beograd.in
Занимљивости

Аустроугарски војник упао у кућу у ВАЉЕВУ и на зиду видео слику својих родитеља!

Први светски рат називају последњим ратом старе, аристократске Европе, у којем су важила нешто другачија правила него данас. Са друге стране, то је вероватно и први истински националистички сукоб на тлу нашег континента у коме је стварно постало битно шта сте и ко сте (раније етничко порекло није играло важну улогу, већ династичка верност).

Ево једне епизоде коју смо ископали у дигитализованим архивама ондашњег хрватског „тиска“, заправо дневне штампе Краљевине Хрватске-Славоније, конститутивног дела Краљевине Угарске и самим тим Аустроугарске монархије. Преносимо га у интегралној верзији, због чега не би требало да се чудите речима као што су „сграда“ уместо „зграда“ или „отца“ уместо „оца“, будући да је то тада био стандардни правопис у тим крајевима („отца“ чак и код нас).

У тексту под насловом „Случај.“ хрватски је новинар пре сто и кусур година написао следеће редове: „Војник Примилић, који је суђеловао улазу у Ваљево, приповиједа слиједећи случај, који је доиста до скрајности чудноват. Након заузећа Ваљева наши су се војници уредили на домаћу.

Запосјели су све сграде и након дуљег времена имали су опет сигуран кров над главом. Примилић је дошао у за њега одређену собу, па се након одуљег времена хтио да легне на канапе. Али му запело око о двије фотографије, које су висјеле на стијени. Није могао вјеровати својим властитим очима, за то је приступио ближе и остао као окамењен.

— Та за Бога, како долазе моји родитељи у ову кућу? — питао је сам себе.

Није знао, да ли сања, да ли у истину живи. Да се освједочи, гђе се уистину налази, изашао је пред кућу и опазио, да се налази у просторијама затворене љекарне. Сада је почео размишљати и досјетио се, да се је брат његова отца пред много година изселио у Србију.

Сада је загонетка била ријешена и Примилић се у новом стану ћутио као у властитом дому. Фотографије је узео са собом“. Дакле, Примилићев стриц се много година пре рата преселио из „тамнице народа“ (Аустроугарске) у Краљевину Србију и скућио у Ваљеву, где је отворио апотеку.

Његова националност није нам позната, јер може бити и Србин и Хрват. Но, пошто је избегао из Ваљева пред доласком војске своје бивше земље, шта год да је био по пореклу, јасно је где му је било срце. А било би занимљиво да је био Хрват по рођењу, јер би то онда поставило питање, колико данас у Централној Србији (где их најмање очекујемо) има посрбљених Хрвата који су своје далеко ентичко порекло потпуно заборавили.

Али, много занимљивије од тога је то што је војнику Примилићу, од свих соба у свим кућама у свим градовима у целој Краљевини Србији, запало да уђе баш у ту собу у тој кући у Ваљеву. Бог, или случајност?

Извор: Телеграф

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Председница Хрватске брани усташки поздрав!

ЛИНТА: Колинда опет увредила српске жртве!

Србија упутила протестну ноту Хрватској

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
1°
5°
Wed
2°
Thu
0°
Fri
3°
Sat