pixabay.com
Друштво Економија Србија

ОЗБИЉАН ПРОБЛЕМ: У Србији све мање занатлија!

Србија је некада била земља занатлија, а данас је земља менаџера која би, ако не изврши реформу образовања могла да остане без занатлија.

Уколико Србија не донесе Закон о занатству, могла би да остане без варилаца, тесара, молера, водоинсталатера и месара, упозорава председник Удружења занатлија Новог Сада Славко Новаковић.

Он скреће пажњу да све земље Југоисточне Европе одавно имају законе о дуалном образовању и занатству и сертификовану радну снагу, а да Србија, како каже, скоро 40 година не школује занатски кадар „на прави начин“.

„Свака фирма која је дошла у Србију суочава се са недостатком квалификоване радне снаге. Школујемо менаџере, економисте и правнике који на тржишту рада одмах постају вишкови, а немамо грађевинаца, варилаца, тесара, чак ни месара“, навео је Новаковић за Тањуг.

ИСПЛИВАЛИ ДОКУМЕНТИ ЦИА СА ОЗНАКОМ ВИСОКЕ ТАЈНОСТИ: Ово је велика мистерија Југославије! Од ње су стрепели чак и Американци!

Према његовим речима Закон о занатству, који је до сада два пута био на јавној расправи, али није ушао у скупштинску процедуру, до детаља би описао како се изучава занат, спроводи пракса и које могућности пружа за запослење.

Истовремено саговорник Тањуга се пита зашто не бисмо имали сертификовану радну снагу попут Румуније и Бугарске из којих су, како каже, српске грађевинске фирме пре неколико година ангажовале око 200 варилаца за рад у Сочију јер их у Србији није било довољно.

„Да смо којим случајем добили да радимо Јужни ток, где бисмо ми сад нашли вариоце у Србији?! Посла има и биће га, али ми нећемо имати раднике! Врло брзо ћемо доћи у ситуацију да нам многи занати недостају“, упозорава он.

Новаковић примећује да су и услужне занатлије све потребније у сваком граду.

„У Новом Саду је некада било више од 100 кројача, данас их је свега пет, а слично је са свим занатима. За мале, ситне поправке биће тешко наћи мајсторе“, тврди Новаковић.

Према његовим речима недостатак квалификованих занатских радника не утиче директно на цену њиховог рада и услуга, већ је диктира животни стандард грађана.

Пре 20 година заборавио где је паркирао аутомобил: Сад је случајно налетео на њега, мислио је да му је украден

Он указује и на проблем „одлива мајстора“ из Србије због, како каже, неадекватног пословног амбијента.

„Када су млади мајстори у моје време отварали радње, три године су били ослобођени свих пореских давања да би могли да развију посао. Не би одлазили из земље да је амбијент другачији“, сматра Новаковић.

Директор Сектора предузетништва Привредне коморе Србије, Бранислава Симанић навела је да према статистицким подацима у Србији тренутно послује 53.118 производних предузетничких радњи, у прерађивачкој делатности 36.497, док је у делатности грађевинарства 16.621 радњи.

Она је додала да је истовремено у производним грађевинским радњама запослено 11.382 радника у које спадају водоинсталатери, бравари, молери…

„Према овим подацима, већи је број производних грађевинских радњи од броја запослених радника у њима. Из приложеног се може видети да је у 2016. опао и број грађевинских радника са квалификацијама и вредност обављених грађевинских радова“, рекла је Симанић.

Она је оценила да се према анализама и очекиваном повећању учешћа грађевинске делатности у стварању БДП у наредном периоду, очекује пораст тражње за дефицитарним радницима из грађевинске струке.

Саветница за вођење каријере у Националној служби за запошљавање Мирјана Сакић каже да је према евиденцији ове службе у Србији без посла више од 150.000 лица са трећим степеном стручне спреме што чини око 25 одсто укупног броја незапослених.

Сакић је за Тањуг навела да су међу њима различита занатска занимања, као и да је одређених профила врло мало на евиденцији или да их уопште нема.

„То су занимања трећег степена бродарства и геодетске струке. Таквих је обично један или два на нашој евиденцији, па претпостављамо да брже налазе посао или је реч од дефицитарним занимањима“, рекла је Сакић.

Она додаје да је у 2017. најмање запослено ткача, шивача и кројача, док је највише запослено продаваца, аутомеханичара, бравара и радника у аутоиндустрији.

Када је реч о грађевинским радницима, подаци НСЗ су, како каже, на нивоу процене.

Многи од њих раде у сивој економији или у сезони грађевинских радова када је повећана потражња за њима“, објашњава Сакић.

Према њеним речима на евиденцији НСЗ је више незапослених него што су потребе послодаваца.

„Промене се десе када су актуелни сезонски послови или када се појаве веће компаније и инвестиције, као што је раније, рецимо, био случај у аутомобилској индустрији. Највећа је јагма за ИТ стручњацима и то не само за високообразованим, већ и оним са специјализованим курсевима“, каже саговорница Тањуга.

„Кроз професионалну оријентацију трудимо да укажемо да се изаберу на основу реалних захтева и могућности, а не успутних критеријума“, каже Сакић и препоручује младима да се информишу на време не само о бројкама него и о примерима добре праксе.

Извор: Танјуг

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

„Спрема се велико саопштење у наредним сатима“

Вулин: Држава брине о припадницима безбедносног сектора

Приштина формира нови тим са задатком — столица у УН

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
29°
28°
Wed
29°
Thu
30°
Fri
31°
Sat