YouTube
Спорт

КАКО БИ БИЛО ДОБРО ДА СУ СРБИ ИСПРЕД МОГ МИТРАЉЕЗА: Преносимо ШОКАНТНИ интервју Горана Иванишевића из 1993. који је подигао Србију на ноге!

Некадашњи хрватски тенисер Горан Иванишевић, који је недавно постао један од Ђоковићевих тренера, 1993. је новинару америчког Њујорк Тамса, изјавио да је вежбао пуцање из митраљеза и да је у једном тренутку помислио како би било добро да су испред њега Срби те да Срби неће добити ниједан метар хрватске земље.

Текст Иана Томсена преносимо у целости.

Стргнули су све?

„Све осим гаћа“, рекао је Горан Иванишевић.

Чарапе и патике?

ЗАБРАЊЕН УЛАЗАК СВИМ СРПСКИМ ЗВАНИЧНИЦИМА НА КОСОВО! Нова провокација Приштине! Пацолијев саветник шокирао на Фејсбуку

ЛАЗАНСКИ ОТКРИО ЈЕДИНИ ИЗЛАЗ ИЗ ОБРАЧУНА СА АЛБАНЦИМА! Србија, поред Русије, на својој страни има НАЈМОЋНИЈЕГ САВЕЗНИКА!

„Чарапе не, било је лето. Оставили су гаће и патике“, рекао је Горан.

То се догодило прошлог августа, након што је Иванишевић освојио прву хрватску олимпијску медаљу, бронзу у тениским паровима. Након Олимпијских игара, Иванишевић је требао летети у Монте Карло, како би се припремио за УС Опен, али одлучио је да пође кући у Сплит, остати тамо само једну ноћ, писао је у фебруара 1993. Њујорк Тајмс.

„Један ми је тип рекао ‘лепа мајица’, а ја сам рекао ‘ево’“.

Тако је отишла Иванишевићева мајица.

„Други момак ми је рекао ‘тај каиш је прилично добар’“.

Ускоро је ремен попут змије гмизао кроз растућу гомилу. Маса га је подигла и бацала високо, изнова и изнова, руке његових сународника грлиле су га, навлачиле и поцепале одећу.

„Рекао сам им да узму све, само нека ми оставе гаће.“

Иванишевић је одгајан да би постао славан. Његови родитељи су се задужили да би се ово могло догодити. Али ово? Тако брзо? Нису могли наслутити како ће га шест векова породичне историје надахнути. Свакако нису могли предвидети рат.

У својој земљи Иванишевић је већи него што је икад могао замислити, а још увек није победио на неком великом турниру.

„Било је три сата ујутро. Кад сам стигао на аеродром, тамо је било око 500 људи. Никад досад то нисам доживео. Био је то леп осећај. Стварно супер.“

Његов најбољи пријатељ, који руча с друге стране стола, пита се колико ће хиљада њих чекати на аеродрому кад освоји први Гранд Слем турнир.

„Тада нећу ништа имати на себи. Само гаће“, каже Иванишевић.

Photo: Instagram

Као милионер са 21 годином, финалиста прошлогодишњег Вимблдона и играч број 5 на свету, Иванишевић би могао живети било где на свету. И даље има скупи дом у Монте Карлу, с Мерцедесовим кабриолетом у гаражи. Могао је остати тамо док се опоравља од стрес-фрактуре десне ноге због које је прошлог месеца морао одустати од наступа на Аустралијан Опену. Али вратио се кући, као и увек, тамо где је последња три месеца провео са девојком Данијелом Михалић у једнособном стану око 50 км од ратне зоне.

ХЕРОЈ СКОЧИО НА ПИШТОЉ И САВЛАДАО ОТМИЧАРА! Храбри полицајац Зоран решио талачку кризу у Патријаршији!

