Извор: wikipedia.org
Европа Свет

НЕМЦИ ГЛАСАЈУ: Већи одзив него на опретходним изборима! Ангела Меркел се бори за четврти мандат!

У Немачкој је јутрос у 08.00 сати почело гласање на парламентарним изборима. Више од 60 милиона Немаца с правом гласа позвано је да данас изађе на изборе, на којима ће се одлучивати ко ће у наредном четворогодишњем мандату владати најмоћнијом европском државом, а све анкете указују да ће демохришћани, канцелара Ангеле Меркел, и овај пут победити.

Биралишта ће бити отворена до 18 часова. Прве незваничне процене резултата гласања, иако не постоји тачно утврђено време, очекују се, судећи према досадашњим искуствима, већ неколико минута после тога.
13:00 – Немачки канцелар Ангела Меркел, у пратњи мужа професора Јоахима Сауера, гласала је данас у Берлину на савезним изборима.

Пре Меркелове, данас су гласали и немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер, као и министри одлазеће владе и други високи политичари.

14: 26 – Оџив бирача на немачким савезним изборима је према првим, необједињеним процененама, у многим изборним местима већа него на прошлим одржаним 2013. године, јављају немачки медији.
Излазност у Минхену је до подне била око 57 одсто, у Хамбургу 37 одсто, што је око два процента више него у исто време 2013. године, у Нирнбергу је гласало 29,6 одсто, док је на прошлим изборима гласало 26,4 одсто бирача, показују необједињене процене, док се први свеобухвати подаци о излазности очекују нешто пре 16.00 сати.

Велики број немачких политичара је већ дао свој глас на изборима, на којима се данас одлучује ко ће у наредном четворогодишњем мандату владати овом најмоћнијом земљом Европске уније.
12:30 – Немачки парламентарни избори од велике су важности за Израел, јер је Немачка један од најважнијих савезника Израела у Европској унији, пише данас „Џерузалем пост“.

Немачка је главни снабдевач Израела напредним подморницама и обавештајним подацима и савезник против усвајања антиизраелских мера у Уједињеним нацијама, наводи лист
11:00 – Гласао је лидер Социјалдемократске партије (СПД) Мартин Шулц.

10: 15 – Осим шест „етаблираних“ странака које готово извесно улазе у Бундестаг, на гласачком листићу је још 36 мало познатих и бизарних. Ту су Марксистичко-лењинистичка партија Немачке, Феминистичка странка „Жене“, Партија за промену, вегетаријанце и вегане или рецимо Странка хришћана оданих Библији. Свашта може да се каже за политику у Немачкој, али тешко може да се каже да нема избора. Један од избора је и сатирична партија „Партија“.
9:45 – Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер позвао је данас бираче да изађу на парламентарне изборе.
– Гласање је грађанска дужност. Изађите и гласајте. Сваки глас нешто значи, тако и ваш. Људи који не гласају дозвољавају другим да доносе одлуке о будућности наше земље – навео је Штајнмајер у чланку објављеном у листу „Билд ам Зонтаг“.
8:22 – У Немачкој је јутрос у 08.00 сати почело гласање на парламентарним изборима на којима канцеларка Ангела Меркел има велике изгледе да освоји историјски четврти мандат, док би у Бундестаг први пут после више од пола века могли да уђу ултрадесничари.

10: 15 – Осим шест „етаблираних“ странака које готово извесно улазе у Бундестаг, на гласачком листићу је још 36 мало познатих и бизарних. Ту су Марксистичко-лењинистичка партија Немачке, Феминистичка странка „Жене“, Партија за промену, вегетаријанце и вегане или рецимо Странка хришћана оданих Библији. Свашта може да се каже за политику у Немачкој, али тешко може да се каже да нема избора. Један од избора је и сатирична партија „Партија“.
9:45 – Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер позвао је данас бираче да изађу на парламентарне изборе.
– Гласање је грађанска дужност. Изађите и гласајте. Сваки глас нешто значи, тако и ваш. Људи који не гласају дозвољавају другим да доносе одлуке о будућности наше земље – навео је Штајнмајер у чланку објављеном у листу „Билд ам Зонтаг“.
8:22 – У Немачкој је јутрос у 08.00 сати почело гласање на парламентарним изборима на којима канцеларка Ангела Меркел има велике изгледе да освоји историјски четврти мандат, док би у Бундестаг први пут после више од пола века могли да уђу ултрадесничари.

У складу са истраживањима јавног мњења и расположењем грађана, у Берлину највероватније, неће бити политичких промена, а то би могло да значи да би и у односу према европским темама као и европском путу Србије, спољна политика и подршка Немачке могла остати непромењена.

