Свет

СВЕТ У БОРБИ СА КОРОНОМ ПРИМЕЊУЈЕ ТАКТИКУ “ЧЕКИЋ И ПЛЕС” Ради се о посебној СТРАТЕГИЈИ која има ЈЕДАН ГЛАВНИ ПРОЦЕС, а ево где је Србија у свему томе

Према подацима сајта Wорлдометер, Србија уради 40.203 теста на корона вирус на миллион становника.
Ако се посматрају земље у региону, више тестирају само Словенија, 46.500, и Аустрија – 64.000.

Дупло мање од Србије тестира Црна Гора – 20.995, Хрватска још мање -17.803 теста на миллион становника. Румунија тестира 33.837 особа на милион становника, Грчка 28.362, Мађарска 27.060 тестова, БиХ скоро 26.000, Северна Македонија 26.138 и Албанија 7.449.

Обимно тестирање на ковид-19 као део стратегије изласка из потпуног карантина и живота у новој нормалности с вирусом препоручују све познатије светске организације, укључујући Светску здравствену организацију, амерички ЦДЦ и Организацију за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

“Кључно питање иза сваке стратегије за ублажавање ограничења кретања и поновног отварања економских активности јесте како избећи ново ширење вируса САРС-ЦоВ-2, што би захтевало нове мере карантина. Након што се број заражених довољно смањи, брзо сузбијање нових таласа инфекција постаје кључно. А стратегије тестирања кључне су за постизање тога”, наводи ОЕЦД.

Европски огранак Светске здравствене организације на свом сајту поручује да “строг програм надзора који ће идентификовати, тестирати и изоловати све случајеве, пратити и стављати у карантин њихове контакте од виталне је важности како би се осигурало да локалне епидемије не измакну контроли”, наводи СЗО.

Ови наводи подсећају на концепт стратегије француског инжењера Томаса Пујоа, аутора апликација које користе више од 20 милиона људи и успешног бизнисмена, која је у марту постала позната под називом “Чекић и плес”.

Ова стратегија наишла је на одобравање бројних епидемиолога, наводи портал Индекс.

У њој владе прво спроводе строге мере чекића, као што је карантин на неколико недеља, како би брзо и ефикасно сузбиле ширење вируса, купиле време за квалитетније организовање и опремање здравственог система.

Тиме се такође исправља кривуља, односно смањује се број оболелих, чиме се избегава преоптерећење здравственог система, а тиме и бујање броја колатералних жртава и избацивање бројних медицинских стручњака из строја.

Када се број обољелих методом чекића смањи на релативно мали број, државе могу изаћи из карантина и улазе у нову фазу – плеса – у којој се живот наставља, али у новој нормалности, уз одређене рестриктивне мере попут забране великих окупљања, одржавања дистанце и фокусирање на тражење контаката, тестирање, изоловање и издвајање заражених у изолацију.

Заговорници ове стратегије сматрају да би најбоље било да се тестирање спроводи што масовније, како би се могућа жаришта откривала правовремено, чак и међу људима који су још у раној фази, без симптома, како би се они изоловали пре него што заразе велики број људи. Главна идеја ове фазе је да се уз најмање штете купи време и дочека стварање лека или вакцине.

Тањуг