Србија

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ШЉИВАНЧАНИНА: Истина о покољу у Вуковару!

Пуних 87 дана наш саговорник је командовао операцијом спасавања голобрадих момака и српског становништва. Неке од детаља први пут износи за Српски телеграф.

СВЕТСКИ МЕДИЈИ ПРЕНОСЕ: Кинези успешно пресадили људску главу!

– Борко Никитовић баш је те 1991. године завршио Војну академију и постао потпоручник. Његов живот тек је почињао. Ишао је са својим водом да заузме положај код српске касарне у Вуковару. Пао је покошен од снајпера, из заседе. Капетан Саша Милановић, десетар Поповић и још један војник изашли су да помогну. Изрешетани су оног тренутка кад су младог Борка узели у руке. Хрватски паравојници све су их поубијали док су носили мртвог друга.

Били су то најтежи тренуци у Вуковару – прича бивши официр ЈНА Веселин Шљиванчанин, чију исповест под симболичним насловом „Моја истина о Вуковару“ објављујемо на дан када Хрвати славе „обљетницу“ пада овог града, док га Срби означавају као дан када су из њега протеране усташе у униформама Збора народне гарде.

РАДИО-СТАНИЦА
Глас му дрхти јер би заплакао, па застаје чекајући да тај тренутак прође. Понавља да жели да прича о српским војницима који су дали животе јер данас, каже, мало ко хоће да призна да су и они били жртве.

– Нисмо веровали да се тако нешто може дешавати. Били смо убеђени да ниједан добар човек неће кренути да пуца на младе голобраде војнике који су тада имали 18, 19, 20 година. Били су деца. Нису ни они веровали да ће њихов народ пуцати у њих. Тим пре што нисмо дошли у Вуковар да убијамо. Хтели смо да помогнемо нашој касарни у Вуковару и да спасемо заробљене старешине и војнике.

У једном тренутку, присећа се, успео је да дође и до радио-станице коју су Хрвати имали. Данима је готово непрестано био са њима на вези.

– Говорио сам им да је сулудо да се убијамо и да само долазимо по своје војнике. Позивао сам њиховог команданта, официра ЈНА, да дође да попијемо кафу. Истински сам то радио, верујући да ће пристати. Рекао сам им: „Можда се не слажемо, али нећемо се убијати. Нека народ реши на референдуму шта има.“ Увек су ми кратко одговарали да ће убити и мене и сваког другог српског војника – присећа се он.

(ВИДЕО) УКРАЈИНА У ШОКУ: Италијани објавили снимке са признањима снајпериста који су пуцали у људе на Мајдану

ЋУТАЊЕ О ЖРТВАМА
Како су у то време родитељи углавном имали двоје деце, често мушко и женско, Војска је водила рачуна да такве војнике, као и јединце, не води на места где се гинуло. Међутим, многи су сами хтели да буду на првој линији ватре.

– Био је један Елез из Новог Сада. Његова мајка је често долазила, имала је само тог једног сина. И ми смо хтели да га пустимо, али он није хтео ни да чује. Кад је требало да се носи храна у касарну, био је у транспортеру који је пратио то возило. Хрватски паравојници су их пресрели и заробили. Четворицу су одмах убили, међу њима и Елеза. Мало им је било што су их убили, него су их и запалили. Мештани су ноћу изашли и ископали им гробове, па су касније тако њихови остаци пронађени и идентификовани – присећа се Шљиванчанин и додаје:

– Масакри над нашим војницима се тако лако заборављају. Мени је жао и свих других жртава, али док о другима има ко да прича, о нашима се ћути. Кренули су под заклетвом да бране отаџбину, а отишли су у смрт. Заслужили су да их се бар на годишњицу сетимо – поручује он.

(ФОТО/ВИДЕО) Пронађен древни град на удаљеном острву: Вековима њему нико није могао да приђе

УШЛИ СМО У БОРБУ ТЕК КАД СУ НАМ ОТЕЛИ 10 МОМАКА

Наш саговорник каже да је његова јединица добила задатак да оде у Вуковар, одблокира касарну и спасе војнике и народ коме су претиле паравојне хрватске формације. Није било разрађене борбене тактике јер нису ни желели сукоб.

– Нисмо хтели ни да пуцамо јер никоме на челу није писало да ли је Србин или паравојни хрватски војник. Међутим, они су почели да убијају наше војнике. Када смо се пробили до касарне, били смо поклопљени. Тукли су нас артиљеријском ватром. Побегли смо у подрум једне зграде коју су срушили до темеља да бисмо се сачували и видели смо да морамо ићи у акцију да бисмо помогли нашим војницима – присећа се Шљиванчанин.

Кад су сазнали да је из јединице отето још 10 српских војника, борбе су се распламсале.

– Брука је била оставити те људе. Носили су храну војницима у касарни.

Нисмо знали да ли су живи или мртви, морали смо да останемо и покушамо да их спасемо – прича наш саговорник.

ГЛАВАШ НАРЕДИО ДА УБИЈУ ДЕТЕ ПРЕД МАЈКОМ

У Вуковару су, присећа се Шљиванчанин, заробили једног хрватског паравојника који је прихватио да пред представницима међународне заједнице исприча шта је све добијао као задатке.

– Причао је како је једну девојку Српкињу силовао, па је на крају узео нож и распорио је. Испричао је и како је мајку двоје мале деце отео и одвео у подрум, где је једно дете убио пред њеним очима. Рекао је и имена људи који су га на то терали, Главаша, Мерчепа… Представници међународне заједнице су се чудили, рекли како ће предузети мере, али никада касније у њиховим извештајима нисам читао о овим злоделима.

И Хрвати сведочили да нисам крив

Шљиванчанин је оптужен за помагање и подржавање мучења хрватских заробљеника на фарми Овчара. Како каже, чак су и Хрвати сведочили да га тамо никада нису видели, а за исти злочин је на Војном суду у Београду ослобођен.

– Жао ми је жртава. У Хагу су и Хрвати рекли истину, да ме тамо нису видели. Против мене је сведочио Србин, мада није могао ни у очи да ме погледа.

Извор: republika.rs

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ердоган одбрусио Столтенбергу: За онакво непоштовање, извињење није довољно

(ВИДЕО) МОНСТРУМ: Искасапио супругу која се тек породила, а онда је са децом урадио нешто још језивије!

Мистерија Садамових мигова — „појела“ их Батајница

 

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
18°
29°
Fri
30°
Sat
26°
Sun
27°
Mon