Регион

Исповест хрватске ковид-туристкиње: ВАКЦИНИСАЛА САМ СЕ У СРБИЈИ! Пријавила сам се и већ за два дана била на реду!

printscreen

Једна од бројних држављана Хрватске који су протеклог викенда дошли у Србију да приме вакцину против короне поделила је са читаоцима хрватског “Јутарњег листа” своје искуство
Њену усповест преносимо у целости:
Исте недеље док су уз светла рефлектора вакцинисали моје вршњаке, Пленковића и Јандроковића, који су, уз то, не тако давно прележали корону, вакцинисани су моји родитељи у 80-им. Председник који се окомио на представника хрватских Срба вакцинисан је одавно. Исто доброг здравља у 50-им

Као обична здрава особа у педесетим мој ред у Хрватској је након три милионите пристигле дозе (дупла доза за све старије од 65 и хроничне болеснике којих је укупно у Хрватској око милион и по).

Динамиком којом вакцине пристижу и којом се вакцинише у Хрватској, у касну јесен бих могла добити прву, почетком следеће године другу дозу. Није ми се гребало и жицало наоколо. Јер вакцинисање је један од темеља јавнога здравства које почива на солидарности млађих са старијима, здравих с болеснима. Нажалост, код нас тако није испало. Од првога дана вакцинисања. А и иначе. Но, ајмо ми на причу како се вакцинисати без да окренете и један једини телефон или вучете некога за рукав.

Пре месец и по мој партнер је добио од неког српског колеге линк на пријаву за вакцинисање на е-Управи у Србији. Он ју је попунио. И након 45 дана стиже му позив за вакцинисање на београдском сајму АстраЗенеком. Да, Србија има систем пријављивања путем е-Управе већ неко време. Истог дана кад њему стиже позив, попунила сам и ја апликацију која је крајње једноставна. Једино морате знати ћирилицу (е, мој Филиповићу).

Бираш јеси ли српски или страни држављанин, ако си страни, уписујеш број пасоша. Бираш квачицом коју вакцину желиш. Обележила сам само оне признате у ЕУ (АстраЗенеку, Физер, Модерну), Руса и Кинеза сам прескочила. Бираш и општину у којој се желиш да се вакцинишеш. Одабрала сам Сремску Митровицу јер је најближе од Бајакова (границе). И мислим се, ако и ја дођем тако за 45 дана на ред – бит ће опет знатно пре него дочекати ред код нас.

Међутим, већ следећег дана стиже ми е-маил у којем ме позивају за два дана на вакцинисање у Нови Сад, локација Новосадски сајам. Дан субота, време 13.50. Уз позив, добила сам формулар (да, опет ћирилица) за попунити (и при доласку имати иштампано, иде брже). На њему се налазио и QР код који, сазнаћу касније, отвара сва врата. Одмах сам резервисала термин за тестирање.

Премда вредни студенти на пулту за тестирање говоре да налаз стиже у року 24 сата, знала сам, по искуству, да ће резултати теста стићи до навече. Позвала сам све пријатеље мојих година и старије, поделила с њима линк за апликацију. Морам признати да сам том приликом сазнала и да се доста мојих познаника и пријатеља вакцинисали (али да се не зна), део је био и доста подругљив. Пријатељ који ме одмах послушао и попунио апликацију, позван је у року неколико сати на вакцинисање дан након мене, такође на Новосадски сајам.

Спаковала сам основно (храна, вода), иштампала ПЦР тест потребан за прелазак границе и формулар потребан за имунизацију. Обележила адресу Сајмишта на Гоогле мапи, скинула је у офлајн формату (да, постоји та опција, као и опција офлајн карата). Наиме, пре уласка у Србију, пожељно је угасити дата роаминг иначе се треба припремити за банкрот.

Кренула сам око 9 ујутру, да ме не би случајно ухватила гужва на граници. Наиме, знам од пријатеља из БиХ да они по правилу викендом долазе у Србију да се вакцинишу, а део их гравитира према Бајакову. У дневнику Ал Јазеере говорили су да је могућ долазак на вакцинисање АстраЗенеком и без најаве, односно позива.

До Славонскога Брода још је и било нешто саобраћаја, а након одвајања ауто-пута за Осијек ту и тамо неки словенски или БиХ аутомобил, ајде и нешто аустријских регистрација. Да се не зезам по бензинским пумпама у Србији, сипала сам на Спачви, задњој бензинској пре границе (премда је на повратку заустављање препоручљиво пушачима због знатно јефтинијих доза за њихову зависност).

