wikipedia.org
Uncategorized

Универзитет у Београду остаје без задужбина?

Универзитет у Београду упозорава да ће због лошег закона остати без задужбина које су им завештали добротвори и упозорава да ће правду, ако буде требало, тражити и у Стразбуру

Универзитет у Београду, некада један од три најбогатија у Еврoпи, остао је без највећег дела своје имовине, која се између два рата процењивала на више од милијарду долара. Нема више наш најстарији универзитет ни рудник злата, ни шуме, нити палате које су му добротвори завештавали.

Чак ни велелепно Капетан-Мишино здање, у коме је седиште Ректората, и које је Миша Анастасијевић завештао свом народу, не припада Универзитету. Да би успео да врати све оно што су му племенити људи даровали како би помогли развоју науке и сиромашним студентима, потребно је да се промени Закон о реституцији.

МЛАДИЋ МОЖЕ КАЗНУ ДА ИЗДРЖАВА У ХАГУ, НА ВМА, У ШВЕДСКОЈ… Ово су могући сценарији за Раткову доживотну

Овај пропис, усвојен 2011. године с намером да исправи неправду начињену национализацијом после Другог светског рата, о Универзитет и његове задужбине додатно се огрешио. Један његов члан каже да само задужбине које су имале континуитет у раду могу да поврате одузету имовину. Задужбине, део Универзитета у Београду (УБ), у највећем броју су морале да обуставе рад, јер нису имале од чега да се издржавају када им је имовина одузета. Некада их је било 77 и 11 фондова, а данас је активно тек 11 и три фонда. И они раде захваљујући томе што су београдске општине Врачар и Стари град задужбинама вратиле зграде на управљање, иако и оне и даље не могу формално да поврате власништво.

На последњој седници Сената УБ и ректор академик Владимир Бумбаширевић упозорио је да Универзитету прети опасност да остане без имовине коју су му задужбинари оставили.

– Плашим се да ћемо, ако се нешто не промени, остати без задужбина – прокоментарисао је Бумбаширевић након седнице. – Надлежним институцијама покушавамо да објаснимо да је важно да се жеља задужбинара испоштује.

Проректор проф. др Живан Лазовић објашњава, за „Новости“, да, иако је већина спорова изгубљена и првостепено и другостепено, а неки и пред Управним судом, постоји решење.

– Закон нас омета да остваримо своје право, па смо и претходној и садашњој влади предложили да је најједноставније решење измена Закона о реституцији – објашњава Лазовић. – Друга опција је да влада донесе уредбу којом би се институције од националног значаја, попут Универзитета у Београду, Српске академије наука и уметности и Матице српске, изузеле од примене спорног закона. Влада је то већ учинила у случају Јеврејске заједнице и Српске православне цркве, па би било логично да исто уради и за ове три националне институције.

(ВИДЕО) НЕВИЂЕНИ СКАНДАЛ! ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ОФИЦИРА: Ја сам оборио Ф-117, држава је сада лажирала извештај, тврде да је неко други срушио СТЕЛТА!

Лазовић објашњава да задужбине нису својом кривицом прекинуле рад. То се, каже, догодило јер им је одузета имовина, па нису имале од чега да се издржавају.

Рад данас активних 11 задужбина обновљен је 1995. године, и све су на територији двеју централних београдских општина – Врачар и Стари град. Покушала је управа УБ да обнови власништво и над осталим грађевинама завештаним за добробит студената и науке, али их закон у томе спречава. Поднели су укупно 35 захтева Агенцији за реституцију и сви су одбијени са аргументом да задужбине нису имале континуитет у раду. Активне задужбине саме су упутиле захтеве, а имовину оних које су и даље угашене потражује Универзитет. Жалили су се и Министарству финансија, али безуспешно. Поднели су неколико пријава и Управном суду, али су и ту две већ одбијене. Тражили су и да Уставни суд испита уставност спорних чланова. Обраћали се бившим и садашњем премијеру. Право и правичност, кажу, овде нису једнаки, па најављују да ће, ако буде требало, правду потражити и пред Судом за људска права у Стразбуру.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже да је Агенција одлуку донела у складу са законом, што је потврђено у другостепеном поступку пред Министарством финансија. На најаве да је УБ спреман да се обрати Европском суду за људска права, он одговара:

– Пошто је реч о државном универзитету, који финансира држава и који користи државну имовину, проблеме би требало решавати у оквиру ове државе. Можда је решење промена закона, али законодавац мора да сагледа ширу слику да би могао да донесе правилну и праведну одлуку.

Агенција за реституцију обратила се почетком лета Републичкој дирекцији за имовину с позивом да заштити баснословно вредну државну имовину која је некада припадала задужбинама. Како су навели, задужбине које конкуришу у поступку реституције нису стварни следбеници некадашњих, већ су само преузеле име. Зато су од 150 захтева прихватили само један – захтев Задужбине Николе Спасића, која је наставила да ради и после национализације.

Док се правна битка не оконча, Универзитет може само да води евиденцију о ономе што му је некада припадало и да чува сећање на људе који су били великодушни према високом школству. Највећи добротвор Универзитета био је Лука Ћеловић Требињац, који му је завештао више зграда, од којих је највећа на углу Карађорђеве и Загребачке улице. Краљ Александар Карађорђевић поклонио му је зграду за студентски дом, данашњи дом „Лола“, а краљ Милан Обреновић даровао је Ботаничку башту „Јевремовац“.

Једна од најзначајнијих дарованих зграда је Универзитетска библиотека, сазидана средствима Карнегијеве фондације.

wikipedia.org

Извор: Вечерње новости

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Притвор сину Насера Кељмендија због насиља над девојком

,,Делије“ поручиле Младићу: Частан Србин тебе слави

ГЕНЕРАЛ ПОРУЧИО: ,,Док сам жив борићу се за истину о нашој борби!“

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
31°
31°
Thu
24°
Fri
24°
Sat
25°
Sun

Истакнуто