Извор: sputnik.com
Аналитика Блиски исток Свет

Битка за Идлиб: Против кога ће се Дамаск борити након победе над Исламском државом?

Ситуација у Сирији веома подсећа на 1944. годину. Агресор је још увек у стању да пружа некакав отпор, али је његова судбина запечаћена. Ослобађање Деир ез-Зора и војна победа над Исламском државом представљају само питање времена. Али да ли ће то значити и крај рата у Сирији?

Аутор: Геворг Мирзајан, доцент одсека за политичке науке Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације, за РИА Новости

Сиријске владине снаге настављају да нападају положаје ИСИС-а. 6. августа су ослободили оазу Сухна и сада им је, фактички, отворен пут до Деир ез-Зора, где се под опсадом већ неколико година налази гарнизон владиних оружаних снага. У исто време, одреди сиријске војске се са севера, обалом Еуфрата, крећу ка Деир ез-Зору. Може се рећи да ова ситуација веома подсећа на 1944. годину, када су непријатељске јединице још увек у стању да пруже некакав отпор, али не могу стратешки ништа да промене. Ослобађање Деир ез-Зора и војна победа над Исламском државом представљају само питање времена.

Улазак сиријске војске у Ел-Сухну, извор: sputnik.com

Мало смо ратовали, хајде сада да попричамо

Међутим, након што ИСИС буде поражен, мира неће бити – сиријске власти ће морати да реше два друга проблема на путу поновног успостављања контроле над државом: проблем са Курдима и са ,,опозицијом“. Како је са Курдима веома тешко предвидети ситуацију (превише варијабли, превише утицајних играча који су укључени у ситуацију), са сиријском опозицијом је једноставније.

Дамаск је првобитно претпостављао да питање о изгубљеој нади да ће победити опозицију може да се реши дипломатским путем – кроз процес преговарања и укључивање опозиционих структура у јавни и политички животу у Сирији, преко права ,,часних губитника“.

Управо о томе се преговарало у Астани и управо тамо су усаглашене четири зоне деескалације – на југозападу, у области Дамаска (Источна Гута), Растански котао између Хомса и Хаме, а такође и провинција Идлиб. Сврха ових зона је био режим примирја (да ,,умерени“ побуњеници не би одвраћали Асада од напада на исламисте), као и почетак нормалног процеса преговарања. Прве две зоне су већ у функцији, а трећа је недавно покренута.

Зоне деескалације у Сирији, извор: Василиј Максимов/sputnik.com

Међутим, са четвртом зоном су се појавили проблеми. На простору Идлиба – највеће и најкомпликованије од тих зона – почео је прави грађански рат између милитаната. Првобитно је било планирано да планове дијалога из Астане оставрује ,,Ахрар Ал-Шам“, која је делимично под контролом Турске, али је она поражена од стране групације ,,Ал Нусра“ (која се сада зове ,,Хајат Ал-Шам“), која је заузела сам град Идлиб, низ других тачака провинције, као и граничне прелазе на граници са Турском. Вођа ,,Ал-Каиде“, Ајман ал-Завахири, је већ позвао милитанте да се уједине. ,,Избегавајте ратове међу муџахединима, јер то не води ничему, осим неуспеху, неизбежној деградацији и губитку моћи у овом свету, као и казни у будућности.“ – рекао је терориста. Међутим, ,,Нусра“ (која је формално део ,,Ал-Каиде“) одбацила је овај апел, али сада је нико неће судити, јер је победила.

Успехе ,,Нусре“ објашњавају комбинацијом пажљивог планирања, војног професионализма и односа са јавношћу. ,,У руководству ове групације седе професионални борци, зато су они првобитно окупирали све важне тачке у провинцији, брже и паметније него ,,ахрари“. Прво су преузели контролу над војним базама, нафтним пољима, као и над мрежом граничних прелаза, са којих је било згодно контролисати сву логистику у провинцији.“ – рекао је специјалиста за Блиски Исток, стручњак Руског савета за међународне послове, Антон Мардасов.

Извор: sputnik.com

Поред тога, у корист ,,Нусре“ делимично су допринели и мировни преговори између опозиције и Асада. На крају крајева, за разлику од ,,сарадника“, екстремисти из ,,Нусре“, према речима Мардасова, ,,створили су за себе имиџ правих бранитеља сунита који не преговарају ни са ким“, а такав став је наишао на разумевање међу неким групама екстремиста, које нису спремне на компромисе са Асадом. Да је ,,Нусра“ победник већ је постало широкоприхваћено и она сада активно апсорбује групације у покрајини (чак и оне које су идеолошки далеко од ,,Ал-Каиде“, у чијем саставу је ,,Нусра“, као и оне које су се бориле против ње). У ствари, она је толико ојачала, да је чак почела да врши офанзиве на позиције владиних снага у Хами. И, без обзира на то што ће звучати чудно, то је корисно за сиријске власти.

