Аналитика Блиски исток Русија Свет

Пут ислама: Русија у борби за Исток (исламски традиционализам против исламског глобализма)

Аутор: Валентин Кротов

Данас међународна заједница све чешће и чешће запажа нагло променљиву расподелу снага, изазвану кризом глобалистичког светског система, који су направиле Сједињене Америчке Државе. Данас је постало све актуелније говорити о растућем темпу регионализације, о цивилизацијским савезима, о враћању традиционалним вредностима, уместо наметнутим ,,универзалним вредностима“ глобалне елите. Данас је све очигледнија чињеница да регионализација – економски и политички савези културолошки блиских земаља, ни у ком случају не представља део глобализације, већ нови процес, који још има времена да се квалитативно покаже. Почињу да се појављују нови центри моћи, нови светски лидери.

Успех сваког процеса интеграције зависи од кохерентности и ефикасности стратешке сарадње држава, које чине стуб снаге у савременом светском уређењу. Без обзира на то што се на све стране ,,ликује“ због формирања праведнијег светског поретка, доласка ере мулитполарног света, јављају се нова питања о постојању међународних односа у новим условима.

Нови историјски изазови подразумевају спремност на конкуренцију у свим животним сферама савременог друштва., јер стварање мултиполарног света ће брзо изазвати нову борбу и нови сукоб, укључујући и еконосмку и војну сферу, а истовремено постоји тежња да регионализација буде делотворна у свим деловима света.

,,Морамо да схватимо да наше спасење, наша будућност, очување нашег идентитета зависи од тога да ли свет може постати мултиполаран. То значи да нам је од животне важности да се процеси интеграције дешавају не само код нас (у Русији), него и код наших суседа са Запада и Истока.“

У вези са тим, основану забринутост изазива ситуација у исламском свету. Актуелна дешавања на Блиском Истоку нам помажу да сагледамо размере кризе исламског света. Пре свега, потребно је да схватимо да поредак, који се ствара на Блиском Истоку, никако неће допринети просперитету процеса регионализације.

Идеологија вехабизма и салафизма, која сада окупља све муслимане под своју заставу, непријатељски је настројена према свакој интеграцији и никако не може да допринесе стварању исламског пола у новом светском поретку; заузврат, исламски свет мора да изради свој интеграциони пројекат, који би допринео сарадњи исламских држава, омогућио исламском свету да наступа уједињен у међународним односима и да има свој глас у међународној политици.

У Русији постоји искуство вековима заједничког живота различитих верских група, али, на жалост, недовољно искуства у идеолошкој борби против радикалног исламизма. У том правцу преовладава углавном сила.

Такође не постоји јединствено и ауторитетно удружење стручњака, које би специјализовало изучавање и супротстављање радикалном исламизму. Одсуство таквих стручњака доводи до тога да чиновници усмеравају своје снаге не на борбу против опасног концепта, већ на борбу против ношења хиџаба у школама, што, наравно, не постиже жељени резултат, већ напротив, може додатно да подстакне екстремисте и да их убеди да свој идентитет могу да заштите искључиво терором. Важно је назначити чињеницу да је органску религијску трдицију на Кавказу нарушила агресивна секуларизација, коју је спровела совјетска власт са циљем модернизације друштва. То је довело до дезоријентације руске исламске заједнице и, заузврат, омогућило младим проповедницима, који су се школовали у земљама Блиског Истока, да заузму ту празнину.

Основни проблем данас јесте глобализација ислама, која се оријентише на такозвани ,,чисти ислам“. Одатле проистиче следећа особина – фундаментализација, то јест, тврдња да чисти ислам већ постоји, само је потребно одвојити га од касније насталих слојева. Дата тврдња противречи суштини и традицији исламске религије, јер је ислам религија тумача, научника, за којима следе верници. Радикални део фундаменталиста представља крајњу опасност једној посебној држави, као што је Русија, и једном посебном региону, као што је Блиски Исток.

Заправо, исламски глобализам, као и либерални глобализам, је непријатељ традицији као таквој. Свака религиозно-културолошка унификација, као што је и исламски глобализам, који тежи да све муслимане сведе под јединствене посулате или либерални глобализам, који тежи да изједначи све културе и традиције и сведе их на ,,универзалне људске вредности“, ,,правну државу“, ,,секуларизам“, ,,грађанско друштво“, итд.

По мом мишљењу, јасно је да опозиција овој појави, која тежи да све изједначи, јесте традиционализам. Враћајући се главној теми чланка, може се рећи да је традиционални исламизам готово јединствено ефикасно оружје против радикалног ислама, зато је у сфери интереса националне безбедности да настави да га подржава на државном нивоу.