Осим бескрајне колоне камиона која вас прати с десне стране у зауставној траци, на изласку из Хрватске и уласку у Србију испред мене је био можда пет, шест аутомобила. Чекала сам ни три минута. Наши гранични полицајци и полицајке без маски. Надам се да се нетко сетио да их вакцинише. На српској граници исто. Али они су сигурно вакцинисани, барем ко је хтео. Показујем ПЦР и личну карту, полицајац захвалио и вратио, цариник ми само махнуо. Док сам ја мирно пролазила с леве стране су неким момцима празнили цео аутомобил. Нередак призор који се виђа углавном на нашим границама (у ЕУ их ионако углавном нема).

Некадашњи ауто-пут Братства и јединства са српске стране је у много бољем стању него што је донедавно био. Путарину плаћам картицом, премда сам имала нешто ситно заосталих динара с неког од путовања. Да се нађе, злу не требало. Ако сте комотнији па би до Новога Сада целим путем по ауто-путу, онда до пред Београда па на ауто-пут Београд – Нови Сад. Ако преферирате најкраћу километражу, онда скрећете у Сремску Митровицу па преко Фрушке горе до главног града Војводине. Тај пут сам изабрала.

Прошла сам га једном раније, давно, путујући на Еxит фестивал. Иде овако. Прво мркла равница. Била сам сигурна да смо или навигација или ја погрешиле. Па нагло десно, па возиш, па њиве лево и десно и онда одедном као да сам стигла у “Салаш у Малом Риту” или упала у “Зимовање у Јакобсфелду”, серију и филм мог дјетињства из 70 и неке с радњом у Војводини.

Потом се указује Фрушка Гора. Пут је и даље узак, попут Сљеменске, али двосмеран. И гледам ја тако Банат, Срем и Бачку с Фрушке горе и возим даље спуштајући се према родном граду недавно од последица короне преминулог Панонског морнара. Офлајн навигација ме добро служила и довела готово до Новосадског сајма.

Омашила сам само 50-ак метара. Паркирање, узимање докумената. Сунце предивно, ја у кратким рукавима. Само ћу подићи рукав и то је то. Уопће ми није јасно зашто то нису сви они који су нам показивали своја полу нага углавном лоше уздржавана мушка тела. На главном улазу ме полицајац пита: које цепиво?

Након што сам рекла АстраЗенека усмерава ме лево да се јавим сестрама. Улазим у огромну халу, попут оних на Загребачком велесајму. У предњем је делу пуно столица, потом иду столови са сестрама, а у доњем делу паравани за вакцинисање. Све је врло скромно, али беспрекорно уредно. Сестра ме упућује у кабину број 10, последњу с лева. Испред мене двојица. Већ вакцинисани седе са стране на столицама и чекају 15 задатих минута да прође. Већином су људи дошли заједно, углавном из БиХ, свих доби. Најмање најстаријих.

Међутим, чују се и други језици. Кад долазим на ред прва докторка узима мој формулар, сва срећна да је попуњен. Ставља ми оксиметар (уређај за мерење засићености крви кисеоником), мери температуру, пита за алергије и сталну терапију. Пита и у коју руку желим вакцину. Објашњава ми могуће нуспојаве. Крајње детаљно и брижно, као да то говори први пут у животу. Предаје ме колегици која има припремљен шприц, моли да опустим руку и то је било то.

Убод комарца је три пута незгоднији. Није ми допустила да сликам вакцинисање. Каже, немојте се љутити, али није допуштено. Одлазим до треће колегице која проверава на рачунару контакте на које ће ме позвати на ревакцинацију за 12 недеља. Штампа и додаје ми папир с потврдом о вакцинисању и врсти вакцине. Преостало ми је да још мало одседим, прошетам по новосадском пролећу и пут кући. Кафићи и ресторани ионако не раде. Радили су до пре десетак дана, али зараза успркос масовној доступности вакцина буја.

По повратку, на српским вестима гледам гужве на граници, а посебно на пунктовима за вакцинисање страних држављана. У Београду посебно. Мене су потпуно мимоишле.

И за крај, одговор на питање које ми сви постављају: колико сам платила вакцинисање? Па нисам платила, вакцвина се не плаћа. Нигде на свету. Више сам оставила пара оставила где сам се тестирала пре одласка и опет ћу за 12 недеља након ревакцинисања, али није ми криво.

Надам се да ће Хрватска учинити исто према суседима кад (коначно) добије своје количине којих ће на крају бити више од оних који ће се хтети да је приме.

јутарњи лист