Друштво

Докторка Дарија објаснила разлику између антитела и Т-ћелијског имунитета и њихов утицај на БОРБУ СА КОРОНОМ

printscreen RTV Pink

Заменица директора Института “Батут” др Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је јуче да никаква одлука о увођењу карантина по уласку у Србију није донета, нити најављена, мада је то, како је навела, питање које се увек разматра.
“На питање да ли се разматра карантин, рекли смо да је увек таква врста дискусије на снази, јер је флуктуација путника у међународном саобраћају значајна претња у време пандемије. То увек разматрамо, али никаква конкретна одлука није донета”, рекла је Кисић Тепавчевић на питање у вези са њеном изјавом да се разматра увођење карантина.

На питање колико често постоји могућност раздвајања пацијената који имају ковид и оних код којих није потврђено присуство вируса, али имају симптоме, те да ли се лечење у та два случаја разликује, директор КБЦ Звездара др Петар Сворцан каже да је већ много пута поновљено да се не лече резултати, већ пацијенти.

“Ако се појави пацијент са типичним знацима инфекције овим вирусом он ће бити лечен као и позитивни пацијенти. Сви се лече по протоколу. Увек смо се трудили да имамо одређене собе и просторе, да раздвајамо пацијенте који чекају резултат и позивитне. Сада је то мало мање, јер долазе пацијенти са јасном клиничком сликом”, рекао је Сворцан.

Чекање на резултат лекарима не значи много, осим у епидемиолошком смислу, да се зна број заражених, додао је Сворцан.

“Можете имати и негативан ПЦР налаз, јер вирус може да се спусти ниже, у трахеје или бронхије, тако да ми лечимо пацијенте на основу клиничке слике”, рекао је Сворцан.

Додао је да се труде да увек где постоји сумња да би пацијент могао да буде негативан одређен број соба буде одвојен и предвиђен за те особе.

На питање у вези са антителима, Кисић-Тепавчевић је објаснила да се ниво антитела може мерити, али Т-ћелијски имунитет не, те да су студије широм света показале да брзо пада ниво антитела, брже него што се очекивало, па се верује да се више дешава на Т-ћелијском нивоу.

Казала је да је било случајава, око десетак, који су се поново инфицирали.

По правилу, додала је, радило се о блажим облицима болести за које није била потребна хоспитализација, али они говоре о томе да је могућа нова инфекција.

Казала је да је степен колективног имунитета јако низак и да свесно излагање вирусу не може никада да буде стратегија ни лична ни колективна јер не знамо како ће да се вирус понаша у нашем телу, а може да дође до срмтне компликације.

тањуг