Неопходно је подржавати ханафијске и шафијске разговоре, оснаживати суфизам, као више филозофско и посматрачко становиште. Неопходно је осигурати идеолошку доминацију струја које су способне да консолидују и уравнотеже исламску заједницу. Што се тиче спољне политике, требало би наставити са пружањем подршке Ирану, као политичком ривалу Саудијској Арабији, која представља ,,спонзора“ и проповедника вехабистичке идеологије.

Осим тога, Саудијци отворено говоре да су они покровитељи радикалног исламизма. Бин Султан, шеф обавештајних служби Саудијске Арабије, изјавио је да гарантује безбедност на Олимпијским играма, ако Русија промени став по питању Сирије и такође је потврдио да су групе чеченских бораца, које су изнеле низ претњи везано за Олимпијске игре, под њиховом контролом. Русија и Иран тренутно сарађују на широком спектру питања као што су енергетика (нафта, гас, нукеларна енергија); безбедност (супротстављање тероризму на Северном Кавказу и заједничка борба против ИСИС-а, контрола путева наркотика из Авганистана и Пакистана); могућност транзитног коридора (преко Каспијског мора) у Индијски океан и Персијски залив; сарадња у финансијском сектору.

Неопходно је помоћи Ирану да постане лидер у исламском свету, да постане центар шиизма – струје где нема толико противречења као у сунитском исламу данас, али свакако је ауторитет Ирана распрострањен на шиитско муслиманско становништво у региону, зато Русија, у којој су муслимани већином сунити, мора да тежи учествовању у стварању модела исламске цивилизације. И на основу тренутне међународне ситуације, Русија има шансу да исламском свету представи своју верзију, историјску, која није преузета ниоткуда и која постоји заједно са другим верама већ неколико векова.

,,Тај пут је у Русији тестиран минимум три века. Ислам у Русији није ни прогоњен ни угњетаван.  Он је једноставно био руски. Држава је успостављала правила, заснована на поштовању исламских начела, али заштита и покровитељство су били условљени принципима лојалности исламиста према религиозним вредностима и државним интересима Русије.“

Руски модел ислама – као искуство мирног суживота и сарадње религије и културе има заиста озбиљне шансе да постане катализатор природних и органских, а посебно Русији пријатељских процеса регионализације у Источном региону. Осим тога, Русија готово да и нема други избор, него да идеолошки утиче на негативне процесе радикализације на Блиском Истоку.

Можда се чини да проблеме са радикалним исламистима Русија прво мора да реши у својој кући, а онда да гледа шта се дешава код ,,суседа“. Такође постоје предлози да се никако не меша у дешавања ван државе, већ да се у тишини посматра са стране и прате тенденције. Међутим, то се показало као погрешно, зато што питање опасних процеса, који се сада одвијају међу муслиманима, јесте глобално. Не сме се ово питање решавати одвојено на Кавказу или чак одвојено у Русији, јер ова појава има екстратериторијални и међународни карактер, из чега следи да је за решавање овог питања више него неопходно мешати се у глобалне процесе.

Русија би морала да преузме водећу улогу у исламском свету:

  1. Поставити стандард исламског образовања, учинити га привлачним за изучавање међу исламским становништвом, главно је да буде конкурентно радикалним верзијама, а такође ,,одгајити“ нову елиту проповедника.
  2. Емитовати концепт традиционалног ислама на блискоисточни регион.
  3. Окренути смер џихада са схеме ,,ислам против неверника (то јест против свих који се не слажу са фундаменталистима)“ на смер ,,ислам против исламског радикализма и глобализма“.
  4. Подржавати и јачати везе са традиционалним савезницима Русије на Блиском Истоку.

Главно је сачувати природност руског учешћа у исламу, представљати то као покрет руских муслимана, а не руске бирократије и ни у ком случају не изазивати одбијање агресивним наметањем својих ставова, иначе то ће имати контраефекат и погоршати већ закомпликовану ситуацију. Важно је схватити да ситуација није ни мало једноставна и ослободити се илузија да само путем силе она може у потпуности да се реши. Потребни су идеолошки писмени инжењери, потребни су стручњаци и саветници за културно-религијска питања на свим местима где се доносе државне одлуке, и само на тај начин је могуће супротставити се радикалном исламизму.

Такође је неопходно уздржавати се од универзалног карактерисања свих исламских иницијатива као екстремистичких, за то је потребно умети јасно раздвојити ,,жито од кукоља“ и на крају крајева, управо руски традиционални ислам јесте наше оружје против исламског глобализма, чији су корени салафизам и вехабизам.

Извор: Говори Србија

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хрватски сабор оптужује Србију за агресију?

20 разлога зашто је боље користити ЋИРИЛИЦУ

ИМА НАДЕ: Капетан Драган би ускоро могао бити слободан – ево и зашто!

Оставите коментар