Занимљивости

ЛЕКАР КОЈИ ЈЕ СТАО СМРТИ НА ПУТ: Дошао је у Ваљево када су из њега сви бежали, РИЗИКОВАО ЈЕЗИВ КРАЈ и СПАСАО СРБЕ!

Крајем 1914. године Србија се суочила са једним много опаснијим непријатељем од Аустроугара - епидемијом пегавог тифуса. Центар заразе било је Ваљево, "град мртвих" где је у најтежој фази дневно умирало од 50 до 100 болесника. Онда је дошао он, доктор Вилијам Хантер. Срби су му се одужили толико да данас не постоје чак ни сачуване фотографије овог човека.

Број умрлих од пегавог тифуса у Србији крајем 1914. и почетком 1915. никада није тачно утврђен. Неке процене говоре да је за непуних шест месеци болест убила више од од 150.000 људи – знатно више него у свим претходним биткама и офанзивама Аустроугарске војске.

Држава мртвих

Центар епидемије било је Ваљево, град у коме су се на улицама мешале стотине хиљада избеглица, заробљеника, војника, рањених, болесних и здравих стварајући тако невероватно погодно тло за ширење заразе.

Вучић: Отворили су Пандорину кутију. Морам да изађем пред наш народ

Једном када је епидемија избила изгледало је као да јој се није могуће одупрети тим пре што се о природи пегавог тифуса веома мало знало у светској стручној јавности, а међу српским лекарима још мање. Није било вакцина, лекова ни превенције. Сви су били подложни и свако је могао да се зарази!

То су на сопственој кожи прво отркили лекари. О хиљадама заражених у ваљевској болници бринуло је свега 26 доктора. Од њих епидемију је преживело петоро.

Србија је била на умору и власт није имала избора него да тражи помоћ. Почетком 1915. влада је упутила позив светској јавности и убрзо су у Србију стигле медицинске екипе, лекари и болничари добровољци из Шкотске, Русије, САД, Француске…

Из Енглеске је са својим тимом стигао Вилијам Хантер, лекар консултант британске Источне команде у Првом светском рату и пуковник чије ће име заувек остати познато као име човека који је успео да заустави страшну епидемију тифуса у Србији.

Борба за опстанак

(ВИДЕО) ЗАСТРАШУЈУЋИ ПРИЗОРИ: Континент је већ почео да се цепа на два дела и то много брже него што су сви мислили!

У наметнути рат 1914. српска здравствена служба кренула је с око свих 450 расположивих лекара у земљи – написао је Вилијам Хантер у студији о епидемији пегавог тифуса у Србији годинама касније.

Хантер је одмах схватио суштину болести – тифус се лако преносио, опасно брзо ширио и још брже убијао. Српски лекари, иако су давали животе да спрече опаку болест, једноставно нису имали ни средстава ни знања да јој стану на пут.

Зато је кренуо са радом и ускоро осмислио један потпуно нови изум – Хантерово или српско буре, импровизирану направу за стерилизацију, дезинфекцију и дезинсекцију.

Загревањем воде на 100 степени Целзијуса, врела водена пара струјала је кроз одећу која је била сложена у бурету. Уређај је имао огњиште где се ложила ватра, казан одакле је испарава врела водена пара и комору где су висила одела која треба да се очисте.

Уништавање вашки и њихових јаја у бурету било је потпуно и на тај начин се вршила масовна дезинфекција и дезинсекција јер су тифус шириле управо ваши. Овај изум и данас је експонат у Ваљевској болници.

ТАЈНА ПОСЛЕДЊЕ ЈЕЛЕНИНЕ ПОРУКЕ: Певачица је у 16.43 последњи СМС пред смрт послала власнику ОВОГ БРОЈА телефона

„Српско буре“ се лако правило и задало је снажан ударац зарази. Једном када је почело да се масовно примењује број новооболелих се драстично смањио, а епидемија је ускоро престала.

Али Хантер је ишао и даље. Предложио је привремено обустављање целокупног железничког саобраћаја и оснивање карантинских и дезинфекционих станица на железници. Саграђена је станица за дезинфекцију у Младеновцу, а направљен је и посебан воз за дезинфекцију и вакцинацију.

Воз је ишао са севера на југ Србије, заустављао се и онда су ту довођени војници за вакцинацију против колере и комплетну дезинфекцију тела и одеће.

Херој коме данас не знамо ни лик

Све ове мере, екстремне у очима традиционално неповерљивих Срба, дале су резултата. Вилијам Хантер успео је да сузбије пегави тифус. Студију „Епидемија пегавог тифуса и повратне грознице у Србији 1915“ написао је 1920. али је књига код нас објављена тек прошле године.

Хантер је за свој допринос победи болести вишеструко награђен. Био је носилац британског витешког ордена и српског ордена Светог Саве за заслуге у рату.

ВЛАСНИК ИМАЊА КОД БЕОГРАДА НУДИ ПОСЕД СА КУЋОМ, ШУМОМ И ПОТОКОМ! Посед вредан 50.000 евра добијате БЕСПЛАТНО, уз само један услов!

– Епидемија пегавог тифуса у Србији била је најизненаднија епидемија по пореклу, најбржа по току, највећа у интензитету, а најбрже заустављена од свих познатих оваквих епидемија у историји – написао је у својој књизи овај научник коме Србија дугује живот.

Доктор Вилијам Хантер умро је 13. јануара 1937. године. До краја живота био је цењен и поштован у целом свету. У Србији, нажалост, заборављен толико да данас не постоје ни сачуване фотографије овог човека.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ДОДИК: РС не може да спаси појединац

БАБА И ДЕДА СВЕШТЕНИКА УХАПШЕНОГ С ДРОГОМ У ШОКУ: Кажу да је нарко-поп, А ОН НЕМА НИ ЗА СТРУЈУ!

Канцеларија за КиМ: Нека се Весељи не весели

Извор: Дневно.рс

Оставите коментар