Printscreen
Друштво Србија

ХИРУРГ СА ИНСТИТУТА ЗА ОНКОЛОГИЈУ ОТКРИВА СВЕ О КАНЦЕРУ ДОЈКЕ: Др Марко Бута говори о томе да ли је рак излечив и има ли истине да шећери хране малигне туморе

Рак није смртна пресуда. Канцер се може излечити, посебно ако се болест детектује у најранијем стадијуму, каже у интервјуу за Курир асистент на Медицинском факултету у Београду, доктор медицинских наука Марко Бута, хирург на Институту за онкологију и радиологију у Београду.

Са др Бутом разговарамо поводом 20. марта Националног дана борбе против рака дојке.

УХАПШЕН САРКОЗИ: Бивши француски председник у притвору!

Постоји ли докторе нешто што жене могу да ураде да смање ризик од настанка ове злоћудне болести?

Опште препоруке су медитерански начин исхране, регулисање телесне масе и редовна физичка активност. Оне жене које су гојазне, поготову у постменопаузном добу, а степен гојазности се изражава према БМИ (бодy масс индеx-у) имају већи ризик од добијања рака дојке у односу на општу популацију. Избегавање стреса се подразумева.

Ако говоримо о скринингу на шта треба обратити посебну пажњу, када жена треба да иде на намографију а када на преглед ултразвуком?

Све жене које имају више од 50 година би требало да раде скрининг мамографију на сваке две године. Циљ је да се открије тумор у предклиничкој фази. То значи да се открије тумор који не може да се напипа. Дакле битна је рана детекција тумора. Рана детекција значи да пацијенткиње имају веће шансе за излечење. Када је тумор мали, када није дао метастазе, велике су шансе да жена из те борбе изађе као победник.

ЗАХВАЉУЈУЋИ ЊЕМУ СРПСКО ПОДЗЕМЉЕ ЈЕ ПОКОРИЛО НЕМАЧКУ: Тврдио је да је живео пет живота, да је био темплар и масон… ОТКРИВАМО ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ УБИЈЕН ТАПИ!

Због чега је за жене старије од 50 година боље да иду на мамографију него на ултразвук?

За мамографију кажемо да је златни стандард у детекцији рака дојке. Са годинама се код жена губи жлездано ткиво и оно се замењује масним ткивом. Што је гушће жлездано ткиво мамографија је непрецизнија и тада уз мамографски преглед саветујемо и ултразвучни. Не треба заборавити и магнетну резонанцију која је саставни део модерне дијагностике.

Само да нагласимо да када лекар каже тумор – то не значи у старту да се ради о малигној израслини.

Да, ми тумор зовемо сваку израслину било да је она доброћудна (бенигна) било да је злоћудна (малигна).

Како изгледа припрема за операцију жене којој је дијагностикован рак дојке?

Пре сваке операције жена одлази на конзилијум који чини неколико лекара. После прегледа се прави план операције. Стандард је да жена данас пре операције мора да има урађену биопсију тумора у дојци. У зависности од величине и типа тумора некад се саветује поштедна операција, да се дојка сачува док смо некад принуђени да предложимо радикалну операцију када се уклања цела дојка. Неке пацијенткиње су кандидати са једновремену или одложену реконструкцију дојке. Дешава се да жена дође касно на преглед и да не може бити одмах оперисана већ прво мора да прими неку врсту терапију да би се тумор свео на операбилан ниво. Веома је битно разговарати са пацијенткињом и у договору са њом одабрати најбољу терапијску опцију.

Многе жене сматрају да биопсија није добра јер се тиме, како тврде, тумор може разасути по телу. Да ли у томе има истине?

Чујемо и ми такве приче али то није тачно. У Европи, САД и Јапану ниједна жена неће лећи на операциони сто без потврђеног карцинома. Циљ је да се преоперативна хистопатолошка дијагноза постави код преко 90 одсто пацијената. У свету је стандард да се прво уради биопсија па тек онда да се ради операција.

Оно што свакако највише занима све пацијенте је прогноза. На чему се она заснива када је у питању рак дојке?

Величина тумора, број захваћених лимфних чворова, статус стероидних рецептора за естроген, прогестерон, ХЕР2 позитивност или негативност као и вредности индекса пролиферативности Ки67 су параметри који одређују прогнозу. Да бисмо предвидели петогодишње преживљавање битан нам је пре свега стадијум болести кога одређују најпре величина тумора и статус лимфних чворова пазушне јаме. Треба нагласити да су тумори који се откривају у Србији већи од оних који се откривају у Европи. Жене се касније јављају на прегледе него у земљама ЕУ.

(ВИДЕО) Српска честитка Путину дуга 60 метара

У свету се сматра да су мали тумори они мањи од једног центиметра. А код нас?

Србија се не разликује од света и ми примењујемо актуелне светске и домаће водиче за дијагностиковање и лечење рака дојке. Тумори до 2 центиментра су сврстани у групу Т1, дакле у почетну групу и ове туморе можемо назвати малим туморима. Пацијенткиње које имају такве туморе, без захваћених лимфних чворова, сврставају се у одличну прогностичку групу. Ово не значи да ће пацијенткиње које имају тумор преко 2 центиметра са захваћеним лимфним чворовима лоше проћи. С друге стране имамо пацијенткиње које имају мале туморе али захваћене лимфне чворове… Све је то индивидуално. Лечење се прави за сваког пацијента индивидуално.

Поменули сте петогодишње преживљавање. Шта то конкретно значи?

Постоје четири стадијума болести. Ризик за повраћај болести је највећи у првих пет година. Зато су контроле у том периоду чешће. После периода од пет година, пацијенткиње углавном долазе једном годишње на контролу. Пацијенти који се јаве у првом стадијуму имају скоро 100 одсто шансе за преживљавање у првих пет година. То наравно не значи да неће живети више од тога.

Мислим да је важно да Вас због пацијената питам директно – да ли је рак излечива болест?

Рак јесте излечив и то не само у првој фази већ и у неким другим стадијумима. То зависи од много фактора али је чињеница да је шанса за излечење већа ако се пацијенктиња јави раније на преглед. Терапија коју добијају пацијенктиње у Србији је веома савремена. Ми углавном препоручујемо оно што је светски стандард и што могу да добију преко Фонда здравственог осигурања. Оно што је најважније нема бојазни – наше пацијенткиње су добро лечене и нема разлога да се неко плаши да ће му бити ускраћен неки лек који му је потребан.

НЕДОСТАЈАО САМ ВАМ?! Насмејани Путин освануо на згради Форин офиса у Лондону!

И за крај – много се говори о здравој исхрани, о томе како су се неки исхраном излечили од рака, док с друге стране говори се како одређене намирнице, попут шећера “хране рак”. Шта је истина?

Има пуно контровезних чланака у вези са исхраном. Ниједна студија није показала да особа која има канцер или је имала канцер треба да мења исхрану. Да је то случај, ми бисмо тако нешто препоручивали нашим пацијентима. Исхрана мора да буде прилагођена одређеним фазама лечења и треба да буде базирана на намирницама богатим витаминима, минералима, антиоксидантима, са мање “лоших” масти… И да не буде неких забуна – исхраном се не можете излечити од рака.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Си-Ен-Ен: Српска деца су најпаметнија на свету

ХАОС У БЕЛОЈ КУЋИ: Америка нема план за КиМ

Селаковић: Осуђени смо да се у неким стварима потпуно самостално боримо

Извор: Курир

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
13°
23°
Mon
26°
Tue
25°
Wed
21°
Thu