Спутњик
Европа Свет

Дојче веле: НАТО је мало нервозан

И поред свих руских покушаја смиривања, чланице НАТО-а веома су забринуте због војних вежби "Запад-2017". Пре свега је реч о источноевропским чланицама Алијансе које страхују да би Русија могла да их нападне.

Да ли је Запад, дакле НАТО, имагинарни непријатељ руско-белоруске војне вежбе назване „Запад-2017“? Руско министарство одбране то негира. Маневар је „потпуно дефанзивне природе и није усмерен ни према једној земљи, нити групи земаља“.

Олег Војнов, саветник белоруског министра одбране за сваки случај додаје: „Изабрали смо војна упоришта која су доста далеко од границе Украјине, Пољске, Литваније и Летоније“.

Две војске имају фиктивне непријатеље којима су чак дали и имена: Вајшорија, Лубенија и Весбарија.

Међутим, балтичке земље и Пољска страхују да би то могла да буду и њихова имена.

Још увек се добро сећају последње руске војне вежбе која се такође звала „Запад“ из 2013. године.

Неколико месеци касније, Русија је заузела украјинско полуострво Крим и тамо је, као што је познато – и остала.

Изгубљено поверење

Неповерење на НАТО страни почиње већ када је у питању број учесника вежби.

Према наводима Москве, у војној вежби учествује око 12.700 војника.

Западни стручњаци за безбедност верују да број војника није случајно испод границе од 13.000, јер су за већи број и Русија и НАТО обавезни да једни друге информишу, као и да позову посматраче друге стране.

Западни стручњаци верују да се наводи знатно мањи број од стварног.

Лондонски војно-научни Институт „Џејнс“ процењује да је вежби учествује од 80.000 до 100.000 војника.

Стручњак немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) за безбедносна питања и бивши официр генералштаба Родерих Кизеветер, у интервјуу за радио Дојчландфунк објаснио је да се наведене бројке односе само на војнике у Белорусији.

То је „само део многих других вежби“ којих је истовремено било између Црног мора и полуострва Кола.

Бивши генерал Бундесвера Карл-Хајнц Латер, такође за Дојчландфунк је изјавио: „У Савету НАТО-Русија јесмо били обавештени“, али је у Савету „нарушено поверење“ и сумња се у тачност наведених информација.

Сећање на заузимање Крима

У источним НАТО-земљама шири се страх.

Павел Солох, шеф пољске националне службе за безбедност, за приватни радио Зет изјавио је да је вежба демонстрација „способности руске државе за велике ратне акције“ као и да је „степен мобилизације заиста импресиван“.

И Александар Граф Ламбсдорф, политичар немачких Либерала (ФДП) и заменик председника Европског парламента, каже: „Велики руски маневри су повод за забринутост“.

Генерал Латер додуше не верује да је притом реч о симулацији напада на Пољску или Балтик.

Ипак, он сматра да је узнемиреност Балтика „нормална“, као и да би Русија могла да уради „нешто слично“ ономе што је урадила у Грузији, на Криму или на истоку Украјине.

И Родерих Кизеветер оцењује да је „мало вероватан“ напад на неку од НАТО-земаља.

Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг, за руску новинску агенцију Риа новости, изјавио је да маневри не представљају „непосредну опасност за неког савезника“, али и додао да би Москва требало кроз транспарентност „да отклони напетости и спречи неспоразуме“.

Да Русија хоће…

Али управо то Русија не жели – у томе се слажу готово сви западни политичари задужени за безбедносна питања.

Политичар ЦДУ Кизеветер сматра да је стратегија Русије та да се „перманентно ствара несигурност и шаље сигнал недовољне урачунљивости“, како би се НАТО државе узнемиравале.

Уз то, председник Путин управо у време немачке предизборне кампање жели да унесе раздор међу источним чланицама НАТО-а које се осећају угрожено и немачког друштва, „које више не зна шта значи када прети једна високонаоружана земља“.

Литванска председница Далија Грибаускајите указује на то да источне НАТО-чланице данас више нису толико рањиве као некада: „Сада смо боље припремљени“, кажа она.

Уз то, САД су крајем августа у Литванији стационирале седам борбених авиона.

Америчка војна возила распоређена су и у Пољској.

Међутим, то колико је слаба корист од НАТО-чланства и присуства пар америчких ловачких авиона, показало је пре годину дана истраживање америчког труста мозгова РАНД.

Оно указује да је Ахилова пета у одбрани Балтика такозвана „рупа Сувалки“.

Уколико Русија нападне Балтик, показује студија, потребно је само да заузме тај узак коридор између Пољске и Литванија који се на истоку наслања на Белорусију, а на западу на руску ексклаву Калињинград.

Тиме би се спречило НАТО снабдевање на северу.

Студија на којој су радили бивши главни командант НАТО-а Весли Кларк и бивши командант Егон Рамс, долази до закључка да пешадија НАТО-а „не би била у стању да се повуче – на лицу места би била уништена“.

Остала би једино могућност поновног освајање Балтика, али то би завршило „катастрофално“.

За становнике Балтика то нису нимало охрабрујући закључци.

Извор: РТС

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Јункер: Србија не може у ЕУ пре 2025. године

Овако је изгледао сусрет руских и америчких космонаута на МСС (ВИДЕО)

Северна Кореја поново лансирала ракету преко Јапана, Сеул узвратио

 

Оставите коментар