Youtube
Друштво Србија

Миливоје Иванишевић: Казне нема само за злочине над Србима

Председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку, за "Новости" пише о масакрима у БиХ. У 536 логора било заточено на десетине хиљада људи српске националности.

ПРЕДЛОЖЕНО ПОТПИСИВАЊЕ “ДЕЈТОНА 2“: Америка постаје активнија на Балкану

Недавно хапшење пуковника Армије БиХ и војног аташеа БиХ у Белгији Енеса Јахића, окривљеног за злочине у коњичком селу Брадина 25. маја 1992. године, само је доказ чињенице да у Босни и Херцеговини процес кажњавања одговорних за злочине, посебно кад је реч о муслиманским функционерима, још није приведен крају. Чак напротив, није честито ни започет.

 Поменути пуковник се терети за масакр српског становништва у селу Брадина (33 Хрвата, 16 Муслимана и 604 Срба) у општини Коњиц, које је нападнуто и уништено 25. и 26. маја 1992. Спаљено је и разорено 200 стамбених зграда. Уништен је и православни храм Светог вазнесења. Основна школа „Звонимир Белиша Ного“ је постала затвор, а село концентрациони логор у који су затворени сви преживели мештани. Истог дана је и у граду спортска дворана „Мусала“ претворена у логор, у који су затворени мушкарци, већином рањеници, похапшени у Брадини. Приликом напада у селу је убијено 37 мештана, више од 200 њих је повређено, а међу њима много деце, жена и старијих мештана. У сеоском затвору је убијено још осам, а у логору „Мусала“ 13 Срба. Судбину затворених жена морамо изоставити. Коначан број убијених у логорима није познат. Извесно је убиство још 19 људи у логору „Челебићи“. На подручју општине је откопано више масовних гробница и до сада евидентирано 297 убијених и 172 нестале особе српске националности.

При свему томе посебну пажњу завређују логори, њихови команданти, управници, иследници, стражари… У БиХ је, према документацији Комитета за прикупљање података о злочинима против човечности и међународног права, евидентирано 536 логора у којима је било затворено више десетина хиљада људи српске националности. Број убијених никада се неће сазнати. У тим мучилиштима је на разним дужностима и пословима ангажовано не мање од 5.000, готово без изузетка, злочинаца. Њихова имена су позната. Дали су их преживели затвореници и деценијама се налазе у полицијским документима. Једино је нејасно зашто су ти зликовци, попут ухапшеног пуковника Енеса Јахића, на слободи.

То нам даје за право да поставимо бар неколико питања. Прво за логор „Луке“ у Бихаћу. Ту је затворена и убијена вероватно најстарија српска жртва 20. века, Боја Кењало, рођена 1888. из села Рачић (поред ње се помињу Михајло Кењало, 1909; Марко Гогић, 1923. и Милка Гајић, 1914) Покојница је ухапшена 26. октобра 1994. у 106. години живота, а мртву су је вратили 1. децембра. Одговорни нису пронађени, а нису ни тражени. Помињу се неки Црни и неки Фикрет. Али и Кемал Кокић, Кемал Липовача.

Тарчин, логор „Силос“ са више од 700 затвореника. Позната имена осам убијених Срба. Сви управници, иследници, чувари, мучитељи, убице, познати су: Бећир Хујић, Шериф Мешановић Шера, Асим Корић, Фадил Човић, Рефик Туфо, Мустафа Кактић, Енвер Дуповац…

У ,,Москви“ одржана дебата о одбрани Косова и Метохије!

У Сарајеву су евидентирана 123 логора у којима је затворено више хиљада људи, а број убијених никад није истражен. У евиденцији је и пет логора – јавних кућа са више од 200 жена српске националности, старих од 12 година па навише. Нажалост, нема простора да наведемо ни за Сарајево ни за БиХ имена жртава и имена одговорних. Једино је јасно да су многи од њих на одговорним функцијама у БиХ.

Не може се, међутим, објаснити зашто је Србија индиферентна према својим држављанима који су починили злочине над Србима, и то не само у логорима БиХ. Многи држављани Србије су осумњичени за убијање Срба у Хрватској и БиХ. Оно што су за Јевреје у Берлину били гестаповци, то су за Србе Сарајева Санџаклије, држављани Србије.

Можда су ови које наводимо недужни, али треба обзнанити: Хајрудин Халиловић Мрчо из Пријепоља и његов брат Сефер Халиловић. Првог памте људи из концлогора „Високо“ где је робовало око 500, а убијено десет Срба. Други је био командант ГШ Армије БиХ. Ту је и Зулфикар Алишпаго Зука (заправо Зулфо Алић) из Новог Пазара, командант специјалне бригаде састављене од људи из Санџака, Фоче и муџахедина. Имао је и свој логор на Игману где је убијено 13 Срба.

ХОРОР: ЖЕНИНОМ ЉУБАВНИКУ СМРСКАО ГЛАВУ ШТАНГЛОМ! Претио јој: Мртви сте и ти и дете ако ме одаш!

Рамиз Дураковић из Пријепоља, командант „Зелених беретки“ и 43. брдске бригаде у Горажду; Медо Хазнадар, из Пријепоља, командант Прве санџачке бригаде и један од команданата на Игманском ратишту; Рамиз Пљакић, из Сјенице, командант у Посавини по злу познате 108. „легендарне“ бригаде Армије БиХ; Мурат Кахровић из Сјенице, помоћник команданта Прве санџачке бригаде; Бећир Скробановић из Пријепоља, један од руководилаца „Зелених беретки“с у Соколовића колонији… И стотине других из Рашке области и Војводине.

ЧУДО У ЧАЧКУ: Жена (39) се породила, а није знала да је трудна! Родила здравог дечака!

Изгледа невероватно, али откад је у Шапцу 1992. суђено браћи Репић за малтретирање муслиманских затвореника у Зворнику, у Србији је осуђено или испоручено Хагу неколико стотина Срба. За то време ниједном држављанину Србије није у Београду суђено за злочине над Србима. Можда таквих и нема. Или, такав грех опет треба опростити!

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ухапшен дилер, заплењено 28 кг марихуане вредне 10 милиона динара

СКАНДАЛОЗНА ТАБЛА НА ГРАНИЦИ С БИХ: „Добро дошли у хрватску Херцег-Босну“

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ ОВЕ ГОДИНЕ: Ево како ће бити 1. јануара у свим градовима Србије

Породице жртава са Косова траже прекид дијалога са Харадинајем и Тачијем, захтевају њихово хапшење

Извор: Новости

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
18°
18°
Sat
19°
Sun
20°
Mon
18°
Tue