(ФОТО/ ВИДЕО) ВЕЛИКА АЛБАНИЈА НА МАЛА ВРАТА: Тирана и Приштина покренуле уједињење, Пацоли открио карте

Пре седам дана Иванишевић је отишао из Сплита за Монако, али само зато што тамо живи његов тренер Боб Брет. Стопало је зацелило, па се Иванишевић вратио тренинзима са циљем да заигра у Индијан Велсу у Калифорнији. Показује преко оштрог брда које Сплит штити са североистока и говори:

„Понекад се тамо чују борбе. Понекад је некоме у Сплиту досадно па пуца у ваздух. Ако то чујете, без бриге. То је само досада.“

Обалски град са само 300.000 становника, Сплит је створио више спортских шампиона него би се очекивало. Највећи данас су 193 цм високи Иванишевић и 211 цм високи кошаркаш Тони Кукоч, крило Бенетона из Тревиза, на путу према Чицаго Булсима. Они су далеки рођаци.

Иванишевићева породица старија је од неких зграда овде, а млађа од неких других. Очева породица живи овде већ 600 година, радећи у виноградима. Иванишевићев је прадеда 1939. године преселио породицу у већу кућу изван града, како би био ближе виноградима. Догодило се да су у близини, на стени изнад Јадрана, била два тениска терена.

„Тако сам и ја овде играо тенис“, говори његов отац Срђан Иванишевић, седећи на сунчаној тераси Тениског клуба Сплит, те наставља:

„Пре него је Горан дошао у клуб, мој отац направио му је мали кош и увек је играо кошарку. Онда је видео мене како играм тенис. Кад му је било седам година, натерао ме да га доведем у клуб. Да сам ја играо кошарку, можда би и он играо кошарку.“

Горан је одлично играо кошарку и фудбал. Пет пута је победио на школском првенству у кросу и то без тренинга. Али у близини је био тениски клуб и отац, иначе добар играч, га је уписао у школу тениса. Оца је први пут победио кад му је било 12 година.

„Има нешто у себи што га води ка победи. У почетку то нисам могао разумети, зато што ја то нисам имао у себи. Па сам то почео проучавати. Особа мора имати таленат и напорно радити, али шампион мора имати и шампионске способности и дух. Без обзира ко је с друге стране, он мисли да треба да победи. Увек је покушавао победити свакога и бити бољи“, каже Срђан Иванишевић.

Срђан Иванишевић био је професор. Његова супруга Горана била је инжењерка хемије. Имају и кћер Горану.

Горанов дух захтевао је приватне тренинге. То је прогутало породичну уштеђевину. Како је растао, родитељи су почели продавати имовину. На крају нису имали избора. Да би Горан могао похађати школу тениса у Загребу, требало је продати кућу. Његови су се преселили у стан у препуној згради. То је било коцкање. Шта ако њихов син шпвреди колено или изгуби вољу за тенисом?

„Нисам толико размишљао о томе. Да сам разумно размислио, никад то не бих учинио“, рекао је Срђан.

Са 16 година Горан је потписао уговор. Агенција је Срђану дала 170.000 долара зајма за Горанов развој, без камата, али с обвезом да се то једног дана на неки начин врати. У то време Горановој старијој сестри су током трудноће отекле жлезде. Дијагностикована јој је Ходгкинова болест. Данас је болест у ремисији, а њен је син здрав.

Данас је Горан национално благо и међу најбољим играчима света, а Срђан Иванишевић напустио је посао како би могао водити каријеру свога сина. Али пре пет година, Срђанова је кћи пролазила кроз хемотерапију и зрачења, а син гомилао тада незамислив дуг.

„Дали су ми све што су имали, иако нико није знао да ћу постати тако добар“, каже Горан Иванишевић, додајући како није осећао притисак да отплати дугове родитеља:

youtube

„Кад имаш дете, грешка је говорити му о својим проблемима. Мораш дете оставити на миру. Знали су да сам озбиљан у тенису.“

Иванишевић је 1991. године ушао и испао из топ 10. Рат је био у току. Једанаест месеци није се могао вратити кући. Иако борбе никад нису дошле до Сплита, телефонске линије са Хрватском биле су у прекиду. Ишао је с турнира на турнир, борио се са игром у немогућношћу да комуницира са породицом.

Међутим, породица се снашла. Обитељ његове сестре привремено је напустила град, а отац му се придружио у Милану. Срђан је тамо играјући тенис доживео повреду Ахилове тетиве. Опорављао се у стану свога сина у Монте Карлу, у лонгети до кука, кад су 6. новембра 1991. године прве српске гранате погодиле Сплит.

