Извор: pixabay.com
Аналитика

Прекоокеански комерцијални дронови – ново оружје терориста?

Технолошки развој би ускоро могао да на цивилно тржиште уведе дронове способне за прекоокеанске летове. Међутим, чак и без тога, комерцијални дронови већ сада представљају велики безбедносни изазов.

Аутор: Војислав Гавриловић

На пешчаној плажи негде у егзотичним крајевима западне Африке, група мушкараца искаче из камионета. Брзо распакују мали комерцијални дрон и шаљу га северозападно, преко Атлантика. За нешто више од једног дана, овај дрон слеће на југоисточну обалу САД и то са све експлозивним товаром који је носио.

Отприлике овако је изгледао опис нове претње по америчку безбедност који је представио Овен Вест, бивши експерт банке Голдман Сакс за анализу будућих трендова, а садашњи начелник Пентагоновог одељења за специјалне операције и конфликте ниског интензитета ког је на ту функцију поставио Доналд Трамп лично. Технолошки напредак на пољу експлоатације соларне енергије и развоја батерија би лако могао да претвори поменути хипотетички сценарио у реалност.

,,За отприлике пет година, биће могуће лансирати дрон из Африке и послати га до наших обала јер ће га непрекидно напајати сунчева енергија“, објаснио је Вест пре неколико недеља у свом излагању пред америчким Сенатом. Међутим, колико је реалан овакав сценарио?

Исламска држава је прошле године постала први недржавни актер који је наоружао комерцијални дрон. Група је од тада била нарочито инвентивна и успешно је користила асортиман дронова који испуштају ручне бомбе и гранате, залећу се попут камиказа носећи експлозивни товар или једноставно ометају комуникације ирачких и америчких снага које су напредовале ка Мосулу. Један од руководилаца операције ослобођења Мосула, амерички генерал Рејмонд Томас је ове дронове назвао ,,најизазовнијим проблемом“ са којим су се коалиционе снаге суочавале током борби.

Да је ово примећено као озбиљан проблем у настајању довољно говори и коментар републиканске сенаторке из Ајове Џони Ернст: ,,Ово је другачије од налажења начина за обуздавање беспилотних летелица које користе државни актери, овде се ради о терористима који користе комерцијалне продукте и модификују их да бацају бомбе или се самоуништавају. Ово је опасан проблем за наше трупе.“

Али да ли би овакви модификовани дронови, који у просеку у ваздуху могу да остану највише тридесетак минута, заиста ускоро могли да постану прекоокеанске летелице? ,,Кратки одоговор је – да.“ – макар ако питате Мата Скасера који руководи Центром за тестирање беспилотних летелица при Универзитету у Мериленду. Он на ову тему каже: ,,Настаје технологија која ће омогућити такву врсту коришћења комерцијалних дронова…Далекометни дронови ће моћи да лете преко океана за реалтивно кратко време, највише 5 година.“

Међутим, о каквој се технологији заправо ради? Реч је о 4 засебна поља технолошког развоја који у збиру откључавају могућност прекоокеанских летова за комерцијалне дронове. Најпре пропулзија, односно погон комерцијалних дронова мора постати снажнији и ефикаснији. Потом, соларни панели морају да постану мањи и лакши, а да истовремено буду у стању да већи део светлости конвертују у електричну снагу. Треће се тиче развоја батерија – оне морају бити у стању да складиште више енергије и допремају је моторима на рационалнији начин. Коначно, биће потребан даљи развој електронике за комерцијалне дронове, и то пре свега за обезбеђивање поузданих аутопилота, система навигације изван видокруга корисника и других система аутоматизације којим се улога човека у контролисању дрона своди на минимум. У Америци је тренутно приметан бум малих компанија и ,,старт апера“ који покушавају да продор на тржишту остваре развојем управо оваквих технологија. Муштерије су бројне, од фармера којим су потребна средства за надгледање усева, преко нафтних компанија које желе да мотре на своје гасоводе и платформе, до фирми које се баве транспортом разноврсне робе.

Ипак, постоје и гласови скепсе. Петер Сингер из пројекта ,,Будућег рата нове Америке“ сматра да ће развој и комерцијализација поменутих технологија тећи спорије, а чак и да се догоде у наредних 5 година – то не значи да ће бити лако доступне терористима. Други експерти подсећају и на то да исламистичке групе немају упориште на западној хемисфери и да би у случају поседовања таквих дронова пре нападале Европу преко Средоземног мора него Америку преко Атлантика.

Али да се цело ово писање не би свело на магловити футуризам, потребно је истаћи да комерцијални дронови већ сада, на тренутном стадијуму технолошког развоја, представљају нову безбедносну претњу. Јавност у Србији имала је прилике да се током фудбалске утакмице између Србије и Албаније из октобра 2014. увери у потенцијале комерцијалних дронова за асиметрично угрожавање безбедности. Дрон који су тада користили албански екстремисти био је опремљен једино увредљивом фашистичком поруком, али многи су се са правом питали шта би се десило да је уместо заставе дрон носио експлозив или отровне хемикалије.

Како цивилно тржиште дронова расте (прошле године је само у САД продато преко 2.5 милиона дронова, а кинеска компанија DJI је у једном тренутку продавала око 100.000 квадкоптер дронова месечно широм света) тако ће и њихова доступност терористима, криминалцима или психотичним појединцима бити све већа. Квалитетнији квадкоптер је у стању да се за тридесетак секунди попне стотинама метара у вис где је невидљив за голо око, а релативно јефтиним модификацијама је могуће продужити домет његове контроле на десетак километара. Камерама високе резолуције и комбинацијом са уређајима за праћење ови дронови могу пратити појединачне људе и возила и, што је најважније – напасти их испуштањем малих експлозива или отрова. Осим тога, опремљени термалним камерама ови дронови могу помоћи кријумчарима људи да неопажено ноћу пређу границу, или послужити терористима као средство навођења за ноћне нападе на снаге безбедности. Софистициранији негативци разматрају могућност прављења квадкоптер дронова који би преко Wi-Fi сигнала инсталирали компјутерске вирусе у области изнад које лете. Ово су само неки од примера који показују да су могућности изузетно разноврсне.

#ISIS drone modified to drop small explosives like rifle grenades.

A post shared by Mitch Utterback (@mitchell.utterback) on

Прошла година је показала да су терористи у стању да комерцијалне дронове употребе као оружје у борбеним зонама широм Блиског истока. Питање је времена када ће покушати да их употребе за нападе по градовима Европе. Француска, као земља која је у најновијем таласу тероризма била најгоре погођена у Европи, већ се озбиљно припрема за одбрану од напада комерцијалним дроновима. Осим основне методе ометања сигнала за управљање дроном, тестирају се дронови ,,хватачи“ који би требало да мрежама ,,лове“ малициозне дронове, имплементирају се системи за праћење извора контроле дрона, а француска војска чак обучава орлове за хватање и обарање квадкоптера. Иако неке од ових метода могу деловати необично, па чак и комично, време је да се суочимо са тиме да ће противваздушна одбрана ускоро постати ствар којом ће морати да се бави читаво друштво, а не само ратно ваздухопловство и ракетне јединице војске.

Извор: Говори Србија

Оставите коментар