Занимљивости

(ВИДЕО) АРКАН ЈЕ У ЊЕГА ГЛЕДАО КО У БОГА: Хармоникаш у животној исповести открио све о Цециним почецима! А ево како га је Ражнатовић китио парама на свадби!

Животна прича славног југословенског хармоникаша једна је од ретких које заиста оправдавају ону "преко трња до звезда".

У његовом случају, од клупе на парку испред Скупштине, до човека чијој су се хармоници дивили и највећи уметници.

Ако је неко у самом врху у свом послу онда је то српски хармоникаш Мирко Кодић. Хармоника је за њега љубав, прва и највећа, а имао је ту срећу да то препознају прави људи, у право време.

ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ: НАТО упутио најопаснију поруку Србима још од бомбардовања

(ВИДЕО) ДОЛАЗИ НЕПОБЕДИВА ЕПИДЕМИЈА: Научници у шоку, нову пошаст назвали БОЛЕСТ ИКС

У сваком интервјуу који сте дали истицали сте ко је заслужан за ваше почетке и увек сте помињали име Шабана Шаулића, али вас су људи слушали и ценили и пре тога. Зашто мислите да је то ваш велики поцетак свега?
– Прво ћу рећи како сам стигао до Шабана Шаулића. Пре свега је заслужан господин Бог, онда мој отац који се бавио музиком. Онда мој мајстор Витомир Животић, онда је заслужан Боки Милошевић који ме је примио у РТВ Београд. Било је јако тешко тада поред Бранимира Ђокића и Љубише Павковића, онда Тихомир Пауновић наш чувени флураш…. А, ко је заслужан…. Ја сам пуно радио на себи. Ја сам вежбао по 10, 12 сати дневно. Једноставно, заслужна је воља моја. Снимио сам прву плочу са 16. година отишао у војску, и Шабан је чуо да постоји неки дечко сув, висок, мршав који штрашно свира хармонику. Стигао ми је телеграм на салу да се јавим хитно у Шуматовац, преко пута Радио Београда, у потпису Шабан Шаулић.

FOTO: PRITNSCREEN

Како је изгледао пут од малог дечака из околине Свилајнца, до човека којег су сви слушали са великим поштовањем?
– То је најтеже питање. Тежак. Дошао сам у Београд… Сећам се, моја мајка је била пољопривредник, отац је радио, свирао по Новом Саду, није било пуно пара. Мајка ми је дала неку кифлу и још нешто што је било у кући, нешто пара… Сећам се, прву ноћ сам спавао на клупи у Београду. И то баш у парку где је Скупштина. Било је много клупа, али не знам како сам изабрао да ту спавам. Она сам отишао у КУД „Ђока Павловић“ и тамо сам почео да свирам. Док сам спавао у пошти нисам имао за храну, ту сам се хранио са поштарима неколико месеци, али сам упознао неке јако битне људе у мојој каријери, за тих неколико месеци. Био сам по њиховом мишљењу, велики таленат. Они су ме на неки начин зграбили, хтели да ми помогну. А ја сам њима значио пуно, јер сам свирао нови мелос у нардоној музици. Нешто ново, као данас у фудбалу имате пуно фудбалера, али један је Меси, Роналдо… Ја сам тако нашао једну путању… И тако…

(ВИДЕО) ЈЕЗИВА СЦЕНА: Овом монструму доживотно треба забранити бављење спортом!

Од спавања на клупи до звезда је била ваша реалност. Ко су ти људи који су вас, како кажете, зграбили и помогли вам да нађете своје место?
– Боки Милошевић. Чим ме је чуо рекао је: „Мали, шта ти радиш?“ Рекох: „Ништа“. „А где свираш?“ – Нигде. Ја био дете… „Па шта радиш?“ – Па вежбам. „Колико вежбаш?“ – Десет, дванест сати… „Шта радиш прекосутра?“ – Ништа, вежбам. „Прекосутра да будеШ на проби оркестра РТВ Београд, а увече снимаш телевизијску емисију.“ Та емисија је била пред дневник. Тада су постојале само ТВ Београд, други програм и трећи. Ниједна телевизија није постојала. Тада ме је цела Југославија гледала. Ја сам свирао 15 минута са оркестром, на челу са Бокијем Милошевићем. Ја сам му целог живота захвалан. А, ако ме питаш ко ми је идол… У свему томе ми је био покојни Јовица Петровић шеф народног оркестра РТВ Сарајево. Од њега сам пуно цака крао, нешто је било од мог мајстора, а нешто сам ја измислио из моје главе. А она је настао тај чувени мелос.

