Православне земље
Аналитика Регион

Могу ли Србија и Бугарска да изграде балкански православни савез?

Српској јавности је пажњу данас скренула изјава потпредседника бугарског парламента и оснивача десничарске партије Атака Павела Шопова у којој је изнео став о нужности формирања српско-бугарског православног савеза. Да се овом пројекту треба посветити упркос актуелним препрекама које му стоје на путу говори читав низ геополитичких, економских и безбедносних разлога које представљамо у овом чланку.

Павел Шопов, оснивач најпопуларније патриотске странке у Бугарској, „Атака“, и потпредседник бугарске Скупштине и народни посланик посланичке групе „Уједињени патриоте“, Јавор Нотев, сагласили су се да би и за Србе и за Бугаре било добро да се уједине у својеврсни православни савез.

„Ми видимо односе између Срба и Бугара као део свеукупних односа између православних народа. Сматрамо да нам је потребан нови православни балкански савез. Нешто слично што постоји у Вишеградској четворци, а ово ће се развити на још вишем степену. Запамтите ово што сам рекао. Могло би, у неком тренутку, и да се стигне до неминовности да Европски Савез буде и са Русијом, али не ова ЕУ са бриселским чиновницима којима се командује из Вашингтона, већ нам треба савез европских народа који је дефинисао велики Де Гол“, рекао је бугарски посланик Павел Шопов у емисији „Дебата“ продукције Центар. Он је додао и да апсолутно не постоје негативне тенденције Бугара према српском народу. „Напротив, односи су врло топли и срдачни. Скоро сви у Бугарској имају понеког пријатеља у Србији, када свратим у српску цркву Светог Марка, ја се осећам као код куће“, истакао је Павел Шопов.

Активисти бугарске партије ,,Атака“ на митингу, извор: Спутњик

Иако овакви предлози у актуелним условима многима делују најблаже речено егзотично, они нису лишени рационалних основа. Нарочито је прикладно поређење са моделом В4, односно Вишеград групом (коју чине Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка). Наиме, ова регионална инцијатива за чвршће војно, економско и енергетско повезивање је покренута 1991.  у условима потпуне привредно-економске девастације земаља које су је формирале, а опстала је упркос распаду једног њеног члана – Чехословачке. Сада Вишеград група представља најстабилнији и најбезбеднији део Европске Уније, а њене земље заслужне су за више од трећине привредног раста ЕУ. Кључ успеха овог регионалног савеза представља његов темељ у истој цивилизацијској матрици којој њене државе припадају. Ради се о централноевропским, католичким и релативно политички конзервативним земљама које су увиделе да заједно могу формирати велико и конкурентно тржиште, респектабилне војне снаге и енергетску безбедност. Православне балканске земље могле би доста да науче на овом примеру.

Србија и Бугарска су упућене једна на другу из читавог низа разлога. Економски мотиви говоре у прилог формирања великог заједничког тржишта коме би географска позиционираност између дунавског слива и Црног Мора додатно погодовала. Са геополитичке тачке гледишта, удружене би лакше обуздале неоосманистичке амбиције Турске на Балкану, а у перспективи би могле да у свој блок привуку и друге православне балканске земље, што би отворило простор за повезивање овог региона са Русијом, која би својом нуклеарном снагом и енергетским богатством могла да наступи као својеврсни заштитник балканских православаца.  Тесно повезани са геополитичким су и безбедносни разлози у прилог православном савезу. Најезда муслиманских миграната, депопулација услед беле куге и емиграције нативног становништва, те сепаратизам муслиманског становиштва (у случају Србије албанског, а у случају Бугарске помачког становништва) су проблеми које обе земље деле и свакако би их лакше решавале удружене. Коначно, енергетски разлози су тренутно можда најактуелнији јер се показало да Србија не може реализовати своје енергетске циљеве без Бугарске – Јужни ток је пропао попуштањем бугарске стране пред бриселским уценама, а сва је прилика да ће и за реализацију проширења Турског тока ка Србији бити неопходна Бугарска сагласност.

Ипак, највећа препрека оваквом савезу у овом тренутку је НАТО и чињеница да су и Бугарска и Румунија чврсто у његовом загрљају. У случају Бугарске је ово донекле ублажено победом проруског кандидата на председничким изборима, међутим остаје чињеница да Бугарској безбедносну, а самим тим и спољну политику диктира НАТО, односно Вашингтон. А познато је да је ова алијанса изразито ненаклоњена православном свету, па се тако из редова њених званичника често могу чути изјаве у којим се Путинова православна Русија дефинише ако већа претња по Запад него исламистички терористи. НАТО лобисти често понављају да ниједна НАТО чланица никада није напустила овај савез, међутим формална процедура за то постоји и није искључено да ће будућност паралелно са осипањем америчке снаге донети и осипање броја НАТО чланица. До тада ће наде о балканском православном савезу остати само наде.

Извор: Говори Србија

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
25°
25°
Mon
25°
Tue
24°
Wed
18°
Thu