Printscreen
Интервју

ЕКСКЛУЗИВНО: ЗМАГО ЈЕЛИНЧИЧ поручује Србији – „Брисел ће наставити да вас уцењује! Окрените се себи!“

ЕКСКЛУЗИВНО за читаоце портала Говори Србија - магистар Змаго Јелинчич Племенити, председник Словеначке националне странке

Најгласнији критичар ЕУ„. „Политичар без длаке на језику„. Ово су само неки од назива које је због својих ставова понео дугогодишњи словеначки политичар, својевремено посланик у Савету Европе и Европском парламенту, а данас поново активан у редовима словеначке Скупштине, господин Змаго Јелинчич Племенити. Са председником Словеначке националне странке, једине партије која се противи независности тзв. Косова, разговарали смо о актуелној политичкој ситуацији у Словенији и региону, о будућности ЕУ као и о односима Београда и Љубљане.

АВИОНИ У ВАЗДУХУ Војска надлеће југ Србије

Говори Србија: Господине Јелинчичу, на последњим ванредним парламентарним изборима у Словенији успели сте да остварите подвиг који је мало ко очекивао – после пуних седам година вратили сте Словеначку националну партију у парламент. Шта је по Вама био кључни разлог да су грађани овога пута у великом броју гласали за Вас? Да ли ћете бити део будуће Владе?

З. Ј.: Добро сте приметили. Уистину, улазак Словеначке националне партије у парламент био је шок за читаву домаћу политичку сцену. Морате признати да је, после седам година апстиненције и у условима потпуне медијске блокаде коју су према СНС вршили медији, који су и даље претежно у рукама тзв. транзиционе левице, повратак у храм демократије заиста фантастичан успех. Ми смо упркос блокади нашли начин да допремо до народа путем алтернативних метода; имали смо изузетно јаку интернет кампању, сталну активност на Фејсбуку и Инстаграму где смо обајвљивали кратке видео материјале са ударном и садржајном критиком свега лошег у држави и пружали конкретна и суштинска решења за све нагомилане проблеме са којима се суочава обичан словеначки човек. Наш успех је био у томе што су грађани препознали да Словеначка национална странка недостаје у државним институцијама, да је неопходно да се поново чује њен глас, глас народа, јер је то била једина политичка опција која је била „савест“ словеначког парламента.

Што се тиче уласка у власт наша странка ће учествовати у Влади када је формирају партије десног, суверенистичког опредељења – Јаншева СДС, Нова Словенија и наша Словеначка национална партија.

Говори Србија: Република Словенија обележава 27. годишњицу своје државности. Ако упоредите актуелну политичку и економску ситуацију у Словенији са оном са почетка деведесетих година прошлог века у чему видите највеће сличности односно разлике? Да ли је Словенија према Вашем мишљењу напредовала или назадовала уласком у ЕУ и НАТО пакт?

З. Ј.: Политичка ситуација у Словенији је нажалост много гора него она са почетка деведесетих година. У оно време код режимске неокомунистичке гарнитуре владао је страх пред осветом, иако је он био у потпуности неоправдан јер су управо странке неокомунистичке провенијенције на тадашњим првим вишестраначким изборима добиле највећу подршку народа. Међутим, тај њихов неосновани страх за последицу је имао увођење до тада невиђеног правила у текст Закона о избору народних посланика у којем се каже да ће „бирати и бити биран само онај ко је на дан избора навршио 18 година живота“. Тај законски параграф намерно је био написан нелогично и представља потпуни апсурд јер је таквих који су на дан избора стекли пунолетство у читавој политичкој историји можда било свега петоро. Али управо је таква формулација неокомунистичким силама пружала могућност да у случају неповољног изборног резултата пониште изборе. Међутим, како су тада биле релативни победник избора ове силе нису виделе потребу да то правило после мењају што је довело до тога да се оно и дан данас користи. Због тога се са правом поставља питање да ли је ишта што се десило на политичком небу Словеније уопште легално и легитимно.

Што се тиче економске ситуације морам да нагласим да животни стандард у Словенији упркос свему није толико лош али би уз економски одговорну и државотворну политику био вишеструко бољи. Говорећи конкретним бројкама, јавни дуг Словеније се у односу на године пре уласка у ЕУ повећао и сада износи забрињавајућих 32 милијарде евра што представља 73,6% укупног националног БДП. Задуженост на становника износи преко 15 хиљада евра, а држава сама је знатнно задуженија него што је била у праскозорје распада Југославије. Домаћа индустријска производња практично да и не постоји јер су у процесу тајкунизације коју су спроводиле неокомунистичке силе распродати скоро сви најважнији државни и привредни ресурси.