PRINTSCREEN/YOUTUBE

Шта је оно што се не зна о Цециним почецима?
– Па, има пуно тога… Да испричам ја? Па, рецимо, да је Цеца расла у сиромашној породици. Мајка јој је била учитељица, отац јој је исто у школи радио. Нису имали, били су сиромашни. Сви смо помагали на неки начин да Цеца буде то што је данас. Такав сам био и ја. Ја сам одело позајмио од мог једног старијег брата за ту прву емисију са Бокијем Милошевићем. Помагали смо се, такво је време било. Данас кад би неком тражио сако за емисију, он би рекао „види овај, слепац, немаш паре да купиш сако!“. Сећам се, Цеца тада долази са татом, он ми доноси флашу ракије и кафу. То је за мене било ко да ми је донео ауто на поклон. Јер, то је поштовање. Тада се није гледало у финансије. Ја Цеци нисам наплатио ни за прву, ни за другу плочу. Ни за једну. Никад у животу. Све песме што смо јој радили, издавање плоча и касета нико није наплатио од породице Величковић. Све смо то урадили јер је она заслужила оним гласићем њеним, што је после доказала и постала то што јесте.

(ВИДЕО) ХАОС У ФРАНЦУСКОЈ! ПОБЕСНЕЛИ НАВИЈАЧИ ПОКУШАЛИ ДА ЛИНЧУЈУ СВОЈЕ ФУДБАЛЕРЕ: Играчи бежали главом без обзира!

На коју песму, коју сте урадили за њу, сте најпоноснији?
– „Цветак зановетак“ је њена лична карта. Па, „Лудо срце, шта ти је“ и „Лепотан“. У „Лепотану“ сам радио јако леп увод, како ми кажемо, форшпил, који је и дан данас јако актуелан. Актуелна је песма уопште, и она је дан данас пева. Онда сам поносан и што сам био специјални гост на њеној свадби.

Десило се то да сте Цецу створили, али се десило и то да, пре него што је она упознала Жељка Ражнатовића, ви њега врло добро знали. Ноћи сте проводили у тадашњем клубу хотела Интерконтинентал. Како су изгледали ти дани пре него што су се они упознали? У тај клуб су долазили многи битни људи целе Југославије?
– У том клубу смо имали плочице на зиду. Овде пише Мирко Кодић, Шабан Шаулић, Здравко Чолић, Давор Поповић, Оливер Драгојевић, Оливер Мандић, Жељко Ражнатовић, онда разни глумци, и тако. Пили смо виски, најбољи, „Перињон“, имали лепе жене око себе… Имало се доста пара. Не само ми на естради, имали су сви. Тада су људи имали по 3.000 марака плату, тако да смо имали и ми. Нисмо имали разлога да идемо по иностранству да правимо концерте. Нама је била довољна једна турнеја да обиђемо Љубљану, Сплит, Сарајево, Мостар, Бања Луку, Подгорицу, Скопље, Ниш, Нови Сад. То су биле турнеје од по 25 дана, на сваком концерту је било од десет до шездесет хиљада гледалаца. И онда дођемо са турнеје и сви одемо у „Дугу“. Када завршимо то идемо на коцку. Ту је, нормално, био Жељко, да нас води. Он је био главни, он је био наш вођа. Он је био добар момак, ја не улазим у његов бизнис чиме се он бавио, нити сам икада улазио, али у приватном животу он је био мој пријатељ. Имао сам ту срећу да му свирам и на свадби.

