Printscreen
Дијаспора

КАДА СРБИ КРЕНУ ПУТ АФРИКЕ: Погледајте како хиљаде наших сународника у најудаљенијим кутцима света траже срећу!

Хиљаде грађана Србије, најчешће због посла, одлази у најудаљеније кутке света. Отварају фотографске радње у Габону, раде у фабрикама рибе на Аљасци.

Игор Барандовски је већ десет година власник фотографског студија. Ради рекламне кампање, а клијенти су му велике компаније. Представља њихове производе, успехе, награде. Најнеобичније у опису ове мале фирме је адреса – Габороне, главни град Боцване.

НОВИ СКАНДАЛ У ОПОЗИЦИЈИ: Двери поставиле ултиматум ЂИЛАСУ

Становници Србије, у потрази за послом стижу до најдаљих кутака планете. Предају енглески у Вијетнаму, негују болеснике од Шведске до Африке, пакују рибу на Аљасци, граде путеве у Екваторијалној Гвинеји, Либији, дистрибутери су у Мозамбику, госте званице у центру Вашингтона, али и келнеришу на плажама Малдива.

АВАНТУРА

Игор је у Боцвану отпутовао у лето 2008. и то на предлог друга из средње школе који је тамо већ живео. Данас је комерцијални фотограф, предузетник. Власник је фото-студија и сувласник мале рекламне агенције.

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ МЛАДИЋА КОЈИ СУ ПРОНАШЛИ АЛЕКСАНДРУ ИЗ НОВОГ САДА Тело је плутало Дунавом, лицем окренутим ка води, тренуци у којима смо седели поред МРТВЕ ДЕВОЈКЕ били су језиви!

– Овде никад нисам тражио запослење, већ сам дошао са идејом да погурам своју причу и пробам да направим нешто од нуле – прича Барандовски. – То је био прилично авантуристички потез. Мало људи иде из Србије без понуде за посао. Још мање у Боцвану. За разлику од развијених европских земаља или Канаде, Африка је у развоју и овде су веће могућности за улагања, започињање бизниса, и за неке професије које недостају економијама у развоју. У Србији сам се професионално бавио фотографијом, али не на овом нивоу. Сам процес регистрације фирме је тада био једноставнији овде него у Србији.

(УЗНЕМИРУЈУЋЕ ФОТОГРАФИЈЕ) МЕТАК У СРЦЕ ПЕДОФИЛИМА

Главна разлика је што овде држава заиста подржава мале предузетнике. Порези нису велики, системи наплате су флексибилни. Сваком бизнису дају шансу да се развије. У Србији најпре на ред дође порез, а овде порез не плаћаш док не пријавиш профит.

На Боцвану се брзо навикао, баш као и на њене, како каже, изузетно љубазне становнике. Благе су нарави, све решавају разговором.

– Мени се такав другачији менталитет одмах свидео и брзо сам научио да не будем оштар и нервозан – каже Барандовски. – Овде сам упознао своју супругу и засновао породицу. Она је одавде, тако да добро познајем њихову културу, обичаје, помало и језик. Имамо двоје деце, Николу и Тијану. Недостају ми породица и пријатељи у Србији, али виђамо се сваке друге године. Овде се живи напољу, па кад дођем у Београд на одмор, осећам се клаустрофобично.

(ВИДЕО) ПОГЛЕДАЈТЕ КАКО ЈЕ СПРЕЧАН НОВИ 11. СЕПТЕМБАР: Украо авион са аеродрома у Сијетлу и полетео ка граду, одмах подигли ловце!

ШЕФ У КАМПУ

ЂОРЂЕ Мишковић је размишљао свега неколико дана и на крају, ипак, одлучио да из Новог Сада оде на ново радно место у – Екваторијалну Гвинеју. Годину дана био је шеф администрације и финансија у кампу једне компаније која гради путну инфраструктуру. Међу грађевинским радницима и инижењерима срео је много сународника.

Месец дана сам сређивао папирологију, интензивно учио шпански, који је тамо званични језик, и ускоро сам се нашао у авиону за Екваторијалну Гвинеју – прича нам Ђорђе. – Био сам у кампу око 180 километара удаљеном од највећег града Бата, усред тропске шуме. То је било насеље за раднике, ограђено бодљикавом жицом, а чини га педесетак монтажних кућа за становање, менза и неколико канцеларија. Било је најмање 70 радника из Србије, 100 са Филипина и остатак из Кине и земаља окружења. После неколико недеља сам се привикао и упознао боље неке људе са којима сам проводио слободно време. Није било опасно боравити ван кампа, слободно смо ишли у друге градове. Редовна појава су били полицијски и војни пунктови. Ипак, постојале су опасности по здравље. Маларија је била најопаснија, као и сусрет са отровним змијама.

Ђорђе Мишковић

Полиција испитала колеге Николе (22) који се обесио на крузеру и сазнала ШОКАНТАН ДЕТАЉ!

