Извор: kcna.kp
Аналитика

ГЕОПОЛИТИКА РАКЕТНИХ ПРОБА: Шта за Пјонгјанг значи лансирање ракете преко Јапана?

Са сваком новом пробом балистичке ракете, Северна Кореја систематски подрива поверење Токија у Вашингтон, док истовремено целом свету демонстрира своје растуће војно-технолошке капацитете.

Аутор: Виктор Вуловић

Прошлог понедељка Северна Кореја је извела своју 18. ракетну пробу ове године. Ово је уједно била и до сада најпровокативнија акција Пјонгјанга од када је почео да целом свету, а пре свега Америци демонстрира своју новоостварену ракетну и нуклеарну моћ. Тада је, наиме, лансирана интерконтинентална нуклеарна балистичка ракета типа ,,Хвасонг-12″, која је, прелетевши преко територије Јапана, пала у воде источно од јапанског острва Хокаидо.

Као и претходни тестови овог типа, и овај је изазвао бурне реакције међународне заједнице, међутим севернокорејски лидер Ким Џонг Ун је без трунке колебања најавио додатне ракетне пробе над пацифичком регијом. Али чак и без запаљивих изјава, ова проба представља најсмелији акт Северне Кореје не само у овој години, него од када је ова земља отпочела ракетне пробе осамдесетих година прошлог века.

Извор: Screenshot/youtube.com

За професионалне аналитичаре севернокорејског ракетног програма бујица проба балистичких ракета коју је у протеклих 30 месеци Северна Кореја извела није изненађење. Ако изненађење и постоји, то је брзина којом ова земља бележи напредак на пољу ракетних технологија. За свега неколико месеци, Пјонгјанг је представио читаву палету технолошки изузетно напредних ракетних система који ће ускоро чинити срж севернокорејских нуклеарних снага и самим тим ултимативну гаранцију Ким Џонг Уну да га неће задесити судбина Моамера Гадафија или Садама Хусеина.

Свака севернокорејска ракетна проба је провокативна, а са формалне тачке гледишта и нелегална услед кршње резолуција УН. Ово површне извештаче наводи на закључак да су Ким Џонг Ун и севернокорејско државно руководство ментално неуравнотежени, међутим овакве акције представљају много више од пуке театралности и жеље да се ,,јенкијевски империјалисти“ нервирају. Наиме, ракетне пробе попут оне од 28. августа ће постати још учесталије јер пружају Пјонгјангу најбољи могући увид у сопствене технолошке способности, као и у процедуре реаговања околних земаља. Са чисто техничке тачке гледишта, ракетне пробе по трајекторији каква је демонстрирана прошлог понедељка стављају пројектил пред физичке и температуралне изазове какви би постојали у оперативној употреби. Такође, уколико се у будућности Северна Кореја буде нашла за преговарачким столом са Вашингтоном, наступаће са јачих позиција уколико покаже да је недвосмислено у стању за масивни нуклеарни напад. Али можда више од свега тога, Северна Кореја овиме остварује једну значајну геополитичку амбицију: ону о сламању осовине Вашингтон-Токио.

Извор: govorisrbija.rs

Скорашњи прелет севернокорејске ракете преко Јапана није први: 1998, 2009, 2012. и 2016. је Северна Кореја усмеравала своје ракете преко ,,Земље излазећег сунца“. Међутим ниједан од ових пројектила није припадао класи интерконтиненталних балистичких ракета способних да доставе нуклеарне бојеве главе – радило се о средствима за допремање сателита у Земљину орбиту, без могућности повратка у атмосферу. Неки стручњаци су још онда упозоравали да такве технологије представљају основу за развој интерконтиненталних балистичких ракета, али је страхове ублажавало примитивни технолошки ниво ових ракета. Њихова главна слабост била је у малим маневарским способностима што је значило да би их амерички системи ракетне заштите лако обарали.

Ипак, прва таква проба из 1998. је била протумачена као ванредна провокација, дајући Јапану наговештај ужасавајуће будућности у којој ће прелети севернокорејских ракета изнад ове острвске земље постати чињеница свакодневног живота. Токио је тако још крајем деведесетих одлучио да инвестира у своје капацитете за ракетну одбрану, па су набављени амерички системи пресретања типа SM-3 ,,Aegis“ као морнаричка варијанта и ,,Patriot Advanced Capability-3″ као копнена, при чему ваља напоменути да је само онај први у стању да пресретне ракету попут ,,Хвасонга-12″, и то једино у врло повољним условима.

Од овог понедељка међутим, та поменута ,,ужасавајућа будућност“ Јапана је постала његова данашњица. Иако је видно узнемирени јапански премијер Шинзо Абе изјавио да ће његова земља предузети све неопходне мере да заштити своје грађане и територију, нема сумње да је свестан да ово неће бити нимало једноставно и да ће поставити Јапан пред неке историјске изборе.

Јапански премијер Шинзо Абе, извор: sputnik.com

Раније ове године, Јапан је отпочео са праксом извођења цивилних вежби за евакуацију становништва у условима ракетних и нуклеарних напада у зонама које би биле највероватнији циљеви севенокорејског арсенала. Јапанска влада тражи начине да у буџет за 2018. уврсти и набавку нових система балистичке ракетне одбране. При томе се нарочито спекулише о набавци скупог америчког система ,,THAAD“ (Terminal High Altitude Area Defense), за који додуше још увек није сасвим сигурно да је у стању да са потребном поузданошћу пресретне интерконтиненталне балистичке ракете. Коначно, растућа опасност од Северне Кореје би могла да да јак ветар у леђа Абеовој десничарској Либерално-демократској партији да ревидира пацифистички Устав и оформи војску са израженим офанзивним капацитетима. А то би значило ресуверенизацију Јапана и дистанцирање од Америке. Управо то је она поменута геополитичка амбиција Пјонгјанга.

