Извор: sputnik.com
Аналитика Кина Русија Свет

БРИКС-ов ултиматум ММФ-у

Први пут у својој дугој историји, ММФ је суочен са ултиматумом за реформу, и то постављеном од БРИКС-а.

Први пут у историји, Међународни монетарни фонд, највећи глобални институционални зајмодавац (основан јула 1944. године на Бретон Вудс конференцији у САД), добио је рок за реформу гласачких квота: „до пролећног или најкасније годишњег заседања 2019”.

Такав смели захтев ММФ-у је ове седмице у званичној форми упутила групација БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) на деветом самиту одржаном у приморском граду Сјамену на југу Кине.

„Одлучни смо да негујемо ефикасније глобално управљање економијом оно које више одражава текуће светске привредне прилике, укључујући јачи глас и бољу представљеност држава у економском успону и развоју. Потврђујемо нашу посвећеност завршетку петнаесте генералне ревизије квота ММФ-а до пролећног заседања 2019. и не касније од годишњег заседања 2019”, наводи се у Декларацији 9. самита БРИКС-а одржаног под темом „ Јаче партнерство и светлија будућност“.

Ово је један од облика испољавања стратегије БРИКС савеза за успостављање равноправнијег и праведнијег светског поретка, на шта је на отварању самита апеловао и председник Кине Си Ђинпинг. Кинески председник је том приликом позвао и на активније учешће БРИКС-а у међународним збивањима.

,,Морамо да учинимо међународни поредак праведнијим и равноправнијим. Све чвршће повезивање наших пет земаља значи и да би оне морале да преузму веће учешће у глобалним пословима и доношењу глобалних одлука. Без нашег учешћа многи светски проблеми неће моћи да буду решени.“ – рекао је Си Ђинпинг.

Борба против тероризма

Чланице БРИКС-а су исказале забринутост због ,,регионалне безбедносне ситуације и насиља које врше терористичке групе попут талибана, Исламске државе, Ал Каиде и њених партнерских организација попут Исламског покрета Источног Турскестана, Исламског покрета Узбекистана, Хакани мреже, Лашкар е Таиба, Џаиш е Мохамед, Тахрик Талибан Пакистан (ТТП) и Хизб ут Тахрир“. У саопштењу се осуђује сваки облик тероризма, а чланице се обавезују на солидарност у борби против тероризма.

Укључивање пакистанских терористичких група у наведену листу показује промену кинеске политике доследно анти-индијске безбедносне стратегије у којој се фаворизовао Пакистан. Тако је на претходном самиту БРИКС-а Кина одбила да пакистанске групе квалификује као терористичке, упркос томе што је Индија представила доказе о терористичким актима ових организација. Овде се поставља питање шта је узроковало промену кинеског става.

Тријумф индијске политике

Постоје три кључна разлога која су могла да утичу на промену кинеског става према Индији и пакистанским терористичким групама.

Најпре, тензије око висоравни Доклам су након 2 и по месеца напетости између кинеских и индијских оружаних снага на просторима Хималаја коначно окончане споразумом склопљеним 28. августа. Подсетимо, тензије поводом ове висоравни избиле су у јуну ове године када је кинеска војска почела изградњу аутопута преко Докламске висоравни око које се споре Бутан и Кина. Индијска војска је убрзо блокирала изградњу аутопута за који је Делхи тврдио да представља безбедносну претњу по Индију.

Докламска криза је била својеврсни тест за Кину и Индију и прилика да са једне стране покажу своје снаге и отпорност на притиске, али и да покажу способност решавања спорова спретним дипломатским акцијама. Стога је у неку руку било очекивано да Кина неће додатно иритирати Делхи игнорисањем терористичких активности које из Пакистана угрожавају Индију.

Други разлог полази од новоостварене индијске дипломатске ефикасности, односно способности Индије да пројектује свој дипломатски утицај широм света. Делхи са једне стране примењује агресивне дипломатске иницијативе према својим мањим и слабијим суседима, а са друге стране шатл дипломатијом гради углед Индије у развијеном свету и стиче поене за себе код светских сила. Тако је нпр. Индија од самог старта развила блиске односе са администрацијом Доналда Трампа, што се тренутно реализује стратешком сарадњом у којој је Трамп недавно најавио доделу веће улоге Индији у решавању авганистанског конфликта. Истовремено, Трамп је заузео и чвршћи став према Пакистану. Поврх света тога, индијски премијер Нарендра Моди је од доласка на функцију у неколико тура по Европи уговорио милијардама евра вредне послове са европском партнерима, што је дало нов квалитет индијској мекој моћи.

Да би се схватио успех Делхија на деветом самиту БРИКС-а, треба се присетити здружене декларације коју су Делхи и Вашингтон представили Савету безбедности УН, а којим се пакистанске групе Лашкар е Таиба и Џамад уд Дава квалификују као терористичке. Кина је раније снагом вета блокирала сваку индијску иницијативу овог типа, међутим сада је на самиту БРИКС-а попустила, између осталог и услед убеђивања осталих чланица савеза, што је показало да је Индија у стању да истраје и оствари своје интересе концентрисаним дипломатским напорима.

Коначно, чињеница да су пакистанске групе увршћене на листу терористичких организација сведочи о ширем колапсу пакистанске спољне политике. Од избора из 2013, новоизабрани премијер Пакистана Наваз Шариф је истовремено задржао и функцију министра спољних послова и само је именовао саветника за спољнополитичка питања који није имао готов никакву улогу у креирању спољне политике. Имајући у виду да Шариф нема искуства у дипломатији, овакав приступ је драстично уназадио пакистански спољнополитички имиџ. Тако је Пакистан потпуно неспремно дочекао девети самит БРИКС-а, преокупљен иницијативом за заједничко решавање кризе у Авганистану са САД.

Извор: Говори Србија

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Мадуро: У етапи смо која ће послати у историју америчку хегемонију у Венецуели и свету

Ансамбл Александров наступа у Београду и Новом Саду

Спречен шверц златарске опреме на Хоргошу

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
6°
3°
Thu
2°
Fri
1°
Sat
1°
Sun