Друштво Србија

Другосрбијанци у рату против српског културног становишта

После предугог ишчекивања, прошлог месеца је Министарство културе и информисања објавило нацрт Стратегије развоја културе Републике Србије за период од 2017-2027. По први пут у историји савремене Србије, нацрт предлаже утемељење културног развоја у ,,српском становишту", али управо то је разлог због ког либерално-грађански гласноговорници из миљеа тзв. ,,Друге Србије" оштро критикују текст нацрта.

Министарство културе и информисања Србије објавило је 1. јуна дугоочекивани нацрт Стратегије развоја културе Србије до 2027. године који садржи опредељења државе и дефинише стратешке приоритете и правце развоја културе у Србији, настојећи да уважи, вреднује, очува и развије “све оно што је, као жива и продуктивна традиција, свака епоха и културно-цивилизацијска формација трајно приложила целини културе грађана Србије и Срба на ширем културном простору”. Нацрт стратегије представљен је у Министарству културе пред медијима, а овог месеца се налази на јавним расправама у више градова – Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Чачку, Суботици и Косовској Митровици, да би се на крају нашао и пред члановима скупштинског Одбора за културу и посланицима Скупштине Србије. Министар Владан Вукосављевић, који је представио нацрт Стартегије, очекује да ће га Скупштина до краја године усвојити у предложеном или мало измењеном облику.

Министар Владимир Вукосављевић је главни идејни творац овако конципиране Стратегије развоја културе.

Сам документ има четвороделну структуру и састоји се од: 1) Увода, 2) Описа садашњег стања у култури, 3) Циљева и приоритетних подручја културног развоја и 4) Циљева у областима културног развоја. Оно што га чини нарочито вредним јесте опредељење аутора да се културни развој темељи на тзв. ,,српском становишту“. То значи да, за разлику од неких не тако давних времена када је један претходни министар културе изјавио да ,,не размишља о националној, него регионалној стратегији културне политике“, сада постоји намера да се држава Србија ангажује у афирмацији, очувању и развоју аутентичне српске националне културе. То је појашњено у уводу документа у коме се констатује да су димензије српске културе ,,које познајемо и негујемо“ следеће: словенска, византијска, старобалканска, херојска, просвећено-европска, демократска и контактна, односно димензија отворености.

Стратегија развоја културе Србије у облику у коме је предложена препознаје многе запостављене теме које су од егзистенцијалног, а не козметичког значаја. Тако се поред опредељења за заштиту националног језика и писма, у Нацрту нашла и потреба стварања националне енциклопедије адекватног обима којом би Срби систематизовали знања о себи у прошлости и садашњости, као и, по први пут, потреба неговања културе сећања о геноциду који су Срби претрпели у 20. веку. ,,Искуство геноцида током 20. века битно је одредило историју српског народа и неизбежна је одредница историјске самосвести наше савремености и будућности“, констатује аутор Нацрта и наставља: ,,Отуда је важно да се, након полувековног идеолошки лимитираног приступа овој тематици и у контексту актуелних изазова релативизације или ревизије историјских чињеница, приступи систематској подршци установама и истраживачима у изучавању ове опсежне тематске области, као и широком и одговорном презентовању досадашњих резултата, кроз различите облике културе сећања у земљи и иностранству (од музејских поставки и тематских изложби, до публикација и комеморативних манифестаија и програмских садржаја у школама и медијима)“. У тексту Стратегије се, између осталог констатује и да је Свети Сава ,,средишња национална фигура“, а препознат је и значај Косовског завета ,,који духовно претпоставља материјалном и обезбеђује самоочување друштва пред егзистенцијалним и идентитетским изазовима“. Велика пажња посвећена је и очувању српске непокретне културне баштине, нарочито на Косову и Метохији, а да се све не би сводило на историцистичку фиксираност на прошлост, Нацрт посвећује обиман простор питањима технолошке модернизације и дигитализације у области културе.

Све наведено морало би да охрабри и обрадује сваког грађанина Србије кога је вишедеценијско запостављање националне културе тиштило. Међутим, то није случај и са дежурним борцима против српског становишта из миљеа тзв. ,,Друге Србије“. Другосрбијански медији попут Пешчаника и америчке телевизије Н1 одмах су се обрушили на Нацрт стратегије, нескривено критикујући његово опредељење за српско становиште. Тако је Пешчаник у чланку аутора Саше Илића (иначе познатог по раније изнетим ставовима да је ,,Република Српска камен око врата Босни и Херцеговини„, те да је ,,Вучић извео политичко поробљавање Војводине“) изнео следећу констатацију: ,,Највећи проблем ове Стратегије развоја културе, поред лоше пројектованих циљева и буџета, уколико се чита пажљивије, може се видети и у њеном одустајању од културе и окретању једном њеном идеолошком деривату, који је резултат културне политике креиране на основу тзв. српског становишта„. То, простим језиком речено, значи да је за Пешчаник и њиховог аутора у ствари највећи проблем Стратегије њено утемељење у српском становишту. У истом тексту аутор ламентира над тиме што Стратегија није довољно посвећена евроинтеграцијама и ужасава се над закључком да ,,Стратегија дефинише културу као нешто налик на бедем за одбрану српског идентитета“. Из перспективе Саше Илића, Стратегија развоја културе Републике Србије би ваљда требало да културу дефинише као бедем за одбрану LGBT парада и средство оптуживања Србије за распад СФРЈ.

Другосрбијански књижевник Саша Илић

О степену ужаса који је ова предложена Стратегија изазвала код другосрбијанаца довољно говори завршетак Пешчаниковог чланка у коме се драматично закључује: ,, Уколико нормативне интенције из овог Нацрта Стратегије једног дана буду постале законска акта, биће то још један жесток, трајан ударац на културу ове земље“. Истина је да ће то бити ,,жесток и трајан ударац“, али не на културу ове земље, него на оне који се већ деценијама баве њеним разарањем и мутацијом у средство десрбизације Србије.

Аутор: Виктор Вуловић, Извор: Говори Србија

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
18°
23°
Sat
24°
Sun
26°
Mon
25°
Tue