Словенија је уласком у ЕУ изгубила огроман део своје независности и самосталности јер смо доведени у ситуацију да нам више од 50% унутрашњег законодавства диктира Брисел. Слична ситуација је и са чланством у НАТО пакту – мала држава као што је Словенија не може да има користи од савеза, чија сврха је да буде потпорни механизам Америци у њеном економском и војном поробљавању света.

(ВИДЕО) Невиђен скандал на прослави Олује хрватски државни врх се обрукао као никад!

Говори Србија: Један сте од највећих противника тзв. мигрантских квота које државама Уније намеће званични Брисел. Како би се по Вашем мишљењу морала решавати мигрантска криза?

З. Ј.: У Словеначкој националној партији тражимо нулту толеранцију према тзв. мигрантским квотама које највише форсира управо Немачка. Словенија никада није била колонијална сила, никада није имала колоније у свету па је према томе нелогично да данас трпи последице империјалистичке политике великих сила које су економски израбљивале државе Трећег света. Мигранте нека прихватају оне земље чија политика је и допринела мигрантској инвазији на Европу. Овде првенствено мислим на Немачку чија је канцеларка, госпођа Меркел, врата своје државе широм отворила мигрантима, а сада покушава да умањи последице те непромишљене одлуке тако што ће, позивајући се на солидарност, мигранте слати и у Словенију.

Одговорност за мигрантску кризу не може да сноси цела Европа већ искључиво оне државе које су и учествовале у њеном креирању, а то су осим Немачке и Енглеска и Француска односно све оне земље које су уз Америку подстицале ратове у Африци и Азији. Што се Словеније тиче она мора остати чиста, без миграната, док ћемо оне, који су већ код нас, одмах након формирања државотворне и национално одговорне Владе послати тамо одакле су и дошли.

Говори Србија: Како оцењујете тренутну политичку ситуацију у Европској унији и њене односе са Русијом и САД? Сарадња са киме Европи доноси више користи и безбедности – Москвом или Вашингтоном?

З. Ј.: Питање односа ЕУ према Русији је веома занимљиво и никако једнозначно јер је велики број оних чланица Уније које се не слажу са постојећом политиком санкција и теже ка што бољим и отворенијим контактима са Москвом. То је сасвим логично јер је економија тих држава органски повезана са руском привредом, а сада је због санкција претрпела велики ударац. Али приметно је да су притисци водећих земаља ЕУ да се и даље одржава економска блокада према Русији све слабији јер чак и Немачка, која је међу првима инсистирала на санкцијама, схвата да не може без руског гаса.

Морам истаћи да се за разлику од бриселских политократа амерички председник Трамп на пољу односа са Русијом показао као веома паметан и прагматичан политичар који схвата важност преговора и договора са Москвом. Највећи критичари тих односа су наравно нико други до управо они који заговарају тврдо антируско становиште, а то су пре свега салонски европски левичари и америчке демократе. Чињеница је да су скоро све америчке ратне авантуре у свету настале испод диригентске палице демократа. Слично је и са Европом; сви ратови у којима су учествовале европске државе закували су леви либерално-комунистички режими, који данас себе радо називају „социјалдемократским“.

Говори Србија: Протеклих дана су француски председник Макрон и мађарски премијер Орбан представили свако своју визију будућности европског повезивања – док се први заузео за „Европу у више кругова“ други је позвао на тешњу сарадњу и повезивање централноевропских земаља, посебно истакавши потребу за очувањем хришћанства и заједничког европског идентитета. Како коментаришете поменуто? Какве су Ваше прогнозе будућности ЕУ и где у свему томе видите улогу Словеније?

З. Ј.: Емануел Макрон са својим идејама о „Европи у више кругова“ покушава да у договору са Меркеловом смести мигранте и у државе које нису криве за мигрантску кризу. Поред тога те идеје му служе и као „испушни вентил“ за све нестабилнију унутарполитичку ситуацију у самој Француској где из дана у дан губи подршку грађана. Чињеница је да се Макрон показао као неуспешан и млитав председник државе, која има због великог броја муслиманских миграната огромне проблеме са радикалним исламом.

