Profimedia
Занимљивости

АДА У СИБИРУ ЈЕ СТАЉИНОВА НАЈМРАЧНИЈА ТАЈНА: Мало речно ОСТРВО КАНИБАЛА било је за више од 3.000 људи казна ГОРА ОД СМРТИ

Сваке године мала група становника из сибирског града Томск путује 550 километара северозападно према острву Назински, које се налази усред реке Об, како би положили венац поред дрвеног крста. То је гест сећања на жртве стравичних догађаја који су се одиграли у лето 1933. године на том речном острву.

ВЕЛИКА АНКЕТА о статусу Косова и Метохије

„Сваке године у јуну ставимо венац на крст који је постављен на овом острву 1933. године“, каже Валерија Штатолкин. „Али ове године нисмо могли да идемо. Вода је била превисока и острво је било готово сасвим поплављено“, додаје.

Њихова посвећеност овом ходочашћу део је напора да се земљацима, Русима, укаже на експеримент у друштвеном инжењерингу и самоодрживости који се окончао трагично за многе од „насељеника“ које је овде намамила совјетска власт Јозефа Стаљина, чије је бруталне испаде често умањивала тренутна власт у Русији зарад ублажених историјских интерпретација Стаљинове тридесетогодишње владавине.

Пре осамдесет и пет година у мају, мала флота дрвених бродова допловила је до острва Назински и искрцала отприлике 3.000 „насељеника“ с наредбом да изграде „специјално насеље“, као један мали кутак Стаљинових Гулага, мреже радних логора који су се протезали широм Совјетског савеза, где су милиони људи били под репресијом и убијани, еуфемистички названих радним камповима за насељенике.

ДЕТАЉИ УБИСТВА АРКАНОВОГ КУМА Јокса је лежао у локви крви, Аркан је САМО ЗБОГ ЊЕГА ПЛАКАО, а ова реченица га је коштала живота!

Најмање 23 заробљеника већ су била мртва када су стигли.

Без оруђа, склоништа или хране, окружени наоружаним стражарима који су пуцали на било кога ко је покушао да закорачи према леденој реци, заробљеници су брзо постали жртве изгладњивања, заразе, насиља и екстремних временских услова.

Упркос свему, бродови реморкери су наставили да се искрцавају на речно острво.

Извештавано је о бројним стравичним инцидентима канибализма. Толико много, заправо, да су ово острво сами локалци прозвали Острво људождера или Острво смрти.

САХРАНИО СИНА ОД 2 ГОДИНЕ, ЖЕНА МУ УМРЛА ОД ЛЕУКЕМИЈЕ, ПА ПОГИНУО НА МОТОРУ: Лазарева судбина је тужна до сржи, ћеркица остала сама!

До августа, најмање 4.000 људи је било мртво или нестало. Према совјетским документима који датирају из 20. августа 1933. године, било је свега 2.200 преживелих од 6.700 људи послатих у Назински, ниску, мочварну речну превлаку дужине три километра и ширине 600 метара.

За свега 300 преживелих се сматрало да су способни за будући рад.

„Једном је једна жена с Острва смрти била доведена у нашу кућу“, сећа се Феофила Бјлина, становница села Назино на северној обали ријеке Об, у документима оралне историје забележене 1989. године.

„Била је одведена у други логор… Жена је одведена у собу да ту проведе ноћ, видела сам да су јој листови на ногама били одсечени. Питала сам је о томе и она ми је рекла: „То су ми урадили на Острву смрти – одсекли су их и скувал“. Сво месо на њеним листовима на ногама било је исечено. Због тога су јој се ноге смрзавале и она их је замотала у рите. Могла је сама да се креће. Изгледала је као старица, али је имала нешто више од 40 година.”

УБАДАЛИ СУ МЕ ПО ГЛАВИ, ВРАТУ, ПРСТИМА – НИСАМ МОГАО ДА ИЗДРЖИМ БОЛ! Стравично сведочење деце коју су изуједали стршљени!

Шеф тајне полиције Генрих Јагода и Матвеј Берман који је руководио системом Гулаг, сањали су о суровом пројекту друштвеног инжењеринга који је имао за циљ да „пресели“ најмање два милиона људи у забачене делове Сибира и совјетског Казахстана. Идеја је била да „насељеници“ култивишу милионе хектара земље и развију самоодрживе заједнице у оквиру две године. Једним делом, план је циљао на покривање велике глади која је у то време владала у Украјини и другим деловима ове велике земље.

Како би сакупили „насељенике“, влада је поново успоставила омражени систем домаћих пасоша који је био забрањен после 1917. и бољшевичке побуне.

