Извор: wikipedia.org
Америка Аналитика Свет

Климатске промене: да ли је вађење нафте из Северног мора у складу са уставом?

„Гринписˮ сматра да је експлоатација нафте на Арктику неуставна. Млади у Сједињеним Државама кажу да су климатске промене претња слободи и просперитету. Судови почели да се баве уставним гаранцијама о клими. Навели смо само неке од тема данашње штампе које показују да су климатске промене дошле и до судова ‒ а то је тренд који ће у наредним годинама бити све јачи.

Приредио: Бојан Главонић

Активисти који се боре за заштиту климе ове недеље ће у Ослу покренути судски процес како би спречили Норвешку да експлоатише нафту на Арктику. Како тврде, планови Норвешке нису у складу са Уставом. То је нови правни тренд ‒ у борби против глобалног загревања тужиоци покушавају да употребе основне правне принципе једне нације.

Тако група младих у Сједињеним Државама доказује да глобално загревање доводи до кршења Петог амандмана Устава САД који говори о праву на живот, слободу и приватну својину.

Неки правници сматрају да је такво позивање на устав прилично „апстрактно“ у поређењу са конкретним законима и порезима којима би се контролисала емисија штетних гасова. Влада Норвешке и администрација Доналда Трампа одбацују такве аргументе. Ипак, неки судски поступци су довели до успеха, па је тако 2015. године суд наложио Влади Холандије да смањи емисију гасова стаклене баште.

Широм света, деведесет устава садржи одређене чланове који гарантују заштиту животне средине. Члан 112 Устава Норвешке говори о очувању здраве животне средине за будуће генерације.

„Желимо да Суд утврди да климатске промене нису неко споредно, већ фундаментално питање“, каже Џенифер Морган, извршна директорка „Гринписа“, чији ће се адвокати појавити ове недеље на Суду у Ослу.

„Устав представља та основна права“, рекла је она новинарима у Бону, где две стотине држава ради на томе да учврсти Париски договор о климатским променама из 2015. г. пошто је амерички председник Доналд Трамп одлучио да се Америка повуче из договора.

Норвешки спор су покренули „Гринпис“, „Нејчер“ и група младих. Они сматрају да дозволе за вађење нафте из 2015. г. крше Устав јер се Норвешка сложила са заједничким циљевима из Париза да се ера фосилних горива заврши до краја овог века.

Државни тужилац Норвешке тврди да дозволе које су добили „Статоил“, „Шеврон“, „Лукоил“, „Коноко Филипс“ и други немају никакве везе са Уставом. Норвешки закони о заштити природе су међу најстрожима на свету.

Тврдње организација које су поднеле тужбу заснивају се на „веома широкој, политичкој интерпретацији члана 112 Устава“, кажу у Канцеларији државног тужиоца.

Активисти кажу да је случај много више од правне бравуре. Ако изгубе случај, мораће да плате судске таксе у износу од 500.000 долара.

Према подацима УН, у двадесет пет држава води се више од деветсто спорова у вези са климатским променама. Занимљив је пример жалбе сељака из Перуа ‒ он се жалио на пресуду у Немачкој, доказујући да је емисија гасова стаклене баште коју емитује RWE (Rhenish-Westphalian Power Plant) делимично одговорна за топљење ледника на Андима које прети да изазове поплаве. Нижа судска инстанца је одбила његов захтев за компензацијом.

Од договора у Паризу 2015. године све је већи број судских спорова. Треба рећи да истраживачи све више говоре о томе да емисија гасова стаклене баште повећава ризик од екстремних догађаја као што су таласи врућине у Европи или велике падавине у Индији. Све то можда наговештава нове захтеве…

Извор: РТС, Ројтерс

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Хан: ,,Нормализација односа“ са Приштином предуслов за Србију у ЕУ

Компанија „Тесла“ представила и први електрични камион (ВИДЕО)

Објављена је листа земаља са највећим РИЗИКОМ ОД ТЕРОРИЗМА, ево где се налази Србија

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
31°
27°
Mon
27°
Tue
29°
Wed
28°
Thu