govorisrbija.rs
Дијаспора

СРБИ У СВЕТУ: Где све живе наши сународници? Чињенице о српском расејању на једном месту!

Кренемо ли у обилазак света од Аргентине до Јапана или од Аљаске до Аустралије, скоро да не постоји град у којем нећемо срести наше сународнике, који су из различитих разлога напустили Отаџбину и свој нови дом потражили у далеком иностранству. Најновија истраживања указују да у расејању живи преко 5 милиона Срба, а они су, веровали или не, распоређени у чак 159 држава света.

Портал Говори Србија вам открива најважније чињенице о српској дијаспори на једном месту – погледајте како је дошло до исељавања Срба, у којим земљама има највише српских исељеника и како се у далекој туђини чувају традиција и везе са матицом.

ОТРИВАМО! ДЕТАЉИ ИЗ ИСТРАГЕ: АДВОКАТ УБИЈЕН ЗБОГ ФОКЕ!

Срби у расејању – Српска дијаспора кроз историју

Ако занемаримо врло давна времена, исељавање Срба је започело с продором Турака, крајем 14. века. Први већи талас исељавања Срба иде ка северу, углавном у Срем и Арад. „Велика сеоба Срба“ под вођством патријарха Арсенија ИИИ Чарнојевића десила се у лето 1690. године. Тада се иселило чак 37 000 породица Срба. Друга велика сеоба се десила 1740. године када су бројни Срби поново бежали од турске одмазде, овога пута углавном у Аустрију. Током тих сеоба Србију је напустило толико људи, да су централни делови земље зарасли у шуму, од чега је настало и име региона Шумадија. Само је на Косову тада опустело чак 360 српских села.

Велика сеоба Срба

Сеоба због немаштине започела је крајем 19. почетком 20. века. Срби су се у то доба исељавали из Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Одлазили су у Сједињене Америчке Државе (преко Калифорније). То је била најдужа сеоба Срба, која је трајала чак до почетка Другог светског рата. За време Другог светског рата је са територија које су до тада насељавали протерано 260.000 Срба. После Рата, по Европи се расуло око 390.000 људи. Они су даље одлазили у Аргентину, Аустралију, САД (овога пута преко Њујорка), Канаду и Велику Британију.

Средином шездесетих година 20. века на реду је „сеоба гастарбајтера“. Одлазак радника на привремени рад у иностранство уследио је на основу међудржавних споразума, али и индивидуално. До половине 70-их број тада југословенских (српских) радника у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији и Швајцарској достигао је скоро пола милиона људи. Осамдесетих година прошлог века се све више исељавају високообразовани стручњаци, пословни људи, уметници и спортисти. Земље у које одлазе су САД, Канада, Француска, Немачка, Аустралија. Почетком деведесетих година 20. века због рата на Балкану долази до масовног исељавања српског и других народа бивше СФР Југославије. 4,1 милион људи из Југославије одлази у свет.

Тренд исељавања наставио се и у 21. веку. Због дугогодишње економске кризе и слабе перспективе, свакога дана млади људи и породице и даље напуштају Србију. Према проценама Управе за сарадњу са дијаспором укупан број Срба на планети данас достиже цифру од око 11 милиона људи, од чега њих чак 45% живи изван Србије. У наставку погледајте како смо распоређени по континентима и где нас највише има.

СРБИ У АМЕРИЦИ

На северно-америчком континенту данас живи 830 хиљада Срба, од тога 180 хиљада у Канади, а 650 хиљада у САД.

Први регистровани Србин који је дошао у Америку 1815. године био је Ђорђе Фишер. Оснивач првог, Јужно-словенског друштва ,,Славоник“ и српске цркве Свети Никола био је Божа Гојсовић, који је 1869. године са Кордуна дошао у Џонстаун у Пенсилванији, где је средином 19. века било првих 1.000 Срба. Најстарији српски лист у САД ,,Амерички Србобран“ основан је у Питсбургу 1905, где и данас излази једном недељно. Најутицајнија и најважнија српска организација у историји српског исељеништва у Америци је Српска народна одбрана, коју су 1906. године основали Јован Дучић и Михајло Пупин, који је био и њен први председник. Захваљујући њиховом угледу, велики број српских исељеника учланио се у ову организацију која и данас постоји.

Највећа концентрација српског становништва у САД налази се у великим метрополама западне и источне Америке, пре свега у Чикагу, Бафалу, Кливленду, Детроиту, Индијанаполису, Питсбургу, Лос Анђелесу као и у Јужној Калифорнији (у граду Сан Дијегу), Финиксу (од осамдесетих година двадесетог века), те у Гринсбору (од деведесетих година двадесетог века).