Готово одмах, полиција је широм земље почела да окупља све оне који су се нашли на неком другом месту од онога на којем су били регистровани.

„Како сте овђе завршили?“, питали смо једног младог човека, присећа се Бјлина у документу из оралне историје. „Рекао нам је: „Нисам ништа урадио. Био сам студент у Москви. Преко викенда сам отишао у посету тетки која живи у Москви. Отишао сам до њеног стана и покуцао на врата, али пре него је она отворила врата, зграбили су ме на месту. Био сам ухапшен зато што нисам имао пасош код себе“.

Вера Пановаја, становница села Уст-Тима, која је исто говорила за оралну историју 1989. године, сећа се како је срела човека по имену Кузма Салников, који је био на Острву људождера.

СВЕ СЕ ОВО ОДАВНО ОТЕЛО КОНТРОЛИ, ДЕЦА САДА НАМЕРНО НЕСТАЈУ: Нова бизарна игрица кружи интернетом! Родитељи, пазите на своје тинејџере, ово ће вам направити ПАКАО од живота!

„Био је рудар из Новокузнетска. Ожењен, с двоје ђеце. Једном је кренуо за Новосибирск и зауставио се на централној тржници“, сећа се Пановаја. „У том тренутку, тржница је опкољена, постављена је мрежа за хватање и свако ко није носио документ био је ухапшен. Свако, укључујући жене и децу, били су укрцани на бродице и послани на острво Назински“.

„Није било хране“, наставља. „Људе су мучили глађу. Стражари су им бацали комаде хлеба док су патролирали острвом. Ако бисте добили комад, јели бисте. Остали нису имали ништа… Салников је био тамо, али је успео да побегне. Препливао је реку и успео да преко мочваре дође до села. После тога је радио на задружној фарми“, додаје.

ТРИ САТА У ЧЕТИРИ ОКА! Откривено о чему су све разговарали ПУТИН И МЕРКЕЛОВА

Полиција је, међутим, радила све брже и брже. Када је првих 25.000 људи стигло у Томск у априлу 1933. године, њихов камп још није био изграђен. Наставило се са сакупљањем затвореника, али они нису могли да буду даље транспортовани јер су реке Об и Том биле под ледом.

Сваки четврти или пети дан мало раженог жита је достављено на острво и подељено насељеницима, свакоме по неколико стотина грама. После добијања следовања, људи су трчали по воду и мешали је с брашном у својим колибама и јели. Много њих је јело само брашно без воде, а пошто је било млевено, многи су се угушили јер су га удисали…

ВОЗАЧИ, ОВО ГАРАНТ РАДИТЕ СВАКОДНЕВНО, А ДА НИСТЕ НИ СВЕСНИ КОЛИКИ ПРЕКРШАЈ ПРАВИТЕ: Казна ће вам олакшати џеп за чак 5.000, ово је правило ЛЕВЕ ТРАКЕ

Уобичајена пракса у систему Гулаг била је да се обични криминалци мешају с политичким затвореницима као један од начина којим се одржавала атмосфера страха и терора.

Совјетска документа сачувана у музеју Гулаг у Томску бележе испитивања неких од криминалаца који су били на острву Назински.

Једног су питали да ли је јео „људско месо“. „Не, то није истина,” одговорио је. „Јео сам само јетру и срце“, додао је.

Упитан о детаљима, одговорио је: „Било је веома једноставно. Као шашлик (јело од овчетине). Направили смо ражњиће од врбиних грана, исекли на комаде, наболи на ражњиће и пекли на логорској ватри“.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

СРБИЈА ГОРИ: Данас ће бити један од најврелијих дана! Ево какво нам време предстоји

УБАДАЛИ СУ МЕ ПО ГЛАВИ, ВРАТУ, ПРСТИМА – НИСАМ МОГАО ДА ИЗДРЖИМ БОЛ! Стравично сведочење деце коју су изуједали стршљени!

СРБИ ДАНАС СЛАВЕ ПРЕОБРАЖЕЊЕ: Последњи је дан за купање, а ево шта никако не смете да радите!

(ФОТО) ДА ЛИ ЈЕ ОВО НАЈСРЕЋНИЈИ КИНЕЗ НА СВЕТУ?! Смрскала га два шлепера, излетео кроз прозор слупаног аутомобила, ЖИВ И ЗДРАВ!

kurir.rs

Оставите коментар

Пратите нас на Фејсбуку!

Временска прогноза

Београд
1°
5°
Tue
5°
Wed
6°
Thu
7°
Fri