Извор: youtube.com
Аналитика

Лекције које би Америка требало да научи из последње севернокорејске ракетне пробе

Превентивна интервенција, односно превентивни рат, уколико су икада били разумне опције, сада то више дефинитивно нису.

Аутор: Виктор Вуловић

Друга севернокорејска проба интерконтиненталне балистичке ракете изведена 28. јула изнела је на светлост дана најмање две значајне промене реалности. Прво, чак и експерти који су доводили у питање домет севернокорејских ракета након прве пробе из 4. јула се сада слажу да је Северна Кореја у стању да погоди источну обалу САД. Друго, мање уочљиво широј јавности, јесте то да је Северна Кореја симулирала оперативно лансирање балистичке ракете, што значи да је Пјонгјанг желео да демонстрира процедуре какве би могао да примени у случају рата и тиме убеди Вашингтон да превентивни рат више није реалистична опција.

Иако је амерички државни секретар Рекс Тилерсон рекао у уторак да САД желе дијалог са Северном Корејом, а не ,,промену режима“, други амерички званичници су имали оштрији тон. ,,Постоји војна опција: уништити нуклеарни програм Северне Кореје и уништити саму Северну Кореју.“ – рекао је сенатор Линдзи Грејем, иначе чувен по склоности војним решењима. ,,Уколико икада буде рата за заустављање Ким Џонг Уна – то ће бити тамо, уколико хиљаде буду умирале – умираће тамо, а не овде.“ – објаснио је Грејем.

Остављајући по страни чињеницу да се десетине хиљада Американаца налазе ,,тамо“ и да би у случају рата изгинули заједно са хиљадама Кореанаца, а можда и Јапанаца, Грејем греши када тако самоуверено процењује да се цена људских живота војне интервенције против Северне Кореје може ограничити само на регион североисточне Азије. Напротив, јулске ракетне пробе су показале да САД више неће моћи да предузимају војне акције против Северне Кореје у уверењу да ће успети да пресретну и униште сваку интерконтиненталну балистичку ракету Пјонгјанга пре него што она стигне до територије САД. Северна Кореја је успела да оствари овај велики циљ своје националне стратегије, без обзира на то што је Доналд Трамп раније ове године уверавао своју и светску јавност да се то ,,никако неће догодити“.

Севернокорејска државна телевизија КЦНА је саопштила да последње ракетне пробе показују ,,способност Северне Кореје за изненадни напад на САД“. Теоретски, проба је требало да покаже Вашингтону да Северна Кореја може да по својој вољи изненада размести своје мобилне лансере балистичких ракета, и то са положаја који су непознати америчкој војсци. Како би ово додатно разјаснила, Северна Кореја је извршила ноћну пробу (а ноћне војне вежбе и маневри иначе на језику војне дипломатије значе спреност за напад), а телевизијски снимци су показали доста мању лансирну рампу од свих до тада коришћених. Поред тога, положај који је коришћен за пробу никада раније није учествовао у ракетним пробама, мада је био повезан са севернокорејским ракетним програмом.

Ипак, упркос севернокорејским пропагандним тврдњама о способности извођења ,,изненадних напада на америчко тло“, америчка војна обавештајна служба је пратила припремне активности за лансирање пројектила, а имала је свест о предстојећој проби најмање 4 сата пре самог лансирања ракете. И само лансирно постројење је било дуго познато америчкој војсци. Пентагон је исто тако имао сазнања о припремама за пробу извршену 4. јула. Чињеница да је амерички безбедносни апарат у стању да на време уочи севернокорејске припреме за лансирање ракета је добра вест за Американце, међутим та способност можда неће трајати још дуго.

Имагинарни сценарио сенатора Грејема о уништавању севернокорејских ракетних и нуклеарних капацитета без излагања САД ризику би подразумевао превентивни напад Америке и Јужне Кореје. Савезници поседују наоружање потребно за такву операцију. Након 28. јула САД у Јужна Кореја су одмах одржале војне вежбе којим су демонстрирале способност прецизних удара са дистанце. Уз адекватне обавештајне податке, Американци би са својим јужнокорејским партнерима теоретски могли да униште велики број ракетних инсталација и складишта пројектила које поседује Пјонгјанг. Велики број, али не и све. А довољно је да једна једина нуклеарна ракета погоди америчко тле па да десетине милиона живота нестану.

Свесна овога, Северна Кореја је била веома јасна о својој нуклеарној стратегији која обухвата широк дијапазон интерконтиненталних балистичких ракета кратког, средњег, великог и интерконтиненталног домета. Ова средства су интензивно развијана у протеклих тридесетак месеци. Према изјавама бројних севернокорејских званичника, Пјонгјанг би користио своје нуклеарне ракете кратког и средњег домета да девастира америчке војне снаге размештене у североисточној Азији и то би извршио у случају најмање назнаке припрема за превентивни напад на Северну Кореју. Онда би, након тако изведеног првог удара, својим интерконтиненталним нуклеарним ракетама и претњом њихове употребе Пјонгјанг убедио САД да одустану од даљих конфронтација које би могле да се заврше гађањем америчких градова атомским оружјем.

Према томе, чак и да неким случајем амерички државни врх усвоји став сенатора Линдзија Грејема и усуди се да изведе превентивни удар на Северну Кореју, Америка никако не може бити сигурна да ће успети да уништи све нуклеарне интерконтиненталне балистичке ракете Пјонгјанга пре него што буду лансиране. Многи говоре о системима ПВО за пресретање ових ракета, али реалност је та да у случају пресретања интерконтиненталних балистичких ракета сваки покушај обарања је коцкање. Сви амерички системи овог типа су се показали као непоуздани чак и у веома повољним условима тестирања, па се не може рачунати да су они у стању да играју улогу непробојног бедема америчке одбране.

Тако да би проналажење и уништавање апсолутно свих севернокорејских балистичких ракета били централни задаци било које превентивне војне акције против Северне Кореје што је практично немогуће. Не само зато што се ови пројектили и фабрике за њихову производњу налазе дубоко у армираним подземним инсталацијама, него и зато што севернокорејска војска поставља мрежу лажних постројења и складишта како би збунила Американце.

Да закључимо – Северна Кореја се постарала да читавом свету јасно да до знања да би било какав ратни сценарио на Корејском полуострву значио армагедонску нуклеарну катаклизму у којој не само да би страдала североисточна Азија, него врло вероватно и америчка територија и америчко становништво. Ово би требало да буде довољан разлог свакој америчкој усијаној глави која сања о војним интервенцијама да се помири са тиме да ово више нису деведесете, те да ће Вашингтон на даље морати да научи да много више труда улаже у дипломатију уместо у разарање држава.

Извор: Говори Србија

Оставите коментар