Забава

СЕРИЈЕ КОЈЕ ДАНАС ОБОЖАВАТЕ РАЂЕНЕ СУ ПО ЊЕНИМ РОМАНИМА: Српска књижевница стекла је велику популарност, а ево зашто вест о њеној смрти нико није објавио!

"Српска Џејн Остин", како је често називају, опет је пре неколико година освојила српску публику када су њени романи екранизовани и тако поново стекли изузетну популарност.

Мир Јам је псеудоним књижевнице чији су романи обележили период између два рата у Краљевини Југославији и учинили је најчитанијим женским аутором.

ЗНАЛИ СМО ЗА НАПАД, НИСМО СЕ УПЛАШИЛИ! Ево шта кажу Срби који бораве у Сирији!

Иза имена Мир Јам крије се Милица Јаковљевић, рођена у Јагодини 22. априла 1887. године. Детињство и младост провела је у Крагујевцу. После Првог светског рата се преселила у Београд, како би започела каријеру као новинарка у „Новостима“ као једна од ретких жена у послу. После тога је радила и у „Недељним илустрацијама“, све време иза псеудонима Мир Јам, који је задржала и када је почела да пише романе који су стекли изузетну популарност у периоду између два рата.

У свом стану у Молеровој улици на Славији, Милица је писала о љубави, браку и животу грађанске класе у Југославији, интригирајући јавност својом повученом и ексентричном персоном. Шетала је београдским улицама „заносна у љубичастој пелерини, дотерана и негована, са дугим локнама, лепа и смерна Мир Јам, патријархална девојка из добре куће“. Упркос чињеници да је писала о љубави и браку, Милица се никада није удавала, а о њеном приватном животу се много више нагађало него што се заиста знало. Течно је говорила француски и руски, била је образована, паметна и веома самостална.

ЛАЗАНСКИ: Зашто је Русија тако хладнокрвна и смирена по питању Сирије?

„Краљица љубавних романа“, како су је називали, освојила је читалачку публику у Југославији својом лаганом прозом, једноставним и понекад сладуњавим стилом који је био изузетно сликовит и пружао је одмор и бег од свакодневних брига и проблема.

Мир Јам се залагала и за женска права. У време када је већина дама још била необразована и потлачена, она се борила за родну равноправност, бавећи се суштинским проблемима женског пола. Издвојила се текстом „Треба ли подићи жени споменик“, залажући се да се дамама призна свако умеће. Међутим, нису сви подржавали рад ове јединствене жене. Многи су је критиковали и оспоравали, уз аргументе да њен рад није могао да се мери са мушким ауторима тог времена. Често су је упоређивали са братом, познатим писцем Стеваном Јаковљевићем, аутором „Српске трилогије“. Његова одисеја која је описала српског војника као правог победника у Великом рату донела му је тутулу аутора првог српског бестселера.

Милица Јаковљевић је аутор романа „Рањени орао“, који се сматра најлепшом љубавном причом српске књижевности екранизован је 2009. године и тако се опет нашао у жижи јавности. Поред тога, романи „То је било једне ноћи на Јадрану”, „Непобедиво срце“, „Отмица мушкарца“, „Грех њене маме“, „У словеначким горама“, „Самац у браку“ и „Мала супруга“ су деценијама мамили сузе и уздахе девојака, а и понеког мушкарца са широком лепезом ликова и узбудљивим развојем догађаја.

(ВИДЕО) ХАОС У АМЕРИЦИ, ИМА И МРТВИХ Трамп јуче гађао Сирију, а већ данас му се небо свети!

Поред романа, Мир Јам је потписала и збирке приповедака „Дама у плавом“, „Девојка са зеленим очима“, „Часна реч мушкарца“ и „Све оне воле љубав“, као и позоришне комаде „Тамо далеко” и „Еманципована породица“. После Другог светског рата, Милица је била гурнута у страну и осрамоћена, наводно јер током окупације није радила, а према тадашњим правилима, новинар који шест месеци буде незапослен губи статус новинара. Тако је Милица безуспешно покушавала да се запосли или да добије пензију. Била је напуштена и осрамоћена, а њене књиге забрањене.

„Неки другови не пишу борбено, онако како наша стварност захтева. Они не пишу комунистички, пишу буржујски сентиментално и сладуњаво, као Мир Јам“, критиковао је „револуционарни песник“ Оскар Давичо на седници Савеза књижевника Југославије.

Асад руским парламентарцима: Сиријци се више не боје НАТО-а

Умрла је 22. децембра 1952. године од запаљења плућа, а вест о њеној смрти нису објавиле ни једне новине. Деценијама су њена дела била заборављена од већине, укаљана печатом срама њихове ауторке, да би се вратила на сцену представом „Рањени орао“ 1972. године у Атељеу 212. Од тада публика опет може да ужива у њеним делима и да пронађе предах од свакодневног живота, читајући романе и гледајући филмове и серије инспирисане њеним радом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Руси и Кинези оснивају финансијски центар у Владивостоку

НИШТА ОД СУДА ЗА ЗЛОЧИНЕ ОВК?! Да ли остаје као мртво слово на папиру?

ДВА БРАКА СУ ЈОЈ ПУКЛА – Све несрећне љубави Наташе Беквалац

Извор: Дневно.рс/Курир.рс

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
15°
21°
Fri
23°
Sat
26°
Sun
22°
Mon