Свака следећа ракетна проба Северне Кореје доводи до тога да се државна руководства Јапана и Јужне Кореје запитају о сврсисходности свог савезништва са САД. Пјонгјанг је јасно саопштио да је најновију пробу извео као одговор на америчко игнорисање захтева да се откажу војни маневри Вашингтона и Сеула. У саопштењу додуше нису споменуте војне вежбе и активности које заједно врше оружане снаге Америке и Јапана, али порука је јасна: Токио трпи штетне безбедносне последице због активности које САД врше са Јужном Корејом. А то би могао бити рецепт за комплетну промену геополитичке слике пацифичке регије.

Ким Џонг Ун надгледа ракетну пробу, извор: kcna.kp

У овом случају, технологија и геополитика раде заједно на задатку подривања поверења америчких савезника у способност и спремност Вашингтона да их заштити. Без те способности читава америчка политика у овом делу света, а можда и шире, постаје бесмислена. Иако је амерички државни секретар Рекс Тилерсон похитао да одмах након последње севернокорејске ракетне пробе телефонира Сеул и Токио и увери их да је ,,из америчке перспективе савезништво са пацифичким партнерима гвоздено стабилно упркос провокацијама Пјонгјанга“, питање је колико ће речи бити у стању да умире када балистчке ракете парају небо изнад Пацифика сваких пар недеља.

Штавише, речи могу имати и негативне ефекте. Тако је нпр. амерички секретар одбране Џејмс Матис обећао да ће војска САД оборити сваку севернокорејску ракету усмерену ка Гуаму или америчким савезницима, па су многи поставили питање зашто америчка војска није покушала да обори ракету која је прелетела преко Јапана прошлог понедељка. САД поседују 33 војна брода са ,,Aegis“ системом пресретања балистичких ракета (још 3 би требало да стигну следеће године), од чега се 16 тренутно налази у пацифичкој регији. Овај систем је дизајниран тако да погоди балистичку ракету онда када она достигне највећу висину у својој трајекторији (у случају Хвасонга 12 то је око 3500 километара), међутим његови резултати на тестирањима били су, најблаже речено – разочаравајући. Од јануара 2002. до августа ове године, америчка војска је 37 пута изводила вежбу обарања балистичких ракета системима SM-3 ,,Aegis“. Мета је успешно погођена свега 29 пута, што овај систем чини непоузданим када се има у виду да би у реалним условима преосталих 8 промашених ракета значиле десетине милиона мртвих људи. Штавише, америчка морнарица поузданост система ,,Aegis“ процењује на 50%. Према томе, Пентагон ће максимално избегавати (све до тачке у којој постоји директна претња по САД) сценарио у коме би се осрамотио пред целим светом неуспешним покушајем обарања севернокорејске ракете.

Лансирање пресретачке ракете SM-3 са америчког разарача, извор: wikipedia.org

Оно са чиме ће Америци, Јапану и Јужној Кореји бити нарочито тешко да се помире јесте чињеница да Ким Џонг Уна неће имати шта да спречи да настави са ракетним пробама, односно да своје пројектиле лансира преко територије Јапана. Стандардни начин којим су САД до сада решавале непослушне режиме – санкције – показале су се као недовољне да обуздају непокорну Северну Кореју. Ова земља сада уводи нову генерацију далекометних ракета направљених од напредних композитних материјала и са моторима домаће производње, упркос екстензивним међународним санкцијама. Узгред, ни кинески стил половичног (Американци би рекли неискреног) имплементирања санкција против Северне Кореје се по свему судећи неће променити. Ово намеће питање – које опције преостају?

Војна опција о којој је неколицина америчких званичника на челу са председником Доналдом Трампом тако театрално причала потпуно је нереална. На основу капацитета које је Северна Кореја протеклих месеци представила било би једноставно превише ризично (па и сумануто) посезати за војним решењима. То је, уосталом и разлог због ког су Ким и његови претходници настојали да Северну Кореју уврсте у ред нуклеарних сила.

Извор: kcna.kp

То значи да је једино преостало решење оно дипломатско. Њега прижељкује и Пјонгјанг, макар док предмет преговора није његов нуклеарни програм. Чини се да је овога свесна и америчка страна, па су тако Рекс Тилерсон и секретар одбране Џејмс Матис недавно модификовали ранији предуслов Вашингтона за преговоре са Пјонгјангом, и то од захтева за денуклеаризацијом до захтева за обуставом ракетних проба. А колико год мучно било Вашингтону да се помири са новим севернокорејским могућностима, Ким је свестан да му оне пружају могућност да са веома јаких позиција преговара са моћном Америком. Северна Кореја има веома дугачку и (за Американце) непријатну листу захтева за Вашингтон и његове савезнике. Мало је вероватно да ће САД удовољити макар и мањини ових захтева, али докле год се Вашингтон не постави тако да макар симулира спремност на попуштање, Пјонгјанг неће имати разлога да не настави са пробама већих, јачих и бољих ракета са све већим и већим дометима.

Уколико САД не буду успеле да се прилагоде новонасталој ситуацији која намеће дипломатска испред војних решења, Северна Кореја ће убрзо постати изузетно моћан фактор пацифичких регионалних односа.

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
6°
3°
Thu
2°
Fri
1°
Sat
1°
Sun