Друштво

МИСЛИЛИ СМО ДА ЋЕ КОРОНА НЕСТАТИ КАД ДОЂЕ ЛЕТО, А ОНА ЈЕ ПОДИВЉАЛА! Ево шта нас чека када стигне ХЛАДНИЈЕ ВРЕМЕ, које иначе погодује ширењу вируса

Printscreen

“Сунце убија коронавирус”, “Кад дођу први сунчеви зраци све ће нестати” – претходних месеци често смо слушали овакве и сличне изјаве. А онда је дошло лето и уместо да сви прадахнемо од вируса, он је тек подивљао. А шта нас чека на зиму, периоду који иначе погодује ширењу вируса?
Понашање коронавируса заиста је непредвидиво и то наглашавају како наши, тако и сви светски стручњаци. Није било члана Кризног штаба, али ни осталих домаћих и страних научника и лекара, коме је пало на памет да би вирус могао имати овакав потенцијал у летњим месецима.

Многи су, попут епидемиолога Предрага Кона наводили ћемо на лето имати спорадичне случајеве, а да је период године за који треба да се спремамо касна јесен и зима.

И то је врло логично размишљање базирано на искуствима са другим вирусима. Ипак, од тога није остало ништа, па је вирус сада, на лето, чини се јачи него икад.

Но, шта је то што вирусе чини још јачима зими?

Вирус се лакше шири зими

  • У овом тренутку је јако тешко да се каже како ће се вирус понашати у зимском периоду, али оно што је јасно је да са мањим зрацима сунца ризик од заразе је већи. Ја волим да кажем да за то није узрочник само сунце већ недостатак витамина Д – објашњава имунолог и професор Медицинског факултета у пензији Борислав Каменов.

У областима умерено континенталне климе сезонски грип и други облици коронавируса обично се шире зими.

То је можда зато што је ваздух у хладнијим месецима углавном сувљи, како у затвореном, тако и на отвореном простору, а научно је доказано да сувљи ваздух погодује лакшем преносу грипа.

А и имунитет нам је слабији зими

Са друге стране, наш имуни систем је у просеку слабији зими – вероватно због мањка сунчеве светлости и нижег нивоа витамина Д.

Више смо у затвореном

Трећа ставка због које нам је теже зими је то што када је хладније више времена проводимо у затвореним просторима и у гужви.

Посебно су школе упоришта заразних болести – на пример, пандемија свињског грипа у САД значајно је попустила током школских летњих празника и нагло је порасла када су се ученици вратили у септембру у школу.

И управо на имуном систему и његовом слабљењу се задржо и професор Каменов.

Он објашњава да не верује да се сам вирус променио, већ да се променио пут преношења вируса.

  • На пролеће су се људи више придржавали заштитних мера, комуникација је била мања. Данас су се ствари промениле, рођендани, журке, утакмице довеле су до већег присуства вируса у популацији, самим тим и више оболелих у млађој популацији – каже Каменов.

Он наглашава да је могуће да ће зими бити озбиљнија ситуација, те да хладноћа носи ризике, али да и лети и зими постоји један проблем на који се не обраћа много пажње.

Најаважније је јачање имунитета

  • На првом месту су мере и превенција, смањивање контаката, онда и лети и зими нема проблема иако је већа шанса да се управо због имуног система вирус више преноси зими. Али, далеко најважнија ствар је јачање имуног система. Сви људи који су се заразили имали теже клиничке слике су имали ослабљен имуни систем – каже Каменов и додаје да коморбидитети утичу, али често се деси да људи са коморбидитетима ојачају свој имуни систем и прођу само са блажим облицима болести.

Каменов каже да ако није урађен “домаћи задатак” и људи не припреме свој имуни систем, врло је лако да га болест нападне и да има теже облике болести које год да је годишње доба у питању.

О томе да топло и хладно време имају утицај, али не и пресудан говорио је и епидемиолог са Универзитета Харвард Марк Липстич који је навео да нови вируси, са друге стране, не морају да чекају зиму да би се проширили.

блиц