Након неколико сати хрватски бродови и противавионски топови одбили су напад. Иако у Сплиту није било даљих борби, његови су становници многе ноћи провели у склоништима. Напослетку је његова мајка је побегла избегличким бродом и придружила се Срђану у Монаку. У међувремену се његова породица вратила у Сплит. Многи су Иванишевићеви пријатељи отишли у рат.

Његова борба за добијање тениских мечева можда је звучала смешном у успоредби с ратом код куће. Тада је открио да га кад побеђује питају о рату. Одговарајући на та питања, осећао се боље, нападао је Србе и бранио Хрватску. Ипак је нешто могао учинити. „Мој рекет је била моја пушка“, упорно је понављао.

БОЛЕСНИК! Безобразни амерички новинар НАПАО ЂОКОВИЋА, а онда је уследио ЖЕСТОК СУКОБ!

(ВИДЕО) ШОК СНИМАК ИЗ ДОМА ЗДРАВЉА У БЕОГРАДУ! Мушкарац повукао црту усред чекаонице?!

У Паризу је на његовој тренирци писало „Стоп Аггрессион Агаинст Цроатиа“ (Стоп агерсији против Хрватске). Пре него је у јамуару 1992. године његову земљу признала Европска унија, уверио је АТП Тур да га не воде као Југославена, него као Хрвата. Сваки пут кад би се вратио кући, чекало би га више навијача, деце која играју тенис. За њих је он био више од тенисера. Радио је напорно како би био бољи. Имао је више снаге.

Иванишевићева колегиница Моника Селеш, најбоља тенисерка света, је Мађарица рођена у Србији. Није имала никаквих веза с ратом. Данас јој је 19 година и већ годинама углавном живи на Флориди.

У јануару 1992. године оргамизатори турнира у Аделаиду примили су претњу смрћу Иванишевићу. Полиција га је пратила до стадиона, а на посебном излазу чекао га је ауто. До тада је освојио само две титуле. Могао се повући, али уместо тога он је освојио турнир. Бенг! Бенг!

„Нисам био забринут. Стално су ме пратила два полицајца, ишли су са мном и на тренинге. Показали су ми како се пуца, само из забаве. Допустили су ми да пуцам. Било је тешко контролисати оружје, али био је то леп осјећај. Меци су излазили из цеви. Помислио сам како би било лепо имати неке Србе испред себе“, рекао је Иванишевић.

Осим снага Уједињених нација у маскирним униформама, овде је мало знакова опасности. Ипак, брана Перуча, неких 60-ак км северно од Сплита, је пријетила поплавом долини према југу. ФИБА, међународна кошаркашка федерације, преместила је европске утакмице из Сплита. Иванишевић се кући враћа истом кружном рутом, истим препуним авионима као и сви остали. За Хрвате је он велепосланик. Они су његов мотив.

Понекад се залаже за интервенцију САД:

„Неко мора учинити нешто или ће много људи умрети.“ А онда се предомисли: „Можда је најбоље да се боримо са Србима лицем у лице. Не желимо им дати ниједан квадратни метар своје земље. Биће то дуг рат, али на крају ћемо ми победити.“

Пре неколико дана, хрватски војник дао је Иванишевићу златну цев дугу метар. Ради се о празној чаури српског пројектила. Чува је у углу свог дневног боравка, са теглом и биљком на врху.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Ухапшен активиста Локалног фронта Ђорђе Петковић због поседовања психоактивних супстанци

МОГУЋА ОБНОВА СЛУЖЕЊА ВОЈНОГ РОКА У СРБИЈИ: Ево по ком моделу

СУМЊАО ДА МУ ЈЕ НАТО ОТРОВАО СИНА? Момиру нудили милионе да изда Србију, а онда је Мило одрадио нешто крајње љигаво

(ВИДЕО) ВУЧИЋ МУ КУПИО БИЦИКЛ! Председник Србије испунио жељу малом Рајку из Крстаца код Лучана који је у јунским поплавама остао без двоточкаша!

ШТИЋЕНИК ЦИА УМЕШАН У УБИСТВО ОЛИВЕРА ИВАНОВИЋА: Обуку прошао у Америци, па дивљао на Косову

Kurir sport / Index.hr / New York Times

Оставите коментар