Наши грађани су зарађивали далеко више од српског просека. Ђорђе признаје да му је највише недостајао друштвени и културни живот. Тешко је било навићи се на одређену врсту изолације. Зато се и вратио крајем 2012. године. Од тада ради у Новом Саду.

АЉАСКА

СТОТИНЕ грађана Србије зими покушава да се домогне посла у Сједњеним Америчким Државама. Прецизније, њеном нешто северенијем делу – Аљасци. Неколико агенција сарађује са ондашњим послодавцима и регрутује кадар из Србије.

– Сарађујемо са четири фабрике рибе са Аљаске – кажу нам у агенцији „Јунајтид“. – Заинтересовани се пријављују у децембру, јануару, фебруару, а најчешће одлазе да раде у јуну. Остају углавном три месеца. У зависности од сезоне и обима посла, могу да зараде од 2.500 до 5.000 долара месечно. Компанија организује и смештај и исхрану и узима симболичну накнаду, од осам до 15 долара дневно. А јавља се много људи. Неки се враћају из године у годину.

ПОСЛЕ ВИШЕ ОД ДВЕ ГОДИНЕ СРУШИЛА ЗИД ЋУТАЊА Нада Топчагић проговорила о УБИСТВУ ЈЕЛЕНЕ МАРЈАНОВИЋ

МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ НАЈТРАЖЕНИЈЕ

ЗВАНИЧАН пут страних послодавца, који су ради да упосле наше грађане, иде преко Националне службе за запошљавање. Током прошле и ове године овој институцији су се обратиле компаније из Немачке, Хрватске, Словеније и Португалије и Румуније, а покренуто је укупно 20 поступака посредовања. Најтраженија занимања су медицинске сестре/техничари, али добро пролазе и сезонски радници.

Сестре из Србије су најтраженије у Немачкој, али овај кадар тражи и један здравствени центар из Катара.

– Углавном је у питању радно ангажовање наших држављана на дужи временски период – кажу у Националној служби за запошљавање. – Велики број послодаваца је заинтересован и за ангажовање наших држављана на сезонским пословима берача малина, конобара, кувара и другог помоћног особља у хотелима и одмаралиштима.

ДЕТАЉИ ЕКСПЛОЗИЈЕ У ГАЛЕНИЦИ Девојка била у аутомобилу кад је букнуло, а бомба је била НАМЕЊЕНА ЊЕМУ!

СРПСКИ КЛУБ

СРСПКА заједница у Боцвани, у новом саставу, постоји од 2012. године.

– Основали смо српски клуб, где ради школа српског језика – каже Игор Барандовски. – Ту одржавамо и неколико догађаја годишње, углавном за веће празнике. Окупљамо поред Срба и све наше пријатеље, земљаке из бивших република Југославије. Наши људи се овде баве разним професијама, има лекара, архитеката, инжењера, механичара… Углавном су то предузетници који овде имају своје фирме и послују већ годинама.

ЂИЛАС НЕ ВИДИ У ЧЕМУ ЈЕ ПРОБЛЕМ: Обрадовић и ја смо доста слични!

КАФАНЕ

И СРПСКИ угоститељи раде широм света. Становници Вашингтона и Кларендона, баш као и Београђани могу да окусе балканску кухињу у ресторану „Амбар“. С друге стране, група наших младића отворила је једини српски ресторан у Јужној Кореји, у Сеулу. Служе углавном роштиљ, али гости могу да пробају и кајмак, јогурт, ајвар, сланину.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

(ВИДЕО) ЛОВАЦ НА БЛАГО СЕ СПУСТИО У БЕРМУДСКИ ТРОУГАО: Оно што сам тамо видео не припада овом свету!

НАМА ЈЕ САДА НАЈВИШЕ ПОТРЕБНА СЛОГА! Ђурић: Срби на КиМ могу да имају само више него данас

НАЈВЕЋЕ СРПСКЕ МИСТЕРИЈЕ Ово су места у Србији од којих се и странцима ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА

Москва спремна на изнуђени економски рат: Европа би могла да следи америчке санкције

Усред дипломатских тензија Русије и Грчке, Лавров послао важну поруку

(ФОТО) ПАЛИ СА ШЕТАЛИШТА НА СТЕНЕ ЗБОГ ТРУЛЕ ОГРАДЕ: Младић и девојка повређени док су се шетали уз море у Херцег Новом!

СТРШЉЕНИ УБИЦЕ ТЕРОРИШУ СРБИЈУ! Стручњаци упозоравају: Ево шта никако не смете да радите!

ПАКЛЕНА СУБОТА! Током дана пржење, увече нас чека ТЕШКО НЕВРЕМЕ

СТРАВИЧНА ЕКСПЛОЗИЈА У ЗЕМУНУ! Подметнута бомба под аутомобил ДРЖАВЉАНКЕ ШПАНИЈЕ, она у тешком стању превезена на реанимацију!

Извор: novosti.rs

Оставите коментар