Фреска ,,Свети ратници" из манастира Манасија.
Култура

Антисрпске НВО покушавају да спрече усвајање културне стратегије на ,,српском становишту“

Србија је дуго чекала своју прву националну стратегију културног развоја, а још дуже да се у јавном дискурсу чује да би такав документ требало да буде утемељен у ,,српском становшту". То се коначно догодило у мају ове године, међутим од прозападне антисрпске НВО од тада воде упорну борбу за њено одбацивање.

Аутор: Надежда Глигоријевић

Најновији талас наводно ,,објективних и непристрасних“ критика дошао је са адресе ЕУ инфо центра, својеврсне пропагандне централе Европске Уније у Србији коју финансирају амбасаде бројних западних земаља, Европска комисија, али и неизбежни Сорошев Фонд за отворено друштво и други глобалистички центри капитала.

Овај центар је пре неколико дана организовао ,,јавну дебату“ под називом „Последња рунда: зашто Нацрт стратегије изазива отпоре” на коју су били позвани проверено прозападно оријентисани активисти невладиних организација Форум за културу Европског покрета у Србији и Асоцијација Независна културна сцена. Главна порука скупа је шокантно ауторитарна – организатори позивају ,,најширу јавност да одбаци Нацрт стратегије развоја културе у Србији 2017–2027. као неприхватљив у целини“.

Извор: euinfo.rs

Како би се мотиви организатора и учесника овог скупа боље схватили, важно је укратко објаснити шта је дотична ,,Асоцијација Независна културна сцена“. Ради се о групи либералних, прозападних, антинационалних и самозваних уметника и културних радника који се залажу за потпуну државну дерегулацију културне политике и препуштање исте њеним члановима. Асоцијација окупља разне групације, од бициклистичких и сликарских удружења до графит мајстора и ЛГБТ активиста.

Један од њихових захтева изнетих у протеклих пар година је увођење тзв. ,,система отвореног календара“ према коме установе културе не би могле да имају свој испланиран културни рад, него би једино биле дужне да у свако доба своје просторе стављају на располагање ,,култур-саботерима“ из Асоцијације Независне културне сцене. Ова Асоцијација је иначе тесно повезана и са иницијативом Не да(ви)мо Београд, организацијама које се залажу за легализацију наркотика и геј активистима, а суштинска сврха јој је да културни живот Србије трансформише тако што би политичке ставове својих чланова наметала као културне трендове. Ова групација је уживала отворену подршку бившег либералног министра културе Тасовца, а његовим уклањањем нашла се у запећку, па и отвореном рату са патриотски и традиционално оријентисаним новим министром Владаном Вукосављевићем.

Извор: Printscreen/nezavisnakultura.net

Са тих полазних основа, ова групација је из просторија ЕУ инфо центра у четвртак саопштила како Нацрт стратегије развоја културе у Србији 2017–2027. ,,није писан на нивоу експертских група, идеолошки је утемељен, даје могућност за манипулацију, не предвиђа међусекторску сарадњу, нити помиње наслеђе југословенског простора“.

Иако је наш портал раније писао о дотичном Нацрту, неопходно је подсетити читаоце на неке од кључних теза овог стратешког документа које изазивају највећи револт антисрпских невладиних организација. Наиме, у уводном делу текста се недвосмислено констатује да се ,,културни развој Србије темељи на српском становишту“ (не европском, америчком, југослвенском или ком другом). Нацрт ову констатацију даље конкретизује кроз набрајање димензија српске културе: словенске, византијске, старобалканске, херојске, просвећено-европске, демократске и контактне, односно димензије отворености. Изражено је препозната потреба неговања културе сећања на геноцид који су Срби континуирано трпели у 20. веку, као и потреба заштите ћирилице и српске културне баштине на Косову и Метохији. Посебно су похвалне две констатације овог документа – она да је ,,Свети Сава средишња национална фигура“ и она која објашњава да Косовски завет значи ,,претпостављање духовног над материјалним“.

Бој на Косову, Адам Стефановић, 1870, извор: wikipedia.com

Мало је рећи да је овакав документ ужаснуо тзв. ,,Другу Србију“, утемељену управо на негирању српског становишта у културној и свакој другој сфери. Тако је на поменутој јавној дебати другосрбијанска професорка Милена Драгићевић Шешић са Факултета драмских уметности критиковала решење Стратегије према коме се ,,при откупу књига предност даје оним које су на српском језику и ћириличном писму“.

Још скандалознији је њен бунт поводом опредељења Стратегије за негу и развој културе сећања на геноцид против Срба: ,,Опсесија статистиком видљива је у целом тексту. Меморијални центар Старо сајмиште од следеће године биће установа Спомен-жртве. Статистички се броји колико је ту страдало Срба, а колико Јевреја. Помиње се да је геноцид вршен континуирано у 20. веку над српским народом, што је увредљиво за народе који су прогањани од стране Срба. Култура сећања сведена је на геноцид, док свуда у Европи она иде на помирење.“

Осим тога, по њеном мишљењу, зидање српских културних центара у иностранству, што се најављује Стратегијом, је ,,бесмислено и неисплативо“.

На дебати је био присутан и другосрбијански књижевник Саша Илић, познати заговорник тезе о ,,геноцидности“ Републике Српске и српској кривици за одбрамбене ратове деведесетих година прошлог века. Он је истакао да је Стратегија ,,идеолошки утемељена“ и ,,окренута ка прошлости“. У свом подтексту, како је додао, Нацрт има ,,етнонационалистички концепт, који се огледа у односу према нацији и језику, као и аутовиктимолошки наратив“.

Другосрбијански књижевник Саша Илић

Учесници ове својеврсне дебате против српског културног становишта су посебну пажњу посветили критици власти због наводног игнорисања невладиног сектора приликом састављања текста Нацрта стратегије, односно због одсуства ,,међусекторске сарадње“. Наиме, они сматрају да је држава дужна да њих консултује, или још прецизније – да њихову дозволу добије, пре него што се усуди да састави било какав стратешки документ, па тако и онај културни. Да ли су то смислили они или њихови финансијери који овакве организације и користе да би могли да утичу на унутрашње ствари суверених држава друго је питање.

Тако су недостатак међусекторске сарадње осудили Саша Илић, новосадски аутономашки културолог Горан Томка и Вирџинија Ђековић из Независне културне сцене Србије (НКСС). Посебно лицемеран став је изнела поменута професорка Шешић која је објаснила како није желела да се укључи у писање стратегије, јер сматра „да ће вас наш административни апарат пустити да предлажете идеје, а онда ће вас изоловати и узеће само оно шта мисли да му треба”. Томка је ово још громогласније илустровао: ,,У Београду је кључна порука била: Нама ви нисте потребни!“

И управо ту је био у праву. Нормалној, слободној Србији такви људи заиста нису потребни. Нису јој потребни ,,експерти“ који културну политику своде на геј параде и пројекције пропагандних филмова о измишљеним српским ратним злочинима. Потребно јој је оно што није имала читав двадесети век, а то је ,,српско становиште“ и национална културна ренесанса коју ће оно изазвати. А реална шанса за то оваплотила се у тексту Нацрта стратегије културног развоја Србије.

Извор: Говори Србија

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Отворена изложба у Матици српкој

Путин: Постоји технологија опаснија од нуклеарне бомбе

Вулин Американцима: ,,Зашто забрањујете Србима да мисле добро о себи?“

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
6°
3°
Sun
3°
Mon
7°
Tue
6°
Wed
6°
Thu
Close