Аналитика

ПАЖЊА: У току је СПЕЦИЈАЛНИ РАТ против српског министарства одбране!

Синхронизовани напади на, до сад најизраженије анти-НАТО опредељеног министра одбране ког је Србија од 5. октобра 2000. имала, Александра Вулина - су део софистицираног специјалног рата који САД воде против Војске Србије употребом мреже својих нво, медија, политичара и интернет ботова.

Аутор: Виктор Вуловић

Српску јавност већ данима потреса афера о пореклу новца којим је актуелни министар одбране Александар Вулин пре више од 5 година (дакле пре него што је уопште постао члан владе) купио стан у Београду. Новинари америчке телевизије Н1, као и бројни ,,истраживачи“ из редова невладиних организација, утркују се у томе ко ће бити уверљивији у разобличавању наводно коруптивне природе Александра Вулина.

Све то би било савршено нормално и пожељно у функционалном демократском друштву са нултом толеранцијом за корупцију само када би дотични ,,прогонитељи корупције“ подједнаку посвећеност том племенитом циљу показивали у свим случајевима, а не само код оних који нису по вољи америчких интереса на овим просторима. А Александар Вулин то свакако није већ неколико година уназад, а нарочито од доласка на место министра војног, на шта је са бурним негодовањем реаговао и амерички амбасадор Кајл Скот.

Извор: mod.gov.rs

Шта то у ствари ради министар Вулин?

Вулин је, као нескривено проруски и суверенистички оријентисани министар, од свог доласка на чело ресора одбране покренуо неколико стратешки важних питања за српску војску и одбрану у целини, што код оних којима за остварење својих циљева треба војно што слабија Србија није прошло незапажено. Ово се не тиче само уговорене набавке нових руских авиона за српско ратно ваздухопловство, па чак ни све озбиљнијих планова за набавку (опет руских) система ракетне ПВО какав су Бук и С-300, него и све израженијих тенденција за промену српске војне доктрине.

Како би се ово разјаснило потребно је вратити се пар година уназад, у време ДОС-овске рушилачке ,,реформе“ Војске Србије у којој је према НАТО стандардима створена мала (и за НАТО безопасна) војска, уз то потпуно изолована од народа који је демилитаризован не само укидањем обавезе служења војног рока, него и интензивним психолошко-пропагандним акцијама за подривање угледа војске у домаћој јавности. Последњих година су приметни напори државе да исправи штету која је тако настала, а са доласком Александра Вулина на чело војске почело је сасвим отворено да се говори о потреби враћања обавезног служења војног рока.

Резервисти на вежби, извор: vs.rs

И не само да је почело да се о тој потреби говори, него је уследила и серија вежби и обучавања резервног састава. Осим тога, држава је почела да се систематски бави побољшањем животног стандарда припадника војске, а подизању угледа војске је дата нарочита пажња. Коначно, за просечног грађанина Србије је можда најважније од свега наведеног то што се као министар одбране Александар Вулин доследно и енергично залаже за војну неутралност Србије. И то не само пред српским камерама, Вулин је незаинтересованост Србије за чланство у НАТО-у већ више пута саопштио и у лице представницима Алијансе, како у Београду, тако и у самој команди Северноатлантског савеза у Бриселу.

Са Вулиновим доласком на чело министарства одбране предузете су и друге иницијативе које јачају суверену позицију Србије, као што су склапање војнотехничког споразума са Израелом и јачање војног савезништва са Грчком кроз приступање борбеној групи ЕУ ,,Хелброк“ у којој се налазе православне земље региона – Грчка, Бугарска, Румунија и друге. Договорено је и упућивање српских официра на школовање у институцијама ОДКБ, што је до сада било практично незамисливо.

mod.rs

Поред свега тога, Вулин је показао храброст да српску јавност тргне из опасне илузије пласиране за време Бориса Тадића о томе како ,,Србија више никада неће ратовати“. У условима када је 12% државне територије под окупацијом изјављивати да Србија ,,никада неће ратовати“ не значи само одрицање од тих 12% територије, него и позив на додатно распарчавање Србије. Вулин је супротно томе подсетио грађане на то да Србија, као војно неутрална земља, мора да се ослања на своје капацитете за одбрану и да као таква мора бити увек спремна за рат, јер је то једини гарант одвраћања агресије. Имао је храбрости да објасни да је посао војске да се спрема за рат, што су пљувачки медији злоупотребили као наводни доказ Вулинове ,,суманутости“. Они ваљда мисле да се војска спрема за елокветне разговоре на енглеском језику или за контролу саобраћаја у склопу мировних мисија по удаљеним земљама Африке и Блиског истока?