Српска дијаспора бројна је и у канадском граду Торонту, где по неким проценама живи око 80.000 Срба.

Сабор српске омладине у Торонту

Чикаго – највећи ,,српски“ град

У престоници државе Илиноис, према незваничним проценама, живи око 350 хиљада Срба због чега се ово место сматра српским упориштем у Америци. Поређења ради, други највећи град у Србији, Нови Сад, има око 340 000 становника. Трагови српског присуства могу се уочити скоро на сваком кораку. То сведочи велики број црквених комплекса, као што је црква светог Симеона Мироточивог која се налази у источном делу Чикага, манастир Нова Грачаница који се налази у градићу Треће језеро и један од најзначајнијих манастира Св. Саве у Либертивилу, у коме је смештен и српски православни богословски факутет.

ПИСМО ОД КОГА СЕ ЈЕЖИ КОЖА! Марко Милићев се из затвора обратио јавности, и хладнокрвно тврди: МЕНИ ЈЕ НАНЕТА НЕПРАВДА, ШТА БИ ПРОМЕНИЛО ДА КАЖЕМ ИМЕ ВЛАСНИКА „КАНТРИМЕНА“?!

Црква Светог Саве у Либертвилу

У Чикагу је српски језик четврти по заступљености, после енглеског, шпанског и пољског.

Спој српске и америчке традиције

Иако хиљадама миља далеко од својих огњишта Срби у Америци нису заборавили своје корене па се тако и даље придржавају старих народних обичаја. За америчке Србе најважнији празник у години је без сваке сумње православни Божић услед чега се међу српском популацијом развио веома занимљив начин његовог обележавања. Тако Срби у малом калифорнијском граду Џексону Божић славе громогласно и у великом стилу. Чисте ловачке пушке, двоцевке и кратеже, набављу муницију са драмлијама и праве план јавног пуцања у порти храма Свети Сава у главној улици. Полиција им на овај дан излази у сусрет и дозвољава им да Божић прославе по старим српским православним обичајима.

Традиција да се Божић прославља пуцњавом у ваздух стара је код америчких Срба сто година. То је спој праксе Дивљег запада и српског обичаја ,,прангијања”. Док једни Срби пуцајући у ваздух узвикују на српском ,,Христос се роди”, други уз звуке пушчане паљбе одговарају ,,Ваистину се роди”. Због овог весеља Срби из Џексона су постали популарни у Америци.

Срби у Чикагу обележили Божић

Ова манифестација одушевљава и остале становнике града који нису српске националности, а медији спремно сваке године испрате ову сада већ чувену манифестацију. Они су врло често јављали да то ,,у Џексону пуца Свети Сава”. Тако је и стекла славу црква Свети Сава, најстарији српски православни храм у САД.

Чињенице о Србима у Америци које сигурно нисте знали

Најчешће коришћен српски топоним у САД је Београд (Белгрејд). Име српске престонице у Америци носи 18 заједница, три општине и девет природних атракција. Ово име појављује се у 11 држава САД. Сервија или Сербија је железничка станица у држави Вашингтон. Име јој је доделила Сент Пол железничка компанија по Краљевини Србији, а потом је и град, који је нарастао поред ње добио име Сервија.

Крвави пир усташа на Огњену Марију: Уз благослов Степинца клали и новорођенчад

У Тексасу постоји српско пиво које се зове „Усамљена звезда“ (Лоне стар), „Српски пут“ и „Сербина“, споменик српским пионирима, подигнут 1936. године. У Тексасу, недалеко од Остина и Хјустона, постоји чак и варошица која се зове „Сербин“. Давне 1854. године у Сербину је штампана књига о Србима у Тексасу под називом „Ја сум Серб“ („Ја сам Србин“).

Споменик Тесли на Нијагариним водопадима

Стручњаци процењују да данас у САД постоји преко 53.000 обележја која чувају присуство Срба у Америци. Своје споменике у Америци имају српски великани Петар Петровић Његош, Вук Караџић, Михајло Пупин, Никола Тесла, владика Николај Велимировић, Дража Михаиловић, краљ Петар II Карађорђевић и многи други национални прваци.

Споменик генералу Дражи Михаиловићу, Илиноис, Америка

СРБИ У ЕВРОПИ

У земљама ЕУ, Швајцарској и Норвешкој живи преко милион Срба, од којих чак трећина у Немачкој.