Шта још радити са њима?

Да, са тактичке тачке гледишта, Дамаску ова офанзива није потребна, јер одвраћа сиријске снаге од напада на исток. Међутим, као што је већ речено, сиријске власти размишљају о томе како да реше проблем са Идлибом. Дамаск није задовољан планом вођења политичког дијалога са побуњеницима, они би јако желели да реше проблем Идлиба на исти начин као што су решили проблем Алепа – то јест војном операцијом. А како би Дамаск оправдао војну операцију, како је исправно приметио арабиста из Више школе економије Леонид Исајев, корисно би било да Идлибом доминира терористичка групација ,,Нусра“, а не условно поштени турски клијенти – ,,ахрари“.

Делимично зато (делимично јер су тамо постојали и други циљеви) су сиријске власти и ,,Хезболах“ чак помогали ,,Ал Нусри“. Конкретно, у Идлиб улазе јединице ове групације, које се налазе у енклавама на територији Сирије (на пример, у близини либанске границе), као и на територији Либана. Тако је у Идлиб стигао велики број присталица ове организације (само из Либана, према подцима Ал Џазире, стигло је хиљаду војника). И сада, када је појачана ,,Нусра“ преузела контролу над Идлибом, Дамаску и Техерану (који такође није одушевљен идејом да преговара са непријатељем) биће много лакше да убеде Москву да је неопходно отпочети војну операцију.

Припадници једног јуришног одреда ,,Хезболаха“ негде у Сирији, извор: sputnik.com

Враћањем под контролу Раке и Деир ез-Зора, Башар Асад ће знатно ојачати своју позицију. Прво, под његовом контролом наћи ће се пољопривредна добра Раке и нафтна поља Деир ез-Зора. Друго, она ће имати излаз на ирачку границу, кроз који ће, када буде било потребно, послати појачање у виду ,,ирачких добровољаца“, који су под контролом Техерана. Треће, он ће моћи да фокусира све расположиве снаге на Идлиб. Али, очигледно, без руских војно-космичких снага, Идлиб неће ослободити тако брзо.

Турски интерес

Анкара није задовољна чињеницом да су њене клијенте у Сирији заменили дивљи милитанати, јер то нарушава углед Турске. ,,Турци су одговорни за ту територију – како за режим примирја, тако и за борбу против тероризма. Након што је ,,Нусра“ заузела Идлиб, поставља се питање да ли су Турци у стању да испуне своје обавезе. Да Руси или Иранци испуне турске обавезе, Турци баш и не желе, зато они морају сопственим снагама да успоставе ред у Идлибу. Тада би они можда могли да учврсте своју позицију пре него што почне прави политички процес који ће одредити будућност Сирије.“ – каже Леонид Исајев.

Питање је како ће Турци то учинити? Можда да ојачају и поново наоружају поражене ,,ахраре“, можда чак да их појачају турским специјалним снагама. То је тешко, јер про-турски милитанти су деморалисани, и Нусра се са њима неће повезивати. Можда ће организовати свеобухватну инвазију турских трупа, али то је још теже и није баш јасно како ће Русију и Иран реаговати на то, да не помисле да је то прекид џентлменског споразума (који су, подсећамо, савезници закључили са Турском, омогућивши јој, као држави губитници у сиријском конфликту, да из њега изађе, а да не изгуби образ, и да се прикључи победницима у оквиру тријумвирата).

Наравно, постоји још једна могућност – да организује инвазију опозиционе групе на Идлиб, које се сада налази на северу Сирије, на територији под контролом Турске. ,,Могуће је уједињавање зоне ,,Штит Еуфрата“са зоном Идлиба преко територије која је сада под контролом Курда. То је разлог зашто је Турцима потребан коридор кроз источни део Африна, а истовремено да уведу своје јединице у Идлиб.“ – каже Мардасов. Ствар је у томе што је за то потребно да нападну Курде, који су савезници Сједињених Америчких Држава, а Американци забрањују Турцима да их дирају (Курде). ,,Проблем лежи у томе што напад, чак и на арапска насеља, која су формално под контролом Курда, ће се третирати као операција против целог кантона. У том случају Курди, амерички савезници, могу да обуставе операције у Раки и Деир ез-Зору и тиме осујете планове Сједињених Америчких Држава.“- закључује Мардасов.

Извор: Говори Србија, РИА Новости

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Лекције које би Америка требало да научи из последње севернокорејске ракетне пробе

Прекоокеански комерцијални дронови – ново оружје терориста?

„Сиријски експрес“: логистичка мега-операција руске армије

Оставите коментар