На другој страни Мађарска Виктора Орбана има повезујућу улогу, нарочито у групи вишеградских држава. Будимпешта са својом трезвеном и стратешком политиком борбе против илегалних миграната даје узор свим европским државама које због прилива муџахедина не желе да изгубе своје хришћанско лице и европско наслеђе. Крајње је време да се идејама и политици коју заговара Виктор Орбан придружи и Словенија јер је то једини гарант њеног државног и националног опстанка.

Геополитички гледано, Словенија је одмах након стицања самосталности имала као суверена земља веома важну стратешку улогу у Централној Европи, а данас је та улога увелико деградирана због централистичке политике Брисела. Време је да наша држава поврати тај стратешки значај у Европи.

ЗАСТАВА СА ГРБОМ СРБИЈЕ ЗАБРАЊЕНА ЈЕ ЗА СВАДБЕ И ПРОСЛАВЕ: Какве су казне и када српска тробојка СМЕ ДА СЕ УПОТРЕБЉАВА!

Говори Србија: Како коментаришете политику ЕУ према Србији? Сматрате ли да би Београд морао да се одрекне Косова у замену за чланство у Унији?

З. Ј.: Политика ЕУ према Србији је типично бриселска. Србију ће уцењивати до изнемоглости и то не само Брисел већ пре свега и изнад свега Хрватска, која је спремна да учини све како ваша држава не би ушла у ЕУ. Нажалост, Хрватској то полази за руком јер она има изузетно развејану дипломатску мрежу, велики број лобиста и правних стручњака који су за своју земљу спремни и да лажу и да варају, само како би се постигли државни циљеви. Словенија таквих људи нажалост нема, а њих, колико сам упућен, недостаје и у Србији.

Оправдано се поставља питање смислености одрицања од дела територије ради уласка у ЕУ када се зна да је та творевина у фази распадања и да она полако, али сигурно постаје ствар прошлости. Видимо да поједине чланице ЕУ поново затварају своје границе и постоји реална опасност да државе попут Словеније и Србије постану голе тампон зоне за мигранте.

Говори Србија: Пре неколико месеци Ви сте заједно са својим сарадницима издали нову књигу под називом „Коначна пресуда или коначна награда за Хрватску“ у којој детаљно анализирате одлуку Арбитражног суда у вези Пиранског залива. Можете ли нам рећи који су главни закључци Ваше књиге и који је по Вама једини начин за трајно решење граничног питања између Загреба и Љубљане?

З. Ј.: У својој књизи доказујем неспорну чињеницу да је арбитражна одлука неважећа јер се заснива на дезинформацијама и фалсификованим историјским чињеницама. Ова одлука полази од безочне лажи да су се Словенија и Хрватска осамосталиле истог дана, 25. јуна 1991. године, што напросто није тачно. Једина која се осамосталила тога дана била је Словенија, која је прекинула своје државно-правне везе са Југославијом док је Хрватска и даље остала саставни део умањене СФРЈ. Тако је било све до 01. октобра 1991., када је и Загреб прогласио самосталност и отпочео сецесионистички рат. Разлика је у томе да је Словенија имала право на отцепљење односно „раздружење“ са Југославијом што је између осталог тадашњем председнику Кучану потврдио и сам Слободан Милошевић, рекавши: „Словенци можете да одете.“, док Хрвати то право нису имали.

Ко је Милов официр који је дошао на прославу ОЛУЈЕ?!

То зна свако ко је спреман и ко жели да прихвати историјску истину. Наиме, чињеница је да се бивша Југославија могла распасти само и искључиво на делове, из којих је првобитно и формирана. Подсетимо се, њу су 1918. године основале тадашња Краљевина Србија (претходно увећана територијама Војводине и Црне Горе) и словеначке земље (тзв. дежеле) Крањска, Корушка, Штајерска и Приморска, које су у тадашњој Аустро-Угарској имале статус држава. Краљевина Југославија је као држава могла да буде створена само уколико су и њени конститутивни делови били носиоци државности јер само две државе могу уједињењем да створе нову државу, а словеначке дежеле и краљевина Србија несумњиво су имале традицију државотворности. Хрватска упркос другачијим покушајима појединих словеначких католичких и либералних кругова у том процесу није могла да учествује из простог разлога јер није била субјекат државности – Хрватска је тада била само географско-територијални појам у оквиру угарског дела монархије и као таква ратни плен Србије, државе победника у Првом светском рату. Ту чињеницу је већ приликом уједињења потврдио и сам регент Александар Карађорђевић.