Подаци показују да је Срба у Немачкој око 450.000, у Аустрији 300.000, а у Швајцарској 195.000. Око 20.000 Срба за живот је изабрало Италију, а у Француској се налази њих између 50.000 и 120.000. Релативно велики број Срба налази се и у Словенији (70.526), Шведској (35.000), Уједињеном Краљеству (80.000) и Шпанији (4.600). Најмање српске заједнице у Европи су у Естонији, Летонији и Литванији.

При томе треба имати у виду да је стварни број Срба како у Европи тако и у свету много већи од званичног. Разлог томе је да истраживања укључују углавном само особе са српским држављанством или оне које су стално пријављене на територији Србије док они који су пореклом Срби, који говоре српски језик, а имају само држављанство земље у којој живе, у та истраживања нису укључени.

Погледајмо како је српска емиграција организована у оним европским земљама где је има највише.

(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) БРУТАЛАН НОКАУТ ИСПРЕД ПРОДАВНИЦЕ У БЕОГРАДУ: Прво се посвађали па га једним ударцем оборио! ДЕТЕ СВЕ ПОСМАТРАЛО

Срби у Немачкој

Како се истиче у српском конзулату у Берлину, према званичним немачким подацима, у Немачкој живи нешто више од 260 хиљада Срба. Ипак, претпоставља се да је тај број далеко већи, јер се не убрајају људи који поседују двојно држављанство или само држављанство Немачке. Они су заведени као Немци. Због тога се процењује да у Немачкој има између 400 и 500 хиљада наших сународника. Највећи број Срба свој нови дом потражио је у великим немачким градовима попут Минхена, Бона, Нирнберга, Дрездена, Хамбурга, Штутгарта, Франкфурта и Берлина.

Немачка је на првом месту по броју српских „гастарбајтера“, па стога и земља на чијем тлу постоји највећи број организација српске дијаспоре. У Минхену постоји „Југословенска и српска општина у Баварској“, као и српско фолклорно друштво и културни центар.

Српска православна црквена општина Берлин је основана 28. фебруара 1969. године, тако да су исте године први пут Срби у Берлину добили могућност да присуствују литургији. Од тада православна црква у Берлину је једно од главних места окупљања Срба који живе у овом немачком граду. Уз то, у Берлину постоје бројна културно уметничка друштва и спортски клубови, а од скора и прво обданиште за децу Срба настањених у овом граду.

Српска православна црква у Минхену

У немачком Келну основана је јединствена институција на подручју читаве Немачке: „Централни савет Савеза Срба“. Веома активно културно деловање Срба постоји и у саксонском граду Келну. Занимљиво је истаћи и да у читавој Саксонији живи чак 60 хиљада Лужичких Срба, који се сматрају најраспрострањенијом етничком групом.

Срби у Француској

Срба у Француској данас има око 55.000, али уколико убројимо и оне који немају српско држављанство али су Срби пореклом, та бројка достиже скоро 120 хиљада људи. Они се налазе углавном у градовима као што су Париз, Лион, Гренобл, Белфорт, Милуз, Монбелијар и Стразбур.

Srbi u Francuskoj Serben in Frankreich 🇷🇸 ❤

Posted by Serbische-Griechische Schönheiten on Saturday, 22 April 2017

Српско коло испод Ајфеловог торња у Паризу

У Паризу је било Срба у 19. веку који су се школовали по тамошњим универзитетима. Било их је 1886. године толико да су основали ,,Српску читаоницу“ у Паризу. Данас у овој земљи бригу о културном и националном животу Срба води Савез Срба Француске, као кровна организација српске дијаспоре са седиштем у Паризу.

Беч – ,,град где се на сваком кораку прича српски“

Ако је Чикаго највећи ,,српски“ град у Америци, онда је у Европи то неусмњиво аустријска престоница Беч, у којој се према последњим проценама налази чак 180 хиљада Срба. Они су по бројности други, одмах иза домаћина Аустријанаца. Процењује се да у Аустрији има укупно преко 300 хиљада Срба, рачунајући и оне који немају српско држављанство, али су Срби пореклом односно као свој матерњи језик наводе српски.

Међу Србима у Бечу најпознатији је тзв. Светосавки бал, традиција дужа од 20 година, која сваке године окупи најпознатије представнике српске дијаспоре у Аустрији. Поменути догађај, поред Срба, радо посећују и представници аустријског политичког и јавног живота.

