Друштво

С НОВОМ СТОЛАРИЈОМ ШТЕДИТЕ ПОЛА ПАРА ЗА ГРЕЈАЊЕ: Ево колико ће вас коштати замена за стан од 50 квадрата уз субвенцију државе

YT

Држава је најавила да ће помоћи грађанима када је реч о замени столарије, стављање изолације на кућу, дотрајале фасаде зграда, индивидуалних ложишта.

Енергетска ефикасност требало би да смањи загађење у земљи, али и рачуне грађана које плаћају за грејање и хлађење. Цео процес ће трајати годинама, а још се не зна ко ће за шта и како моћи да конкурише, колико ће да плаћа држава и по којим критеријумима.

Горан Родић из Грађевинске коморе Србије каже да је уштеда енергије са новом столаријом минимум 50 одсто, а са новом фасадом и до 70.

“Ако сте плаћали сто динара до данас, сачуваћете бар 50. Сваки динар који се уложи у ову инвестицију држави се враћа три динара. Уложене паре ће се за три до четири године вратити и остало је чист бенефит”, наглашава Родић.

Каже да тај потез државе није нов, али очигледно је да сада хоће да спроведе и то је веома позитивно за грађевинску индустрију, и за државу и грађане.

“Ако неко стави нову изолацију на кућу, уштеда је 70 одсто. Урадити најновије изолационе материјале које свет има нису скупи, али у знатној мери побољшавају енергетску ефикасност. Ми трошимо 20 литара горива по метру квадратном, Немци од једне до три литре. Значи троше седам пута мање горива него ми. Штеди се на свим нивоима. Код нас је сада угрожено око два милиона стамбених јединица”, наводи Родић.

Каже да би се тим пројектом обезбедила упосленост десетине хиљада радних места, и то дугорочно.

Пример на стану од 50 квадратних метара

На примеру стана од 50 квадрата истиче да ако се каже 500 евра по стану, а неко хоће да стави алуминијумску столарију која кошта 3.000 евра, он ће доплатити две и по хиљаде.

“Онај ко хоће пластичне, он ће доплатити 200 или 300. Седамсто евра да купи столарију, са монтажом и демонтажом и можда још толико евра по стану, а можда и мање, око 500, то је око 1.300 евра. Ако га држава премира за куповину столарије са 50 одсто, онда ће можда око 50.000 динара да одвоји. Сви велики стамбени колективни објекти морају да прођу кроз наше пројектне бирое. Они треба да сниме, да дају упутство како да се ради, али то не треба препустити грађанима”, додаје Родић.

Фасадни изглед мора, додаје, да буде идентичан код тих објекта. Сматра да би држава требало прво да сазна ко је највећи испоручилац репроматеријала нашој индустрији за столарију и грађевинску физику. А то су, каже, Немци и Италијани.

Огроман посао за наредних десет година

“Те државе ја мислим да су спремне и да они одобре кредитне линије. Раније, кад смо око истог проблема са њима разговарали, питао сам их зашто су толико заинтересовани. Они су ми рекли, ако пет милијарди евра, преко банака, где рата месечна не сме да пређе 50 евра, где је камата 2,5 одсто, ми смо запослили код нас 10.000 људи у грађевинској хемији, а сам капитал са минималном каматом смо заштитили. Зато треба да нам помогне и Европска банка”, напомиње Родић.

Ми, каже, увозимо сав репроматеријал, али га финализујемо.

“Зато је овај потез за нас јако добар, да бисмо масовно запослили становништво. То је огроман посао и треба га тако планирати. За наредних десет година”, истиче Родић.

(Курир.рс/РТС)