Фото: pixabay
Друштво Србија

Радије иду у затвор него да чисте улице

Иако веома популаран у свету, друштвено користан рад, или рад у јавном интересу, као алтернатива затворској или новчаној казни, у Србији је и даље непожељан, будући да се грађани пре одлучују да своје казне плате или одслуже у затвору, него да чисте улице или се старају о старим и болесним лицима.

Према подацима прекршајног суда у Београду, тај суд је од 1, марта 2014, када је уведена та могућност, изрекао 2.223 казне рада у јавном интересу уместо новчане казне, што чини тек 1,12 одсто свих изречених замена којих је протекле три и по године у овом суду било 198.142, навео је председник тог суда Милан Мариновић.

Како је замена новчане казне за рад у јавном интересу – добровољна, односно окривљени мора да буде сагласан са њом или да сам тражи ту опцију, окривљени су према овим подацима у скоро 99 одсто случајева пре пристајали на принудну наплату или замену новчане казне затвором.

Иначе, новчана казна се мења по принципу хиљаду динара – дан затвора, или хиљаду динара – осам сати друштвено корисног рада.  Могуће је изрећи најмање 20 сати а највише 360 сати рада у јавном интересу.

Као самосталну казну коју је од прошле године могуће изрећи за прекршај из Закона о јавном реду и миру, Прекршајни суд још није изрекао ниједну правоснажну пресуду са казном рада у јавном интересу, рекао је Мариновић, који се залаже да се та казна уведе и за неке прекршаје предвиђене Законом о безбедности саобраћаја на путевима.

Да Срби нерадо раде у јавном интересу показује и пример из 2014. године, када је Прекршајни суд у Београду након мајских поплава све прекршајне налоге мењао радом у јавном интересу и то у Обреновцу.

Мариновић за Тањуг наводи да се суд на тај корак одлучио у намери да учини добро свима, па је махом новчане казне од 5.000 мењао за рад у јавом интересу

„Од око 2.500 тих решења, 666 њих је постало правоснажно и послато Поверенику за извршење алтернативних санкција. Од тога 37 лица је платило казну, а само један човек је казну одрадио“, каже Мариновић.

Он је такође указао на проблем дуготрајне процедуре замене и кратког рока застарелости за извршење правоснажног решења од две године.

Према његовим речима, у пракси се често дешава да окривљени коме је новчана казна преиначена у затворску, пред судом тражи замену у друштвено корисни рад, али до тога ипак не дође, јер једноставно не успева да се договори с повереником за извршење санкције о томе шта ће конкретно радити уместо да иде у затвор или да плати казну.

У том случају повереник мора да обавести суд о томе, а суд треба опет да промени своје решење и казну преиначи у затвор, док време пролази и рок од две године за извршење застарева.

Мариновић каже да би повећење рока застарелости на четири године отклонило овај проблем, и очекује да у будућности систем друштвено корисног рада и у Србији профункционише као на западу.

Осим за прекршаје, ова казна може да се изрекне за блага кривична дела за која је запрећена казна до три године затвора.

Извор: Танјуг

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Захарова: Да ли је Македонија друга жртва „Блумберга“ после Србије?

Антић кандидат СПС за градоначелника Београда

У Србији три особе оболеле од грознице Западног Нила

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
26°
28°
Tue
29°
Wed
29°
Thu
30°
Fri