Пре 21 годину ,,Српски центар“ из Беча је поново оживео традицију српског бала у Бечу, која датира још од давне 1846. године, када је кнез Милош Обреновић дошао на идеју да организује манифестацију на којој би једном годишње окупљао све Србе који живе у Бечу. Виспрени српски државник је тим поводом такође дао налог Јохану Штраусу млађем да напише одговарајућу пратећу композицију, за овај бал. па је тако настао ,,Српски квадрил“, који је први пут и изведен на првом балу. Први пут ,,Српски кадрил“ изведен је 28. јануара 1846. године на српском балу у главном граду Аустрије и након тога, до 1998. године, када је Српски центар ,,оживео“ Српски бал, више није јавно извођен.

Светосавки бал

Аустријски градови у којима живи велики део Срба, поред Беча, су још Грац, Линз и Клагенфурт.

Срби у Скандинавији

У Норвешкој живи око 10.000 Срба – већином у Ослу, где их има више од 5.000 и Бергену, где их има око 400. У Ослу је активна парохија Св. Василија Острошког Српске Православне Цркве и Српско друштво Рас. Срби су у Норвешку пристигли из разних српских предела – Србије, Републике Српске и простора некадашње Републике Српске Крајине.

Док је број Срба у Данској скоро идентичан оном у Норвешкој у осталим земљама Скандинавије живи мањи број Срба, од чега у Финској од 1.000 до 4.000, а на Исланду од 500 до 1.000. На Исланду је 2011. године почела са радом школа српског језика у Рејкјавику.

Црква Светог Саве у Стокхолму

У Шведској студира око 3.000 студената српског порекла и још најмање толико осталих православаца. Највећи број нас је на факултетима у Стокхолму, али нас има и у Гетеборгу, Упсали, Лунду, Ереброу, Линцепингу и Вестеросу.

Дејан Бојанић и Бан Ки Мун

Најпознатији међу нашим студентима је Дејан Бојанић (25). Он је пореклом из Беле Цркве, апсолвент је Економског факултета у Београду и активиста Међународне организације ,,Спасимо децу“ у Шведској. Када је недавно амерички часопис ,,Форбс“ објавио листу 300 најутицајнијих Европљана млађих од 30 година из области политике, на њој се нашао и Дејан. Он је био сарадник Бан Ки Муна, бившег генералног секретара УН и један од учесника акције ,,Глобална образовна кампања“.

Највећа атракција – Срби на Фарским острвима!

Да не постоји тачка на земаљској кугли где није крочила српска нога најбоље потврђује чињеница да међу 50.000 становника минијатурне групе острва на крајњем северу Европе живи и 50 наших људи, међу којима већину чине спортисти. Петнаестак фудбалера, неколико тренера и рукометаша зарађује за живот међу питомим Фаранима, на голом, брдовитом тлу на којем је истински изузетак видети стабло.

КУЋА СТРАВЕ И УЖАСА: Радован убио сина секиром, па његов леш месецима крио на спрату!

Међу српским исељеницима свакако најпознатији нашој јавности је Александар Ђорђевић, бивши фудбалер Партизана, члан генерације у којој су играли Милко Ђуровски, Горан Милојевић, Слађан Шћеповић…

Фарскa острва

– Овде се живи мирно, без стреса и фрке. Већина наших спортиста, баш као и домаћи играчи, поред тренирања се баве још неким послом и веома пристојно живе. Није ту ствар само новца, већ и много „празног хода“, јер би ако не радиш ништа вероватно полудео од досаде – каже увек насмејани Ђорђевић.

СРБИ У АУСТРАЛИЈИ

Први Срби су се на Пети континент доселили на почетку 20. века, а последња велика сеоба је завршена пре 10 година. Аустралија је примила велики број избеглица, које су дошле у западне сиднејске општине Ливерпул, Фирфилд и друга околна места, јер је овде било посла, плацева за куће и ливада за боћање. Како је држава досељеницима дала станове у новом насељу, Срби су одмах тај део вароши са 2.000 наших људи назвали Бенковац, а због ливаде на којој се боћају и играју фудбал, житељи насеља су прозвани Срби Ливадари.