Ако се вратимо на саму арбитражну одлуку морам истаћи да се у читавој ствари уопште не ради (само) о Пиранском заливу. Ради се заправо о територији словеначке земље Приморске, која обухвата читаву Истру као и три кварнерска острва – Црес, Лошињ и Крк. Територијалне поделе и прерасподеле унутар бивше СФРЈ, које су у много чему ишле на руку управо Хрватима, а на штету српског и словеначког народа, биле су само унутрашње политичко-административне промене које као такве нису и не могу да имају међународно-правни ефекат. Због тога је Словенија морала одмах на почетку арбитражног процеса јасно да истакне да се Хрватска осамосталила тек четири месеца након ње, да је сходно томе Загреб као део умањене СФРЈ био агресор и поручити да као таква Хрватска не може да буде легитимна страна у поступку арбитраже.

Сматрам да смо као одговор на лошу пресуду арбитраже морали одмах да обуставимо процес њене имплементације и да је прогласимо ништавном и неважећом. Љубљана мора да ревитализује границе словеначких земаља и да пред истински објективним и непристрасним међународним трибуналом покрене решавање граничног питања искључиво на темељу проверених историјских чињеница и међународног права. То пре свега подразумева да се најпре оснује група озбиљних, стручних, поштених и национално свесних правних стручњака који ће моћи и умети да заштите интересе државе. Поред тога као важан задатак видим и потребу да све државе бивше СФРЈ које се данас граниче са Хрватском, поведу једну заједничку дипломатску и правну борбу за решавање граничних питања са Загребом. Можда би најбоље било да се сазове својеврсна међународна конференција о бившој Југославији где би се расправљало на ту тему.

КАКО ДА СПАСЕТЕ ЖИВОТ АКО ВАС УЈЕДЕ СТРШЉЕН: Смрт наступа за само неколико минута, а ево када је УБОД ФАТАЛАН!

Говори Србија: Као изразито суверенистичка и евроскептичка партија СНС одржава контакте са идеолошки сродним политичким организацијама у Европи и свету. Можете ли нам рећи ко су ваши европски партнери?

З. Ј.: Словеначка национална странка делује у организацији АЕМН (Заједница европских националних покрета), која окупља државотворне и антиглобалистичке партије чији циљеви су обнова државног суверенитета и очување идентитета европских народа. Ми се боримо против глобалистичког концепта ЕУ и залажемо се за суверенистички концепт „Европе нација“. Наша партија свакодневно ради на јачању тих контаката али и на стварању нових, пре свега у државама бивше Југославије – у Босни и Херцеговини, Републици Српској и Србији.

(ФОТО) ПАНИКА МЕЂУ ТУРИСТИМА И МЕШТАНИМА: Најмање три особе погинуле у СНАЖНОМ ЗЕРМЉОТРЕСУ

Говори Србија: Какви по Вама треба да буду односи између Србије и Словеније?

З. Ј.: Србија и Словенија су заједничким моћима стварале и створиле прву Југославију, без икакве сарадње Хрвата. Због тога наше државе имају искључиво и легитимно право да се договарају о заједничким стварима на највишем нивоу. Нажалост, то због тренутне политичке климе у Словенији није могуће.

Што се Србије тиче ја се искрено надам да ће она успети да одабере стручњаке, који познају међународно право и националну историју и који су довољно одлучни и спремни да се одупру притисцима разних западних амбасада у Београду како би могли да почнемо да разговарамо о заједничким решењима за будућност.

Извор: govorisrbija.rs

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ОВО ЈЕ НАЈЈЕЗИВИЈИ ЗЛОЧИН ПОЧИЊЕН У ЈУГОСЛАВИЈИ Шефка је убила трудну школску другарицу и ОТЕЛА ЈОЈ БЕБУ ИЗ УТРОБЕ, а оно што се касније десило још више леди крв у жилама!

ИСПОВЕСТ ЗАГРЕБАЧКОГ СВИНГЕРА: Жена ми је досадила после 15 година брака, а онда сам је увео у СЕКС КЛУБ! Испунио сам све фантазије, а редовно се виђамо са паром из Београда!

(ФОТО) ПРОВОКАЦИЈА Бошков и Ђиласов најбољи другар из Хрватске поручио: Срби у Крајини нису били угрожени, сами су се протерали!

Бомба из Загреба: Хрватска после Олује планирала још бруталнију акцију — „Ватрене кочије“?

(ВИДЕО) ЂИХА, НОВАЧЕ! Вајда баш мучи Ђоковића пред Торонто

Оставите коментар