Извор: sputnik.com
Америка Аналитика Европа Русија Свет

У трци за Крим Путин био бржи

„Америка на првом месту, војне акције у иностранству морају да буду брзо окончане“ – било је једно од предизборних обећања председничког кандидата Доналда Трампа. Неколико месеци после усељења у Белу кућу сада већ председник САД Доналд Трамп погазио је ово предизборно обећање.

Аутор: Жарко Ракић

Амерички председник жели да појача војно присуство САД у Авганистану где Вашингтон, већ готово 16 година, покушава да заведе ред и успостави демократију по западном кроју.

„Ми ћемо напасти“, изјавио је Доналд Трамп најављујући нову америчку стратегију у Авганистану – земљи са сигурно најдужим ратним стажом на планети.

Аналитичари су уочили да нова Трампова стратегија у Авганистану има  три кључне тачке: јачање америчких трупа на терену, повећану помоћ режиму у Кабулу како би се авганистанска власт оспособила да самостално управља земљом и притисак на суседне државе, пре свега Пакистан – први пут се, међутим, спомиње и Индија – да се искрено укључе у борбу против талибана и Исламске државе.

Када је отворена расправа о слању додатних трупа у Авганистан – 3900 војника – откривено је да Американци тренутно тамо имају много бројнију армаду него што се то раније претпостављало. Уместо осам хиљада у Авганистану већ ратује 11 хиљада америчких војника па ће са појачањем које је најављено то заиста бити моћна војна сила.

Ситуација на терену демантује, међутим, такав утисак. Рат бесни пуном снагом. Од почетка године око 200 хиљада Авганистанаца избегло је пред раним пожаром, а влада у Кабулу контролише свега 57 одсто државне територије.

Основно питање је да ли ће Доналд Трамп обезбедити довољну подршку да спроведе у живот нову војну стратегију у Авганистану. Поред традиционалних политичких противника Трамп би могао да се суочи и са снажним отпором у својој Републиканској странци где се се све гласније чују захтеви да се новац предвиђен за ратовање у Авганистану паметније потроши у Америци. А уколико овај отпор буде баш јак, амерички председник би могао да направи нови заокрет од 180 степени. А то би, како коментарише немачки „Шпигл“ већ био прави Доналд Трамп.

„Протеривање“ Русије из Црног мора: Украјинска криза имала је, изгледа и неке добро прикривене стране. Таква једна се, прича се, по свему судећи тицала Крима – стратешког полуострва на северу Црног мора.

Двојица немачких аутора Ралф Рудолф и Уве Маркус управо су објавили књигу „Спасавање Крима“ која на нови начин осветљава део догађања у Украјини 2014. године. Њихова основна теза је да су САД и НАТО планирали да смену власти у Кијеву искористе за преузимање Крима и претварање полуострва у њихову главну тврђаву на Црном мору.

Овај план је предвиђао да се поморске рупе САД и НАТО у мају 2014. појаве испред обала Крима и затим трајно заузму полуострво. Стратешки то би значило потпуно „протеривање“ Русије из Црног мора.

Западни план је, кажу немачки аутори, имао само једну слабу тачку – није рачунао на реакцију Москве. Процењујући да би Русија могла да изгуби сваки утицај у Украјини после промене власти у Кијеву, Москва је још у фебруару 2014. године предузела одлучне кораке у дефинисању и спровођењу своје нове безбедоносне политике.

Председник Владимир Путин је 22. фебруара наредио да крене акција поновног припајања Крима Русији. У том тренутку, пишу немачки аутори, САД и НАТО су већ покренули своје поморске снаге из Медитерана према Црном мору. Сви водећи западни медији прећутали су ове информације иако се знало да САД и НАТО имају планове да се преко Црног мора ушанче на границама Русије.

Уследила је трка с временом коју је убедљиво добио Путин. После референдума на Криму, средином марта, полуострво је припојено Русији. САД и НАТО остали су кратких рукава.

А припајање Крима Русији био је један од главних разлога за увођење санкција Запада Русији. Три године касније, и ко зна колико додатног стезања каиша санкција, Запад није ништа постигао покушавајући да економским мерама „васпитава“ Москву. Напротив, као и свака батина и санкције имају два краја, па су цену за њихово спровођење почели скупо да плаћају и на Западу.

Ту настаје нови проблем. Европљани плаћају много већи цех и све гласније се буне због оштре политике САД према Русији која њих озбиљно кошта. Некако спонтано за гласноговорника европског покрета против санкција наметнуо се немачки министар иностраних послова Зигмар Габријел. Овај немачки социјалдемократа оштро је критиковао најновији амерички пакет санкција Москви који, између осталог, предвиђа оштре казне за европске фирме које послују с Русијом. Попут немачког хемијског концерна БАСФ или велике аустријске нафте компаније ОМВ.

Габријел је поновио да Европа неће седети скрштених руку и да ће бранити своје економске интересе. Шеф немачке дипломатије је, истовремено, упозорио Американце да њихова политика према Русији води у ново “ледено доба“ што може имати несагледиве последице за односе у свету.

Извор: Политика

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

НАТО признао: ,,Не бисмо издржали руски напад“

Данас: Бели на локалу сарађује са СНС, а глуми опозицију

СИРИЈА: Владине оружане снаге се крећу ка Деир ез-Зору

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
-1°
-3°
Mon
-5°
Tue
-5°
Wed
-1°
Thu