Српски фестивал у Сиднеју

– Српске гараже у насељу Бенковац се називају конобе, јер су претворене у пушнице и винарије, пуне су пршута, кобасица и вина, прављених од аустралијског меса и грожђа, али на крајишки начин. Други дан Васкрса смо славили уз наше ђаконије. Главна прослава ће бити Четнички пикник, који почиње у петак ујутро у четири сата – открива нам Аца Чупић, један од успешнијих грађевинара у Ливерпулу. Ливерпул је највећа српска варош од Истанбула до Токија, јер у другим сиднејским општинама има много мање Срба. Наши људи су од Ливерпула начинили град у коме други дошљаци, Вијетнамци и Кореанци, па и неки Аустралијанци у својим продавницама и клиникама говоре српски. Није необично да вам продавац у Ливерпулу каже ,,добар дан, како сте“.

Српски фестивал у Сиднеју

Срби на Петом континенту бораве већ 110 година. Данас имају своју Епархију, која је постала Митрополија, 47 црквено-школских општина и парохија са педесетак свештеника, десет великих организација и на десетине културно-уметничких друштава. Међутим, последњих година никако тачно да се утврди колико Срба заиста има у Аустралији. Наиме, претходни попис није био прецизан, јер није било питања које сте националности или којим језиком говорите у кући, већ само питања о месту и држави рођења и порекла. Тако су из евиденције испали Срби који су пореклом из БиХ, Хрватске, Црне Горе, али и Македоније, јер су заведени као Босанци, Хрвати, Црногорци или Македонци. Ранији пописи су показивали да у Аустралији има око 130.000 Срба, од чега највише у Сиднеју – 35.000 и Мелбурну – 30.000. Последњи 2006. године је регистровао само нешто више од 96.000 наших људи.

Срби у Мелбурну

Има Срба који тврде да нас има преко 300.000 у Аустралији, али тај број је тешко доказати.

СРБИ У ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ, АФРИЦИ И АЗИЈИ

Иако се због сталног помињања српске дијаспоре у најбогатијим земљама стиче утисак да Срба нема у земљама тзв. Трећег света, српска заједница присутна је и у одређеним земљама Африке, Азије, али и Латинске Америке.

Усељавање Срба у Јужну Америку почело је крајем прве половине 19. века након што су земље овог дела света стекле независност. Први српски досељеници били су морнари, из Боке Которске и Далмације, који су на бродовима, под разним заставама, стигли до јужноамеричких обала. На тло Јужне Америке први је ступио Дубровчанин, Бразилије Брасељић. Број Срба у Латинској Америци према неким проценама достиже цифру од 100 хиљада људи, а њих највише живи у земљама попут Аргентине (око 60 хиљада), Бразила (око 15 хиљада), Чилеа и Венецуеле. На јужноамеричком континенту делује кровно удружење Срба Латинске Америке под називом „Serbios Unidos“.

Српска заједница у Африци није малобројна (рачуна се да има преко 20.000 Срба, а незванично чак шездесет хиљада). После много деценија свога боравка у Јужној Африци (почели су да насељавају ову далеку земљу негде око 1880. године), овдашњи Срби су 1977. године подигли православни храм, цркву Светог Томе, у јужноафричком граду Јоханесбургу, која је постала окупљалиште Српског народа Африке. Поред цркве, постоји и школа српског језика по имену ,,Завичај”. Српски језик, положен у овој школи, може да замени један од других језика на званичним сведочанствима јужноафричких школа. Процењује се да око хиљаду Срба живи у Замбији, Боцвани, Намибији и Зимбабвеу, а значајне су и српске заједнице у Либији и Египту. ,,Светосавско Огњиште“ је једини српски часопис, писан ћирилицом и на српском језику на афричком континенту. Удружења Срба у Јужној Африци су клуб „Завичај“ и удружење Коло српских сестара „Косовска девојка“.

Срби у Јужној Африци

Што се тиче највећег континента на свету наш народ своје ново уточиште најчешће налази у Русији и Кини, а поједине српске исељенике могуће је наћи и у земљама југоисточне Азије – Сингапуру, Вијетнаму, Тајланду и острвима око Индонезије. У Русији се налази око 60 хиљада Срба и то највише у Москви и њеној околини. У Пекингу живи око три стотине Срба, а има их и у другим градовима као што су Шангај и Хонгконг. Српска дијаспора у Кини активна је кроз Удружење Срба Кине. Највеће традиционално окупљање Срба у Кини је у време прославе Васкрса. У Шангају се одржава окупљање ,,Serbia party Sanhgai”, а у Хонгконгу ,,Balkan nights”.

