја сам био и живео сам све то и било је много лепо. Почевши од јуниорских, па све до сениорских дана, то је нешто најлепше. Играње кошарке и пријатељства која стекнеш на целом том путу. Играо сам са многим великим играчима, постали смо пријатељи за цео живот, упознали се у душу, научио много тога од њих. За мене је све то било искуство које се ретко коме може догодити и ретко ко може да осети тако нешто. И опет бих све, када бих могао све испочетка“.

Колико ће ти недостајати све то што си имао у националном тиму, са селектором, тренерима, саиграчима…?

„Са репрезентацијом сам узео све што се могло узети. Мени је репрезентација дала много, зато ми није жао што сам јој дао свако лето. Верујем да Србија заслужује све ово што се десило, посебно сви они који живе за кошарку. Дао сам све за репрезентацију Србије и свети дрес. Опростио сам се и нећу више играти, али то не значи да нећу бити с тим момцима у неким тренуцима. Волео бих да будем уз њих, да их посетим и да поделимо заједничку срећу, тугу, све. Верујем да то никада неће ни бити проблем. Сваки тренутак који смо провели заједно за мене је било остварење сна“.

Да ли си размишљао о томе какву би улогу могао да имаш у будућности?

„Волим ја да се нашалим, па кажем често да могу да помогнем Неши Илићу (тим менаџеру прим. аут.) и економу Јоци (Јовица Аничић) ако им затреба помоћ“, изговорио је то с осмехом на лицу Штимац, па наставио:
„За Србију бих увек дао све, целог себе. И у будућности ћу се трудити да будем ту и помогнем искуством. Наравно, уколико они то желе. Али, ја сам им увек на располагању. То што сам решио да ставим тачку на репрезентативну каријеру у играчком смислу не значи да сам рекао збогом Србији и тиму“.

Током сениорске репрезентативне каријере имао си прилику да радиш са великим тренерским лавом и човеком који је Србију вратио на сам врх планетарне кошаркашке мапе…

„Да, први пут сам у сениорску репрезентацију позван од стране Дуде Ивковића, он ми је отворио врата репрезентације и њему сам бескрајно захвалан што ми је пружио шансу. А онда се догодила цела невероватна прича са Сашом Ђорђевићем. Узели смо три велике медаље и направили нешто заиста велико, за памћење“.

Када смо питали за однос са селектором Александром Ђорђевићем, Штимац је пред нас изнео емоције које су стајале дуго у њему.

„Он ми је дао улогу…“, застао је на тренутак Штимац, узео дах, па продужио:
„Многи мисле да је то лако, али није. Има злурадих људи, коментара и прича да сам био махач пешкира. Искрено верујем да сам био мало више од тога. Сале ми јесте дао одређену улогу, био сам у игри и онда када је било важно. Не мислим да сам био, како неки кажу, махач пешкира. Опет, када би се све вратило, када би се ово све поновило… Да, био бих и махач пешкира у тој репрезентацији. Све бих урадио за моју Србију, за тим, за моје пријатеље, људе који су били са мном свакодневно, за Салета, за цео стручни штаб. То је осећај који се не може описати. То је више од пријатељства, породице“.

Нисмо желели да прекидамо Штимца у свом излагању…

„Кошарку сам и почео да играм због тог великог човека на клупи Србије, као и због Влада Дивца, Дејана Бодироге, Саше Даниловића и свих великана српске кошарке. Због њих сам почео да тренирам и сањам велике снове. Да маштам о репрезентацији и медаљама. Они су усадили у мене кошарку, сан да желим да постанем све оно што и јесам сада, да играм за репрезентацију и играм за своју земљу“.

И, какав је осећај сада?