,,Зујање роја“

Све ово довело је до тога да америчке структуре у Србији покрену немилосрдни поход против Вулина, а самим тим и против покушаја да се Војска Србије отргне из ограничавајућих оквира у које је постављена реформама по НАТО стандардима. Сумњива невладина организација под називом ,,Мрежа за истраживање криминала и корупције“ (скраћено КРИК) покренула је медијску хајку против министра одбране изношењем детаља о нејасном пореклу новца којим је Вулин 2012. купио стан у Београду. Хајку су као прворазредну вест подржали амерички медији Н1, Б92 и Курир, али и проамерички елементи у власти, попут Зоране Михајловић која је стала у одбрану КРИК-а и позвала на детаљно испитивање Вулиновог случаја. Овакво ,,зујање роја“ је добро позната техника субверзивне ненасилне борбе, формулисана у бројним америчким уџбеницима специјалног рата, којом Вашингтон дискредитује непослушне кадрове у земљама где има директан утицај на креирање јавног мњења.

Најречитија заговорница америчких интереса у српској влади – Зорана Михајловић, извор: mgsi.gov.rs

Важно је подсетити се да ово није први пут да је Александар Вулин на мети пропагандне сатанизације. Пример таквог деловања могли смо да видимо 2015. након потпуно отворене и неувијене изјаве Александра Вулина да САД желе да дестабилизују Србију. Ни седам дана није прошло, а већ су у штампу пуштане и мајице са натписом новонасталог друштвеног тренда популаризованог преко друштвених мрежа #HospitalizujteVulina. Слични таласи пропагандног ботовања етикетама преко друштвених мрежа догодили су се и након позива резервиста на војне вежбе када су систематским акцијама популаризовани анонимни коментари који позивају на дезертерство под паролом ,,нећемо да гинемо за политичаре“, као и сада када се за име министра одбране, без обзира на сва његова позитивна достигнућа, на друштвеним мрежама везују ботови са коментарима о ,,тетки“ и ,,стану“.

Извор: facebook.com

Оно што је нарочито опасно за поменуту стабилност Србије, јесте способност америчких креатора јавног мњења да своје интересе упакују тако да се за њих не боре само отворено проамерички кадрови, него да их подрже и делови друштва са дијаметрално супротним политичким ставовима – они националисти и патриоте чији се резон може објаснити реченицом ,,мрзим власт више него што волим Србију“.

КРИК-ом против српског апарата безбедности

Да све ово не би деловало као замена теза, слажемо се да је потребно посветити неопходну пажњу коруптивним активностима политичара. Међутим, веома је упадљиво да се америчке невладине организације попут КРИК-а и амерички медији попут ТВ Н1 баве једино корумпираношћу антиамеричких кадрова на политичкој сцени Србије. Када се последњи пут десило да неко од ових центара креирања јавног мњења прозове због оправданих сумњи у корумпираност личности попут Млађана Динкића, Зоране Михајловић или Божидара Ђелића? Је ли Вулинов сумњиви стан нанео већу штету Србији од систематског пљачкања министарства одбране вршеног од стране Драгана Шутановца и Бориса Тадића у време њихових мандата на челу ресора одбране?

Али шта је уопште КРИК и ко је његов директор Стеван Дојчиновић? Ова опскурна група се пре афере ,,Вулинов стан“ у српској јавности први пут гласније појавила крајем маја ове године када је покренута афера о учешћу БИА у упаду маскираних лица у македонски парламент када је претучено неколико албанских и других опозиционих посланика. Тада је КРИК у тексту под насловом ,,Лазански и БИА у Македонском сценарију“ објавио како се новинар и члан српског парламента на листи владајуће партије Мирослав Лазански са припадником БИА Гораном Живаљевићем и председником Демократске партије Срба у Македонији Иваном Стоилковићем ангажовао на промоцији анти-НАТО и проруске пропаганде у Македонији, а све у циљу подршке опстанку режима Николе Груевског и спречавању уласка ове земље у НАТО. КРИК је као изворе својих информација навео прислушкиване разговоре и фотографске материјале који су ,,процурили“ из македонске службе безбедности. Директор КРИК-а Стеван Дојчиновић је том приликом констатовао да је тиме ,,БИА показала аматеризам и компромитовала себе“.

