Друштво

РОДИТЕЉИ СУ СВАКО ЈУТРО ДОЛАЗИЛИ ДА МЕ ВИДЕ ЖИВУ! Ако вам је тешко због карантина, прочитајте ЈЕЗИВУ исповест ужичке докторке која је све преживела за време ВАРИОЛЕ!

Многим грађанима је тешко због мера које се уводе због борбе са коронавирусом, али сећање познате ужичке докторке Раде Смиљанић показује да је било и много горих епидемија које су могле бити савладане само крајњом дисциплином и ангажовањем
Њено сведочанство о данима које је проживела у карантину у Чачку, објављено на Фејсбук страници Ужице огласна табла преносимо у целини:

“Прошла сам 1972. год због великих богиња изолацију-карантин у Чачку, као ученица медицинске школе. Карантин је трајао непуних месец дана. Полиција је чувала карантин дан и ноћ.

У једној соби је било нас 12 ученица, које смо имале директни контакт са оболелим од великих богиња. Имале смо 17 год и 18 година. Остале ученице и професори су били у карантину, јер су били у контакту са нама. Због њих смо за сваки излазак у ходник стављале маску, којих је било довољно. На спрату су били цивили због контакт са оболелим-лежали су на истом одељењу чацанске болнице. Неки од цивила су бежали несвесни опасности коју представљају за друге, али их је полиција увек налазила и враћала у карантин.

Имали смо метални тањир и касику, крило уместо стола. Купатила и топле воде није било. Свако јутро мерење температуре, визита, у 10х дезинфекција-по две особе у заштитној опреми од главе до пете са боцама на леђима и прскалицама, су дезинфиковале ваздух, подове, зидове, кревете, никад опрану ћебад. Подела доручка, ручка, вечере од стране особе у комплетној заштитној опреми.

Лекарски прегледи од лекара кризног стаба и брига јер се другарици и мени не прима вакцина.

У дворишту до нашег био је јос један карантин са другом врстом контаката са оболелим.

Једног дана се разболела једна другарица.Одвезена је у адаптирани објекат у другом делу града за сместај и лечење оболелих.

Чекале смо која је следећа на реду. У тој муци, безнађу смо сковале пријатељства за цео живот. Бринуле смо једна за другу, помагале, храбриле и дочекале да здраве изађемо.

Излечена је и другарица која је добила велике богиње.Верујте, није било лако. Сви смо имали родитеље, браћу, сестре и нисмо знали да ли ћемо их икад видети. Мој брат, студент је добио отказ стана због мог карантина, спавао је у трамвају 2 који стално кружи, јер док је била борба са великим богињама нико није издавао собе ни станове у Беграду, а кући није могао да дође, јер је вазила забрана путовања измедју градова. Родитељи су ми били изоловани у стану у Лучанима, сви су се склањали од њих, нису могли ни у продавницу. Са пропусницом су свако јутро у тишини седали у кола,долазили у Чацак, чекали тамо негде далеко од жице и полицајца, да виде да ли ћу и ја изаћи у двориште док се дезинфикују собе,да ме виде зиву.Задовољни одлазили пре опомене полицајца да би опет сутрадан дошли.

Сада корона вирус Цовид-19 захтева само да будемо дисцииновани, изоловани у топлини свога дома, са својом породицом, и да се трудимо да будемо међу оних 20% који се уопште неће разболети. Желим вам да будете један/а од тих 20% на радост породице ,пријатеља, родбине и свих нас!”

Информер.рс/Ужице огласна табла