„Сваки пут када сам стао пред заставу Србије, када би ишла химна, осећао сам се као да сам у рају. То је нешто најлепше што сам икада доживео у спортском смислу. Нажалост, нећу моћи више да певам химну са момцима на паркету, али сам изузетно поносан због свега што смо заједно постигли. Зато сам и имао толику жељу да сваки атом снаге пружим Србији, тако ће бити и у будућности, увек. Себе, срце, целог себе. За Србију, за дрес, за народ“.

Када погледаш иза себе, да ли је вредело?

„И те како. И више од тога. Нико никада неће моћи да ми оспори и узме све медаље, успехе, победе… Биће записано у књигама и остаће ту заувек као печат једног времена. Сада ћу покушати да помогнем на неки други начин“.

Они који су имали прилику да буду део репрезентације кажу да не постоји ништа лепше од пријатеља које стекнеш у том периоду?

„Стекао сам много пријатеља. Људи не знају како изгледају та наша заједничка лета, како ствари функционишу. Не могу да осете то, а волео бих да могу. Да виде, чују, осете како је то бити са истом групом људи свако лето и све што се дешава – рад, дружење, дани и ноћи… Никада нам није било досадно. Заједно смо се радовали, туговали, побеђивали, губили… То је нешто неописиво. Тај култ треба осетити, а то је нешто најлепше што спортисти може да се деси. Мојим саиграчима велико хвала за пријатељство, за осећај припадности систему. Хвала селектору Ђорђевићу што ме је истрпео, што ми је дао снаге, жеље, мотивације…“

У даху је наставио…

„Хвала му што ме је звао и морам да кажем да се никада нисам освртао на то да ли сам био позван одмах или накнадно. Било ми је важно само да обучем дрес, да певам химну, да освојимо нешто заједно. Као народ смо много пропатили свих ових година, зато ми је драго што сам имао удела у освајању последње три медаље и што смо народу вратили осмехе“.

Шта се на крају приче највише памти – победе, медаље, пријатељство?

„Све заједно! Волео бих да је неко снимао филм о свему што се дешавало свих ових година откако смо заједно. Толика доза среће, то је неописиво! Три пута сам био на Балкону и то је нешто што остаје за цео живот. Гледати све те срећне људе који чекају нас како бисмо заједно поделили срећу… То је нестварно леп осећај. Бог ми је дао могућност да сам то могао да видим и ето, да заједно са екипом усрећим неког. То ме чини срећним човеком“.

Неизбежно питање – која медаља ти је најдража?

„Олимпијска, без сумње. Мада, све су ми много драге. Што каже Сале – тек ће се за 20 година схватити шта смо заправо постигли. Видећемо тада колико је све ово било велико. Зато сам почаствован што сам носио дрес репрезентације, певао химну и заједно са целим тимом донео срећу нацији“.

Какву Србију видиш у будућности?

„Србија ће бити велика! Освојиће још много медаља у будућности, а надам се да ће Сале бити селектор још много година, да ће млађи играчи бити уз тим, а да ће старији остати. Знам да ће сви заједно доносити још много среће и медаља земљи“.

Кога сада видиш као центарске носиоце Србије?

„Дефинитивно Никола Милутинов и Никола Јокић. Верујем да ће са њима ту бити и Бобан Марјановић и Мирослав Радуљица. То су све много озбиљни играчи, велики играчи. Јока и Милутинов тек треба да дају много, а Радуља и Боби су већ учинили много. Радуљица посебно, јер је био део две велике медаље“.

Владо, хвала ти за све и нека те срећа прати кроз остатак каријере.

Извор: Моцарт спорт

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

(ВИДЕО) Бивши репрезентативац Хрватске: Играћу за Србију – ко жели, разумеће зашто

(ВИДЕО) Класично – супер фудбал: Драма, крађе, евроголови, а Ривер је у паклу

5 импозантних шеталица Делија и Гробара са српским јунацима: Навијачи Звезде и Партизана су делили бесплатне часове историје овим кореографијама (ФОТО/ВИДЕО)

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
28°
29°
Fri
30°
Sat
27°
Sun
26°
Mon