Извор: pixabay.com
Србија

Мождани удари пуне неуролошке амбуланте ВМА

Због екстремно високих температура број пацијената ове установе повећан је за 20 одсто. – Лекари упозоравају да је кобан нагли излазак из климатизоване просторије на врелину

Аутор: Данијела Давидов-Кесар

Клиника за неурологију Војномедицинске академије ових дана има пуне руке посла око збрињавања пацијената који су доживели мождани удар, али и лечења оних људи који су потражили помоћ лекара због неуролошких сметњи насталих услед екстремно високих температура које трају данима. Управо ове сметње или пролазни мождани удари могу да буду увод у шлог, где особа изненада може и да изгуби живот.

Посебан ризик представља нагли излазак из климатизованих просторија напоље где су високе спољне температуре.

Проблем могу да имају и особе које су већ имале шлог – код њих временски услови заједно са непридржавањем лекарских савета могу утицати на то да се мождани удар понови. Међутим, и здрави људи се жале на тегобе и симптоме попут поспаности, вртоглавице, несвестице… Због свега тога број пацијената који су прегледани у неуролошким амбулантама ове установе повећан је за 20 одсто.

Професор др Ранко Раичевић, начелник Клинике за неурологију ВМА, објашњава да екстремно високе температуре у дужем трајању мењају тонус крвних судова и тада се стварају услови за развој шлога а посебно код оних који већ имају „измењене” крвне судове и оштећену срчану функцију.

– Треба предузети мере да се мождани удар предупреди, а ако га је неко већ доживео треба учинити све да се шлог не понови. У оба случаја треба инсистирати на здравом начину живота и исхране, одустајању од штетних навика и злоупотреба лекова и штетних супстанци, на корекцији постојећих обољења и поремећаја који значајно утичу на ризик за јављање шлога као што су хипертензија, шећерна болест, поремећаји липидног статуса, кардиолошка обољења, посебно стања након инфаркта срца и поремећаја срчаног ритма, метаболички синдром, инфекције, злоупотреба алкохола, гојазност… – наглашава др Раичевић.

Они који су већ имали мождани удар морају да се придржавају савета медицинара, да узимају антитромботичне лекове и то како оне који делују на агрегацију (аспирин, клопидрогел…), тако и оне који утичу на згрушавање крви (антикоагулантна терапија).

Симптоми који могу да буду нека врста најаве можданог удара су изненадна појава асиметрије лица, главобоља, сметње са видом, поремећаји говора, вртоглавица, нестабилност, а посебно место заузимају пролазне епизоде слабости половине тела. Ако уз ове симптоме старија особа има хипертензију, шећерну болест или неко друго хронично обољење, треба увек помислити на пролазну сметњу у можданој циркулацији коју неуролози називају ТИА, а представља најозбиљније упозорење и шлог у најави, што је разлог за јављање лекару а неретко и за хитно збрињавање и лечење.

 

Последица сужавања или зачепљења крвних судова

„Чињеница је да васкуларна обољења мозга заузимају треће место у оболевању и смртности људи у већини земаља света и да углавном погађају старије особе”, упозорава др Ранко Раичевић. „У оквиру васкуларних болести мозга код више од 80 одсто оболелих реч је о исхемијском можданом удару као последици сужавања или зачепљења крвних судова који исхрањују мозак тромботичним материјалом било због атеросклерозе или емболизације тромботичним угрушцима из срчаних шупљина. У настанку исхемијског и хеморагијског можданог удара (пуцање крвног суда са крварењем у лобањску дупљу) учествују многи међусобно зависни чиниоци, од којих најзначајније место заузима артеријска хипертензија.”

 

Превенција

Здрав начин исхране без концентрованих шећера, избегавање масне хране, злоупотребе алкохола (иако је једна чаша вина или аперитив уз оброк пожељна опција), бављење физичком активношћу, престанак пушења цигарета, узимање препоручене терапије уз редовне контроле представљају најбољи начин превенције. У време највеће врућине треба избегавати боравак на отвореном, редовно узимати течност и носити лагану прозрачну одећу. Људи који имају кардиолошка обољења и висок крвни притисак у летњим месецима морају ићи на кардиолошке контроле како би евентуално дошло до корекције терапије. Самоиницијативно мењање терапије може да буде веома опасно.

Како да заштитите свој организам од екстремних врућина можете прочитати ОВДЕ.

Извор: Политика

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Убудуће електронски рецепти за хроничне болеснике

Врућина окидач за психијатријске болеснике

(ВИДЕО) Порука једног ЗАГРЕПЧАНИНА СРБИМА – Или ће Срби научити да мисле српски или ће нестати

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
18°
29°
Thu
29°
Fri
30°
Sat
29°
Sun