youtube.com
Аналитика Свет

Усамљени Вашингтон: Зашто Европа отказује подршку САД

Аутор: Ростислав Ишченко, политичар и публициста из Кијева, један од најпознатијих стручњака за украјинску и светску политику, дипломата, председник Центра за системску анализу и прогнозирање, аналитичар МИА ,,Русија данас".

Председник САД-а Доналд Трамп прекинуо је одмор који је започео 4. августа (а који је требало да траје до 21. августа) и вратио се у Вашингтон, обећавајући да ће да се уредсреди на ,,хитне трговинске и војне проблеме“.

Како стоје ствари са трговином није јасно, али војна питања се решавају и без Трампа. Медији преносе да се стотине оклопних возила товари на десантне бродове на источном и западном приобаљу, две групе авионосача су се упутиле ка корејским обалама. Јапан је обећао да ће обарати севернокорејске ракете ако буду прелетале изнад његове територије, а војска Републике Кореје (Јужна Кореја) је почела постројавање на граници са Северном Корејом.

Ваздух мирише на рат. Рат у онаквом облику какав одговара Сједињеним Америчким Државама. Пјонгјанг је погодан непријатељ. Он дефинитивно поседује нуклеарно оружје, и нико не може оптужити Вашингтон да лаже, као што је био случај са Ираком, Сиријом или Либијом. Пјонгјанг има велике копнене снаге, очигледно способне да пруже значајан отпор агресору, али морнарица Северне Кореје није у стању да врши операције даље од своје обале, и сходно томе, не може да представља претњу стратешкој комуникацији САД-а.

Ово је главно. Можда Корејци нанесу нуклеарне ударе америчким авионима, није искључено да ће чак успети и Јужну Кореју да претворе у прах. Могу да настрадају потомци Аматерасу Омиками (богиња – прапотомак јапанске царске породице), али њих Американци од 1945. године уче да се философски односе према нуклеарним ударима на Земљу излазећег Сунца. Чак и ако нека корејска ракета долети до Гуама, Американци неће жртвовати Перл Харбор зарад виших политичких циљева.

Перл Харбор – седиште америчке Пацифичке флоте

Све је то у реду, али постоји једна препрека. Кина је отворила карте и рекла да ако Северна Кореја нанесе превентивни удар САД, Пекинг је неће бранити, али ако Вашингтон покуша први да нападне, Кина ће стати на страну Северне Кореје. Ово је непријатно. Не само зато што су Кинези добро опремљени нуклеарним арсеналом за ликвидацију читавог западног приобаља, већ првенствено због способности кинеске морнарице да затвори пут из Тихог у Индијски океан. Можда не заувек, али довољно да паралише светску трговину.

Осим тога, иза Кине стоји Русија, а Вашингтон не може да буде сигуран у реакцију Москве. Москва може дуго да се позива на уздржаност и прекид ватре, посматрајући како САД крваре у борби са Кином, а онда може да се умеша и заврши, а може и да се не умеша, ако губитке Вашингтона буде сматрала довољним да умање његов геополитички значај у послератном свету. Кина није Кореја, и њу Американци свакако немају снаге да униште.

Могуће је, наравно, напасти све, укључујући и Москву. Али САД то неће преживети. Та земља, коју је на две недеље парализовао ураган ,,Катрина“, само делимично уништивши не највећи град Америке (Њу Орлеанс), неспособна је да преживи масивни нуклеарни напад, више десетина милиона жртава и разарање индустријске и саобраћајне инфраструктуре.

Упркос томе, војне припреме Вашингтона већ су отишле довољно далеко да би свака ,,случајност“ могла да одигра фаталну улогу. А још и мало ратнохушачких изјава, почетак распоређивања трупа са америчке територије и повлачење без губитка образа ће бити немогуће. Тада ће бити речи само о облику рата (тачан број и састав особља).

B-1B Lancer – стратешки бомбардер ваздушних снага САД у бази на Гуаму

Како би осигурали изузимање Русије из овог сукоба, САД би желеле да је повежу са кризом на европском ,,позоришту војних операција“. За ово украјинска криза није довољна. Није довољно ни да се са Русијом повеже и потенцијална прибалтичка криза, у коју су спремне да зароне неодговорне власти постсовјетских лимитрофа. Неопходан је потпуни сукоб између Русије и НАТО-а на рубу војне конфронтације, али не преко ,,црвене линије“. У том случају, заокупирана на Западу, Русија ће бити приморана да смањи активности на Истоку, што Вашингтону даје наду да ће и Кина бити опрезнија, чекајући да њен савезник ,,одвеже руке“. На тај начин отвара се могућност за напад на Северну Кореју без ризика да то прерасте у велики рат.

Али, амерички савезници у Европи не желе да ризикују. Немачки министар спољних послова Зигмар Габријел изјавио је у вези са корејском кризом да је америчка политика постала потпуно неодговорна, не одговара универзалним западним вредностима, и уопште није јасно ко је у Вашингтону главни и ко доноси одлуке. Подсећам да се још пре ове изјаве НАТО јасно дистанцирао од корејске кризе. Европски савезници САД-а су изјавили да Кореја не улази у сферу надлежности НАТО-а и да они по том питању неће подржати САД.

Дакле, у Европи, Вашингтон за сада губи. Штавише, исти тај Зигмар Габријел, коментаришући изјаву лидера Странке слободних демократа Немачке, Кристијана Линдера, о потреби да се према руском статусу Крима односе као према ,,дугорочном привременом феномену“, иако је оптужио Линдера да ,,глуми пиара“, у ствари га је подржао. Габријел је рекао да Немачку данас уопште ме занима проблем Крима. Једина ствар која је забрињава је успостављање мира у Донбасу засновано на Минским споразумима.

Министар спољних послова Немачке Зигмар Габријел

У принципу, НАТО и ЕУ (и њен лидер Немачка) опрали су руке и не желе да погоршавају европску кризу како би Америци олакшали агресију на Далеком Истоку. Осим тога, Берлин се чак и дистанцирао од украјинске кризе. И то упркос томе што су у САД већ почеле да оптужују Кијев за могућу испоруку ракетних мотора Северној Кореји. Европа није реаговала ни на изјаве Ирана о повећању трошкова финансирања сопственог ракетног програма и о могућем повлачењу из уговора о нуклеарнј производњи.

Подсетимо се да су Русија, Иран и Северна Кореја пре само неколико недеља били подвргнути новим америчким санкцијама и то баш оним законом који је усвојио Конгрес, а потписао Трамп. Европа, која се раније послушно кретала стазама америчке спољне политике, готово потпуно је игнорисала покушаје САД, и не само САД, повећања конфронтације консолидованог Запада са Русијом. Она је такође прећутала и иранско питање и недвосмислено одбила да помогне САД у организацији агресије на Северну Кореју.

За читав послератни период, по први пут, Запад је тако јасно подељен око кључног питања рата и мира. Могуће је да ће САД и поћи за руком да по ко зна који пут сломе европски отпор. Али, потрошено време и труд на то неће моћи да врате, и Вашингтон мора веома брзо да одлучи како ће се понашати у датим околностима.

А ту одлуку ће морати сам да донесе, без европских савезника, који су побегли са поља потенцијалне битке, а да их врати на време, Америка једноставно неће успети.

Извор: Говори Србија

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Савет безбедности расправља о Косову

Косову прети раскид споразума са ЕУ о финансијској подршци

ИСЛАМСКА ДРЖАВА ПРЕД КАТАСТРОФОМ: Сиријска армија стеже џихадисте у ,,котао“

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
18°
29°
Thu
29°
Fri
30°
Sat
29°
Sun