На изборима, за које право гласа има тачно 61,5 милиона Немаца, очекује се да би другопласирана партија, са око 22 одсто гласова, требало да буде Социјалдемократска партија (СПД) Мартина Шулца, „изазивача“ Меркелове, док би трећа по снази у Бундестагу могла бити десничарска „Алтернатива за Немачку“ (АфД), партија добростојећих мушкараца и евроскептика која је највише политичких поена добила на теми избеглица.

Ко ће с Меркеловом владати Немачком, али и Европом, отворено је питање, а аналитичари указују да би наставак владе „велике коалиције“ између њених демохришћана и социјалдемократа Мартина Шулца био сасвим могућ и очекиван.

Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost takozvane „Jamajka koalicije“ u bojama zastave te ostrvske zemlje.

To bi bila koalicija između demohrišćana (crni), partije Zeleni (zeleni) i liberala (žuti) koji će na čelu sa mladim Kristijanom Lindnerom, za koga se kaže da je „novi Genšer“, ponovo ući u Bundestag.

Iako mnogi analitičari ukazuju na očekivanu pobedu Merkelove i njenih demohrišćana, podseća se, takođe, i da su istraživanja varljiva i ukazuje na američki primer.

Istovremeno se kaže da, iako sve računice govore u prilog Merkelove, u Nemačkoj postoji jedan broj građana „otuđenih“ od aktuelnih i etabliranih partija.

Oni ne učestvuju u anaketama i za sada – ćute, tako da bi, možda, na štetu etabliranih partija, moglo dovesti do još bolje pozicije evroskeptički orijentisane AfD, za koju se veruje da bi mogla osvojiti devet odsto glasova, ali možda čak i 13 odsto.

Za istraživače javnog mnjenja, problematična je i još jedna grupa, takozvanih „last-minit“ birača, koji će u poslednjem trenutku odlučiti koga će birati, ukazuju analitičari.

Kada je reč o izboru kancelara, Nemci bi i kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu, ukazuju analitičari, a ankete pokazuju da lider socijaldemokrata Šulc, ne bi ni u tom slučaju imao velike šanse za izbor.

Kada je reč o tehničkom delu izbora, Nemačka je podeljena na 299 izbornih okruga.

Među 61,5 miliona birača, na izbore je pozvano i oko šest miliona Nemaca migrantskog porekla, od kojih je 1,3 miliona turskog porekla, kao i veliki broj Rusa, Poljaka i Rumuna sa nemačkim državljanstvom.

Na izbore je pozvano i oko tri miliona mladih, koji sada glasaju po prvi put. Najveća starosna grupa birača su, međutim, oni iznad šezdeset godina i svaki treći nemački birač pripada toj kategoriji.

Iako u Nemačkoj ove godine ima oko 400.000 birača manje nego 2013. godine, izbori će biti znatno skuplji i koštaće poreske obveznike najmanje 84 miliona evra, odnosno, oko 14 miliona više, nego prošli put, pokazuuje računica.

Nemačka ima složeni izborni sistem, kakvi postoje samo u Mongoliji i na Novom Zelandu, mešavinu proporcionalnog i većinskog, u kome svaki birač ima dva glasa – prvim bira političku ličnost, za takozvane „direktne mandate“ u Bundestagu, a drugim glasom partiju.

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, kao što, ponekad, može biti i izborni rezultat, koji može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da „pretrči“ i da li se veliki treba da dogovore.

U Nemačkoj se, prema Ustavu iz 1949. godine, napisanom uz živo sećanje na strahote Drugog svetskog rata, niko na visokoj funkciji, ni predsednik države, ni savezni kancelar (šef Savezne vlade) ne mogu birati direktnim glasanjem građana, već samo u parlamentu.

Ustav predviđa da se najduže svake četvrte godine raspisuju savezni izbori na kojima građani ove 82-milionske nacije odlučuju o svojim predstavnicima u Bundestagu, kako Nemci zovu donji dom saveznog parlamenta.

Jedan od osnovnih zadataka Bundestaga je izbor saveznog kancelara, političara koji u političkom životu Nemačke „igra“ glavnu ulogu i predstavlja centar moći i odlučivanja.

Član 63 nemačkog Ustava definiše izbor kancelara.

„Kancelar se, bez diskusije, bira u Bundestagu na predlog predsednika države“, kaže se u Ustavu, ali se ne precizira rok u kojem predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.

Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora.

Kad je reč o tehničkoj proceduti izbora kancelara, on (ili ona) se bira tajnim glasanjem u Bundestagu.

Vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno – posle četiri godine, izborom novog parlamenta.

Извор: Танјуг, Информер

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

СЛУЧАЈ БЕНТЛИ: Осумњиченима укинут притвор!

Лавров: САД неће напасти Северну Кореју, јер знају за атомску бомбу

У Каталонији скупови подршке референдуму

Објављена фотографија положаја ДАЕШ-а на којој се виде амерички војници

 

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
-4°
-3°
Tue
-2°
Wed
-0°
Thu
3°
Fri