commons.wikimedia.org
Регион Србија

Хрватски сабор оптужује Србију за агресију?

У Хрватском сабору Предлог закона о бранитељима није прошао без тешких речи. Посланик Моста Миро Буљ назвао је председника Србије четником, реагујући на изјаву Александра Вучића да предложени акт отвара Пандорину кутију "о свему што је Србима урађено у Јасеновцу и Олуји". За Београд и представнике Срба у Хрватској предлог закона је споран јер Србију означава као агресора, поред Црне Горе, тадашње ЈНА и српске националне мањине у Хрватској.

Права за око пола милиона ветерана последњег рата, а за суседе квалификација – агресор. Хрватска би да упише у закон. Политички представници Срба надају се да би коалиционе партнере у власти могли да увере да тај пропис може да се усвоји и без последица по, ионако затегнуте, регионалне односе.

„Ми смо дали прилику за разговор о томе у периоду између две расправе и надамо се да нећемо морати додатно да појачавамо своју аргументацију у вези са тим питањем“, наводи Милорад Пуповац, председник СДСС-а.

Квалификације из Предлога закона нису први пут у Хрватском сабору. Само што у Декларацији о Домовинском рату као агресор нису означени и Србија и Црна Гора и тадашња ЈНА и паравојне јединице из БиХ, уз помоћ великог броја припадника српске мањине. У Закону јесу. Неприхватљиво – понавља председник Србије. Наговештава и могуће последице.

„То отвара једну Пандорину кутију, јер онда ће се овде донети 500 закона о свему што је урађено Србима и у Јасеновцу и Олуји“, наводи Вучић.

Нема разлога да се Србија потреса због начина на који Хрватска решава своје законе у вези са прошлошћу. Тако се у Загребу тумачи одјек спорног акта.

„Мени се чини да су односи Хрватске и Србије предобри, у том смислу да се и једна и друга страна понашају тако да прескачу реалне проблеме и да се понашају као да су заправо пријатељи, а нису. Док су, с друге стране, односи хрватске државе са српском мањином прелоши“, објашњава аналитичар из Загреба Жарко Пуховски.

Предлог закона хрватска влада усвојила је пред годишњицу „Олује“. Скупштинска расправа долази уочи планиране посете председника Србије Загребу у новембру. Те околности можда су и утицале да се неке чињенице наведене у спорном тексту искриве, сматрају аналитичари.

„То је покушај од стране неких чланова Сабора да се умањи значај посете или да се онемогући. Али, да би та посета успела, потребно је с обе стране политичког врха, и Хрватске и Србије, стварати позитивну атмосферу“, наводи Александар Попов из „Игманске иницијативе“.

Хрватски парламентарци о предлогу закона изјашњаваће се тек после друге расправе. Када, још се не зна. Познат је захтев појединих заступника да се од Србије тражи и око 40 милијарди евра ратне одштете.

Иницијатива младих за људска права у Хрватској тражи да се закон мења, како хрватска држава не би дошла у ситуацију да финансира одбрану одговорних за ратне злочине.

Извор: РТС

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Експерт: САД спремају освету Русији – покушаће да запале Централну Азију

20 разлога зашто је боље користити ЋИРИЛИЦУ

Да ли јe време да УН пређу у Швајцарску?

 

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
-4°
-3°
Tue
-2°
Wed
-0°
Thu
3°
Fri