FOTO: PRITNSCREEN

(ДОКУМЕНТ) НАТО ПУШТА МИЛА НИЗ ВОДУ И СУДИ МУ ЗА КОРУПЦИЈУ! Ево кога доводе на власт у ЦГ уместо њега

Зашто вас је толико волео?

– Можда зато што сам ја њега волео. Мислим да је видео у мени човека, можда је волео звук моје хармонике… Можда је слушао звук моје хармонике и мислио да сам такав човек… Ако је тако мислио, није се преварио.

Све те силне ноћи које сте провели у том клубу… Шта се све дешавало?
– Дешавало се упознавање са разним људима из других градова тадашње Југославије, спортистима… Тада нису постојале старлете да се разумемо. Актуелне певачице, глумице су долазиле, политичари… Крем Југославије! Андрија Бенеш, Анте Јосиповић, Аца Рушевски. Долазили су боксери са Косова, ми смо се дружили са њима. Мој пријатељ је и дан данас Азис Алику. Изађемо из „Дуге“ у 8-9 сати и право у пекару, ако нисмо отишли у казино или у кревет. Он је био једноставан момак. Он је имао пријатеље широм Југославије. Да ли су то муслимани, Хрвати… Он је био једноставан момак до задњег дана његовог живота.

Можете ли да се сетите колико сте новца највише добили?
– Па највише што знам, за једну песму, било је по 10.000-15.000 марака. Ми то делимо сви… Али, ако мене питаш колико сам сам добио као јединка… Било је ту 20.000-30.000 хиљада марака. Али, тога више нема.

Онда је дошло до упознавања двоје ваших пријатеља и до свадбе века. Са свадбе, постоји један снимак који је јако гледан, и то је једини снимак са те свадбе на којем се видите ви, Цеца и Аркан, а на ком ви свирате „Врањанку“ док вам Цеца држи микрофон, а Аркан слуша и не помера се. Кажу да је врло пажљиво слушао сваку вашу ноту?

– Том приликом, сећам се, ставио ми је на хармонику 200.000 шилинга. Две оне не пресавијене по 100.000. И, како сам ја свирао пукла је она веза, а деца су јурила и скупљала… Мислим, хаос општи. Зашто? Зато што ме је поштовао, волео да ме слуша, волео је мене да гледа, волео је са мном да прича, као што сам ја волео са њим. Волео је мене као личност, као комплетну особу, као хармоникаша, као човека. Не знам, уживао је у мом извођењу… Ја ништа то нисам радио да бих фолирао неким мојим гестовима и триковима на хармоници. То сам ја. То излази из моје душе, ја и дан данас тако свирам. Ја не знам да фолирам. Ја кад видим да ми треба одмор, ја спуштам хармонику, и узимам себи пола сата одмора. Нико мени не каже „Мирко, зашто други свирају?“ Сви они разумеју. Ја више енергије потрошим за пола сата, него моје колеге за два дана. Можда та моја енергија га је привукла, колико имам енергије у свему томе, колико ја дајем енергије тој уметности, тој нумери, колико ја посвећујем пажњу. Не мислим само на њега, на сваког. То су односи душе, нисам ја баш спретан у томе да објасним. Ја ти дајем душу, и ти мени… И дан данас ту свадбу називају свадбом века.

„ЧАСТ МИ ЈЕ ШТО САМ ГА ИМАО 27 ГОДИНА“ Тужна исповест оца младог адвоката из Јагодине ког су УБИЛИ ГРЕШКОМ испред зграде

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ШУТАНОВАЦ ДАО ОСТАВКУ! Одлазим са места председника ДС!

(ФОТО) ВЕЛИКИ ПОЖАР НА ЛАБУДОВОМ БРДУ: Гори у близини новог дома здравља, густ дим надвио се изнад тог дела града!

(ВИДЕО) МИСТЕРИЈА СЛИЧИЦЕ 313! ОВО ЈЕ ЗАБРАЊЕНИ ДЕО ФИЛМА: Свет је грешком видео убиство Џона Кенедија!

Извор: Kurir.rs/Telegraf

Оставите коментар

Close