Извор: Printscreen

Иако се убрзо показало да се ради о вештачки створеној афери јер је Живаљевић био акредитовани официр за везу БИА са македонским службама безбедности, па је као такав најавио свој боравак у македонском парламенту, док је Лазански као новинар природно контактирао и нашу амбасаду ради информисања, нико се није сетио да позове КРИК на одговорност због пласирања опасних дезинформација у регионалну јавност којим не само да је могао бити подривен углед Србије, него и угрожено српско становништво у Македонији окупљено око Демократске партије Срба. Осим тога, како то да се Дојчиновић није сетио да, уместо БИА, за ,,аматеризам“ оптужи македонску службу којој су оперативни подаци ,,процурили“ до њега? Наравно, нема сумње да Дојчиновић и његови ,,истраживачки новинари“ нису својим ,,истраживањем“ дошли до дотичних података него су их добили од неке службе, а мало је вероватно да је то она македонска.

Стеван Дојчиновић, извор: mc.rs

Сам Дојчиновић је своју каријеру отпочео у крилу чувеног Микија Ракића који је за време владавине Бориса Тадића био руководилац неке врсте пара-обавештајне службе Демократске странке и као такав тесно повезан са америчким обавештајним структурама. Интересантно је да је некадашњи уредник некадашњих екстремно антисрпских Е-новина Петар Луковић за Дојчиновића написао следеће: ,,Он је годинама био миљеник организација типа НУНС, пријатељи из сенке обезбедили су неписменом Дојчиновићу стреловиту каријеру – необразовани Крушевљанин, без икаквог новинарског искуства и образовања, за само неколико година постао је власник читавог низа награда за истраживачко новинарство, ма шта то значило“, и додао – ,,Дојчиновић није крио да му је покојни Миодраг Мики Ракић био ментор, такорећи тата који му је обезбедио да напише књигу о Дарку Шарићу, али тако да читава Демократска странка остане невина“. Луковић је иначе у више наврата КРИК окарактерисао као ,,Центар за уцењивање“ који селективно пушта компромитујуће информације о политичарима и другим јавним личностима на миг својих ментора.

Одакле КРИК?

Сам КРИК је створила ОЦЦРП (Organized Crime and Corruption Reporting Project) коју је 2006. основао бивши амерички ваздухопловни инжењер Дру Саливен који је новинарску каријеру отпочео у Босни, писањем чланака усмерених против српског фактора. ОЦЦРП је иначе оформљен као међународна новинарска мрежа усмерена на истраживање и прогон корупције у источној Европи и Русији, а финансирају је Сорошев Фонд за отворено друштво и амерички владин фонд USAID, иначе институције које су тренутно под конгресном истрагом због нерегуларних и подривачких активности у Македонији. Када се све ово има у виду, постаје сасвим јасно одакле ,,цуре“ информације до КРИК-а.

Зграда Конгреса, извор: Спутњик

Борба против корупције је већ годинама уназад један од главних алата америчке меке моћи путем којег дискредитују и елиминишу проблематичне кадрове. Да ово није шала говори и најновија иницијатива USAID-а од августа ове године у којој расписује тендер за реализацију програма веће потчињености српских државних органа у борби против корупције, о чему је наш портал писао. Но, борба против корупције је само један од алата, који је допуњен другим у целовиту машинерију подривања српског суверенитета. Тако је на сајту представничког дома америчког Конгреса почетком ове године објављен документ угледног професора Данијела Сервера (иначе саветника америчке владе за Балкан) у коме се позива на већи ангажман Америке на нашим просторима, и то утицајем на медије и пропагандом преко друштвених мрежа.

Све ово указује на то да је Србија угрожена на начине које конвенционална безбедносна наука у нашој земљи, а још мање становништво, довољно не разумеју. Води се борба за умове и срца људи које већина није ни свесна. И ако желимо да живимо у нормалној и слободној земљи мораћемо да као народ научимо да је осим борбе против корупције, неопходно борити се и против субверзивних елемената који је користе као параван за своје подривачке делатности.

Извор: Говори Србија

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Руска авијација без грешке: За 11 дана убијено више од 2.000 терориста

Додик: Ако опозиција јасно каже да хоће референдум, биће га

Комеморација на Зејтинлику у славу палих српских хероја

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
4°
6°
Tue
4°
Wed
7°
Thu
3°
Fri