Друштво

ПОРЕСКА ВАМ МОЖЕ ЗАКУЦАТИ НА ВРАТА И ЗБОГ СЛИКЕ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА, ЕВО И ЗАШТО Ово су детаљи новог Закона који је већ на снази

google maps

Од 12. марта ове године у примени је деценијама најављивани Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу. На удару су сви који су у року од три године стекли имовину која је за 150.000 евра већа од њихових прихода у исто време.
“Пореска управа није седела скрштених руку, преузела је све неопходно да у пуном обиму примењује Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу”, истакао је у емисији Упитник РТС-а Мирослав Ђиновић, помоћник директора Пореске управе и председник Радне групе за спровођење закона.

Навео је да има 20 специјализованих службеника за примену Закона о пореклу имовине, као и да је Пореска управа запослила око 30 пореских инспектора.

Објаснио је да ће Регистар ризика помоћи да се направи ранг листа оних који ће се контролисати.

Ђиновић је, такође истакао и да Пореска управа већ сада може да направи ранг листу најбогатијих грађана Србије. Додао је и да је у току упаривање имовине корисника с приходима.

“Период уназад није дефинисан и Пореска управа може да иде онолико далеко колико дата контрола захтева. Постоје методе којима можемо да утврдимо фактичко стање”, нагласио је Ђиновић.

Указао је и да ако неко има рачун у иностранству, а резидент је Србије, да је дужан и да пријави тај приход. На питање да ли провери подлежу и људи који носе сатове од педесет и шездесет хиљада евра Ђиновић је објаснио како изгледа поступак провере.

Када одељење за ризике утврди несразмеру између имовине и прихода то физичко лице, како је рекао, иде у претходни поступак. Одељење за претходни поступак има за задатак да се обрати писаним путем или електронским свим онима који располажу подацима које нису могли да преузму.

“Између осталог одељење за претходни поступак ће видети “фејс” одређеног лица, “твитер”, ту ће видети слику тог сата и онда ће покренути питање колико тај сат вреди и он ће у контроли бити у вредности имовинског порезника. Ми водимо рачуна о томе, али да би дошли до тога одељење за ризике треба да каже одељењу за ризике да је то физичко лице вредно пажње Пореске управе”, рекао је Ђиновић.

Што се тиче избора шефа сектора који ће руководити тимом Пореске управе, или како га већ у медијима називају српског Елиота Неса, Ђиновић каже да је избор у току и да је то веома осетљиво питање. Бира га на предлог министра финансија Влада Србије.

Оценио је да свако спровођење закона, па и пореског зависи од политичке воље.

Професор Економског факултета др Љубодраг Савић је указао да смо се као народ навикли да не плаћамо своје обавезе.

“Успех примене закона биће порука да се дугорочно исплати да се буде поштен. Грађани ипак морају да знају да ће неке крупне рибе да се упецају”, сматра Савић.

Додао је и да је највећа добит да се успостави модел да се у наредном периоду препознају људи који крше закон.

“Нисам оптимиста да ће ово ићи једноставно”, рекао је Савић и указао да се и много организованије земље боре против пореских рајева и банкарске тајне.

Немања Ненадић из “Транспарентност Србија” је рекао да се намеће питање с којим проценама се ушло у израду текста тог закона. Сматра да ће се тешко утврдити имовина неких грађана који користе имовину на туђе име.

“Да ли ће контрола бити селективна и хоће ли бити довољно времена су неки од изазова за Пореску управу. И непокретности грађана у иностранству су битне”, сматра Ненадић.

Оценио је и да ниједна одредба закона није антикорупцијска.

ртс