Регион

ДФ О ПОТЕЗУ ПОТПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ Кнежевић: Нечувено је ово што сада ради влада Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића

Printscreen

Абазовићева одлука да Уставни суд ипак преиспита Закон о слободи вероисповести изазвала буру. Многи то виде као нови удар на СПЦ

Ово што сада ради влада Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића незабележено је у парламентарној демократији, оценио је за Курир један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић коментаришући најаву потпредседника владе Црне Горе да ће недавно усвојени Закон о слободи вероисповести, на његов захтев, односно његовог покрета УРА, добити свој печат на Уставном суду. Поменути закон, иначе, донела је власт Мила Ђукановића и тај акт је представљао удар на СПЦ, па је након пада ДПС измењен. Међутим, Абазовић би сада поново да га мења, што неки виде као нови удар на СПЦ.

Зебња

  • Имајући у виду досадашње активности владе Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића, плашим се да на причу о Закону о слободи вероисповести није стављена тачка, него три тачке, пошто је потпуно необјашњиво да политички субјект, који је заједно са нама гласао о Закону о слободи вероисповести, сада тражи оцену уставности код Ђукановићевог уставног суда. То није забележено ни у једној парламентарној демократији и верујем да неће ни бити забележено. Због тога и имам зебњу да ћемо гледати наставке оваквог понашања, а тиче се онога што је представљало основ нашег политичког деловања и обећања на основу којих смо 30. августа победили Ђукановића и његов режим – поручио је Кнежевић за наш лист.

Подсетимо, Абазовић је изјавио да иницијатива за оцену уставности Закона о слободи вероисповести има за циљ да стави печат на целу причу да ће културна добра Црне Горе завршити негде другде. Његов посланички клуб Црно на бијело упутио је Уставном суду иницијативу за оцену уставности члана 12 Закона, који се односи на заштиту културних добара.

Тачка или ипак не

Абазовић је истакао да је на Закон о слободи вероисповести стављена тачка и да су верске заједнице доведене у равноправан положај. У спорном члану се наводи да се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину Црне Горе, а на којима право својине има верска заједница, примењују одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.

Курир.рс