Унутрашњост српске цркве у Буенос Ајресу

Српска дијаспора – велики потенцијал за матицу

Иако смо видели да је српски народ присутан у скоро свим деловима света потенцијал који српско расејање може да има у свеукупном напретку матице данас је исувише мало искориштен. Подсетимо само да из дијаспоре у Србију стигне око 5,5 милијарди долара дознака годишње што представља чак 15 одсто државног буџета Србије. Реч је о новцу који чува социјални мир и стабилност у земљи. Упркос томе и чињеници да се српски исељеници налазе међу најуспешнијим људима у многим богатим земљама у свету држава Србија ни дан данас нема јасну стратегију када је у питању српско расејање. Облици институционалне сарадње су на јако ниском и неквалитетном нивоу, српски исељеници и даље се суочавају са великим административним и бирократским потешкоћама уколико желе да се врате да раде и живе у матици, а српско расејање ни дан данас нема својих представника у српском парламенту.

Поред тога посебан проблем представља и чињеница да је све већи проценат Срба у дијаспори подложан асимилацији, нарочито они из друге или треће генерације исељеника. Један од кључних разлога томе је управо непостојање активне политике матице на плану сарадње са дијаспором и очувања националног идентитета Срба у расејању.

Срби у свету

Многе европске земље које у поређењу са Србијом имају значајно мање исељеника у свету одавно су усвојиле решења са којима су адекватно заштитиле права свог расејања, унапредиле његов положај и ојачале везе између матице и дијаспоре. Крајње је време да се и наша држава угледа на њих и крене у свеобухватно јачање односа са својом дијаспором.

Поред законских решења са којима би се ојачала улога постојеће Скупштине Срба из дијаспоре и региона неопходно је подстицати већу партиципацију Срба из света у економији, науци и култури матичне државе, стварати повољне услове за инвестиције српске дијаспоре у матицу, помагати рад културно просветних организација у дијаспори, али и омогућити једноставнију процедуру за све Србе који желе да добију држављанство Србије. Поред тога неопходно је и да званичници Србије приликом својих посета државама у којима живе Срби указују на потребу њихове заштите и од стране домицилне државе, а тамо где постоје адекватни услови треба инсистирати и на признању статуса националне мањине српској заједници. Помоћ српском расејању мора да постане један од приоритета државне политике јер је оно незаобилазни део у свеукупном политичком, економском и културном опоравку српске државе.

Управо је питање држављанства једно од најважнијих питања читавог српског расејања. По једној страни пружање држављанства свим оним људима у расејању који говоре српски и који се осећају као Срби омогућиће нам да у будућности лакше утврдимо тачан број свих Срба у дијаспори. По другој страни његово адекватно решавање несумњиво ће допринети јачању веза између дијаспоре и матице, а многе наше људе у иностранству мотивисати да се одлуче за повратак у Отаџбину. Немојмо се заваравати да та жеља код Срба у дијаспори не постоји. Она итекако постоји, а чежња и носталгија за домовином и повратком на огњиште су код велике већине њих још увек неостварени сан.

Љубав коју Срби у расејању гаје према својој матици можда најбоље описује пример српске монахиње Лидије из далеког Буенос Ајреса која је, примивши у посету једног новинара из Београда, дрхтавим гласом поручила: „И лист из Србије ми је драг. Дозволи ми, дијете, да те пољубим у руку јер си дошао из моје Србије.

Извор: govorisrbija.rs

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

(ВИДЕО) СРБИЈА БРУЈИ О ОВИМ ГОЛОВИМА: Ево зашто нису досуђени офсајди код погодака Црвене звезде и Партизана! Разлог лежи у ОВОМЕ!

ТЕРЗИЋ ОТКРИО ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ НА 3 ГОДИНЕ ПОБЕГАО ИЗ СРБИЈЕ: Ставили су лисице великом Џаји, чему је могао да се нада мали Терзић!

ДЕЦА УБИЈАЈУ ПО СРБИЈИ! Малолетници за 5 година убили 50 људи, неки од њих извршили НАЈМОНСТРУОЗНИЈЕ ЗЛОЧИНЕ!

НА ТРАГУ УБИЦАМА ОГЊАНОВИЋА? Полиција тражи „голф“ тамне боје, таблице БГ *****, блокирали излазе из Београда

ШОКАНТНИ ДЕТАЉИ ХАПШЕЊА ОТМИЧАРА: Деду Јелене Ђоковић отели ГЛУПАН И ТУПАН!

СТРАХ И ТРЕПЕТ ЦЕЛОГ ЗАПАДА И НАТО-А: Русија добија нуклеарне мишиће из далеке будућности

(ВИДЕО) ДАЧИЋ: Нека се сви изјасне о Косову, па и црква! Ми предлажемо…

Оставите коментар