Pixabay
Занимљивости

Има ли померање казаљки и добрих страна

Они који су јутрос поспани, лако ће утврдити разлог – спавали смо сат краће. Да ли је померање казаљки на часовницима одговорно и за неке друге тегобе, утврђује се и о томе се полемише барем два пута годишње. Шта је од аргумената које ћемо слушати наредних дана научно оправдано, објашњава Слободан Бубњевић из Иницијативе „Наука кроз приче“.

У свим земљама где се уводи указно време, људима је непријатно када им недостаје сат времена сна, али, како истиче Слободан Бубњевић, много је непријатније губити сат времена сунца током више половине године. То је и био мотив да се 1983. године код нас уведе ова мера која и даље постоји у великом броју земаља у свету.

СТРАВА И УЖАС У КУПИНОВУ: Прегазио пекара аутом! Девојка кренула да трчи ка њему да му помогне, а преко њега прешла и друга кола!

Након истраживања која су у неким земљама показала да се непосредно по померању казаљки дешава више саобраћајних несрећа, више срчаних удара, да је лошија концентрација, почело је да се прича о одустајању од преласка на указно време. Иницијатива долази у последњих десетак година из Руске Федерације, а и у Финској се о томе доста дебатује.

„Оно што би требало узети у обзир је да земље на северу планете, због географског положаја, имају битно другачије ефекте ове мере. Ситуација у Србији није иста као у тим земљама“, нагласио је Бубњевић.

Према његовим речима, нема великог обједињеног паневропског истраживања које би говорило о ефектима померања казаљки на часовницима.

(ВИДЕО) ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ ЗАПОЧИЊУ ТРИ ЗЕМЉЕ: Нису ни Русија, ни САД

„Србија се на самом истоичном ободу средњоевропске временске зоне и ми бисмо били једна од земаља које би биле оштећене и имали бисмо много краћу обданицу“, каже Бубњевић.

„Када бисмо одустали од преласка на зимско време, што је национална мера, последње недеље марта би свима било мало пријатније. Међутим, никада не бисмо имали дан после почетка Дневника 2, чак ни у јулу месецу када је дан најдужи. Сунце би тада залазило у 19.27. С друге стране, ђаци који иду у другу смену би се током целе школске године враћали по мраку“, објаснио је Бубњевић.

Осим тога, имали бисмо значајно већу потрошњу енергената током лета зато што бисмо устајали четири и по сата након изласка сунца.

АЛАРМАНТНО: Ово пиће изазива СРЧАНИ УДАР

„Најважније је у којем сте делу света. На северу планете, на пример у Канади и Руској Федерацији ефекти нису велики јер је обданица краћа. С друге стране, на југу, пре свега у јужном делу Европи, у Италији, Грчкој, па и код нас, где људи зависе од туризма и од тога колико нам је дугачка обданица, код нас би требало да су ефекти много бољи“, рекао је Бубњевић.

Прелазак на летње казаљке први пут је спроведен у Канади 1908. године. Потом, за време Првог светског рата, уводе га Немачка и Аустроугарска ради уштеде горива, а идеја је посебно заживела током нафтне кризе 1972. године када се њом повела Француска, али и многе друге европске земље.

ОД АПРИЛА СТРОЖЕ КАЗНЕ: За дете у крилу 30 дана робије! ОВО СУ СВЕ ИЗМЕНЕ!

Показало се да прелазак на летње рачунање времена погодује тржишту, посебно сектору саобраћаја као и слободним активностима на отвреном, а остварују се и мање уштеде у потрошњи енергије док се утицај на друге секторе привреде не може утврдити.

Према последњим подацима, у свету чак 110 од 192 државе користи летње рачунање време.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

КРВАВИ ОБРАЧУН У НОВОМ САДУ: Ножем избо двојицу малолетника испред кафића па побегао!

БРУТАЛАН ОДГОВОР МОСКВЕ НА ОПТУЖБЕ ЗАПАДА: За разлику САД, РУСИЈА не гађа ЦИВИЛЕ ЗАПАЉИВИМ БОМБАМА!

Русија диже мост према Северној Кореји

Извор: РТС

Оставите коментар