Друштво

ПАКЛЕНА 44 ДАНА КОРОНЕ: Три недеље сам био на респиратору, сви ме отписали МОЛИТВЕ СА ХИЛАНДАРА СУ МЕ ВРАТИЛЕ ИЗ МРТВИХ

Foto: Privatna Arhiva

Државни секретар у Министарству здравља проф. др Радисав Шћепановић прича
за Курир како се 44 дана у „Мишовићу“ борио с короном, смршао 15 кг и како још учи да хода. На дијабетес, притисак, стентове и гихт дошао је ковид, а онда
и отказали бубрези, све се искомпликовало и остао је у животу на неверицу и самих колега лекара

  • Ја сам чудо! Све је било против мене, али сам још жив. На Видовдан сам легао у болницу, био сам отписан, али сам се после три недеље на респиратору вратио! И сигуран сам са је то зато што су се у манастирима Хиландар и Тумане молили за мене. Бог је тако одлучио – прича за Курир проф. др Радисав Шћепановић (68), државни секретар у Министарству здравља и бивши директор КБЦ „Драгиша Мишовић“, где се и лечио од коронавируса 44 дана!

Не сећа се свега

Шћепановић се углавном и не сећа тих дана јер му је било веома лоше.

  • Колеге су ми рекле да ми се стање за неколико минута толико погоршало да су морали из собе да ме пребаце на интензивну. Потом је врло брзо уследио и респиратор, на ком сам био три недеље. Урадили су ми и трахеостомију – направили су ми рупу на душнику како би могло да се обезбеди дисање – прича овај хирург.

Наглашава и да је имао „све могуће компликације“.

  • Отказали су ми и бубрези, па сам био недељу дана на дијализи. Ту су биле и све васкуларне компликације – страховита хипертензија, притисак је ишао и преко 200, па онда паднем у страшну хипотензију. Тотална упала плућа, кажу да је то био најгори снимак који су до сада видели. Па и ту долазе компликације – појачана коалиција, згрушавања крви. Имао сам и све факторе ризика – и дијабетес, и притисак, и два стента, и гихт! И остао сам жив са свим тим у овим годинама. А умирали су млади људи из чистог здравља. Ни мојим колегама није јасно како сам се вратио из мртвих. Али има ту нешто и мимо медицине. Чуда се дешавају. А ја сам сигурно чудо зато што се Хиландар молио за мене. И монаси из Тумана. Када дође безнађе, остаје вера. А вера мора да буде јака и да допринесе да Бог услиши молитву. А ја верујем у Бога – прича професор Шћепановић, који је и председник Хиландарског лекарског друштва и недостаје му одлазак у ту српску светињу и у Тумане.

Кад су, коначно, успели да га одвоје од респиратора, још је имао трахеостому, што није ни знао.

Ситнице су важне

  • Покушавао сам да говорим, тражим нешто, а глас се не чује. Био сам и потпуно непокретан од толиког лежања, мишићи су атрофирали. Када сам почео да вежбам, ноге и руке нисам могао да померим. И у том тренутку видите колико су важне ситнице о којима и не размишљате – да се окренете и покренуте. И друге понижавајуће ствари. Смршао сам 15 килограма. Изгубио сам мишићну масу, али је маст, нажалост, остала – кроз смех прича Шћепановић, који је 10. августа изашао из болнице, али и даље кашље.

Он наводи и да је најстрашније што, иако имате алгоритме за лечење ковида 19, не можете да предвидите ток и исход.

  • Ово је хорор болест! Колико год сам мислио да нешто знам, претпостављам, да постоји аналогија с другим респираторним инфекцијама, све је пало у воду. Данас, из ове перспективе, све је јасније да врло мало знамо, да имамо детаље, али да не можемо да их повежемо – закључује Шћепановић, који не зна како се заразио, али је захвалан Богу и што нико из његове породице није оболео.

КАЗНА У опасности смо

Постоји опасност од реинфекције јер вам чак и прележана болест није гаранција да имате имунитет. И зато смо у катастрофалној опасности. Ако не буде ефикасне вакцине, човечанство је у опасности. А опет, ни вакцина не даје трајни имунитет. Ово је толико опасно као да га је неко пројектовао у велику казну за људе.

БЕЗ ГРЉЕЊА И ЉУБЉЕЊА Рука на срцу је највеће поштовање

Све који дођу код мене учим да избегавају контакте. Поштовање не морате да изразите кроз љубљење, шакетање, лактање. Кад неко крене према вама, десну руку ставите у пределу срца да покажете да га поштујете и климните главом. То је највећи степен поштовања – истиче Шћепановић.

НАРОД ДА СЕ УЗМЕ У ПАМЕТ Прети нам катастрофа

Наш народ још не схвата све ово озбиљно. Кад би видео како људи умиру и како се муче, како се мучи и више од 100.000 оних у здравственом систему, не би се овако неодговорно понашао. То себично понашање типа: „Дај да мени буде добро у проводу“ може да доведе до катастрофе. Бесмислено је размишљање: „Шта мени може корона.“ Ту људи силно греше. И велики системи су се срушили, ми још нисмо. Држава је све урадила да обезбеди све услове. По Европи су рекордни бројеви. Плашим се и да медицински радници неће издржати, пући ће психички. А брига медицинских сестара, које су запостављене у овој причи, и њихово пожртвовање су невероватни.

ИЗ БОЛНИЧКЕ ПОСТЕЉЕ Поглед ка згради где је седео као директор

Интересантно је да ми је поглед из болничке собе био ка управној згради у којој сам провео 20 година као директор. Добру сам болницу направио. Али нисам баш морао као пацијент да се уверим да је КБЦ „Драгиша Мишовић“ најбоља болница – смеје се Шћепановић.

курир