Хроника

ПОСЛЕ СВИРЕПОГ УБИСТВА МУЖА ОСТАЛА ЈЕ САМА СА ЧЕТВОРО ДЕЦЕ: Драгана је сада очајна, болесна, без наде И МОЛИ ЗА ПОМОЋ

Printscreen

Шесточлана породица Саше Јашаревића из села Брестовац код Лесковца била је једна од имућњих ромских породица јер је глава куће био вредан чвек, па је поред старе сазидао и нову кућу а његова супруга и деца живели су срећно у једном од најлепших лесковачких села. Све су променила три хица из комшијког пиштоља, која су Сашу на најбруталнији начин отерала у смрт.

Тридесетдвогодишња Сашина супруга, Драгана Јашаревић остала је сама са четворицом малолетних синова, старости од 7 до 17 година, изгубљења у свету без посла, без ичије подршке и помоћи, па су њена деца данас више гладна него сита, више боса него обувена, а њихова мајка постала је болесник која нема новац за лекове, наводи Југмедиа.рс.

„Пимамо 20.000 динара социјалне помоћи и 3.200 динара дечјег додатка, али од тога не можемо да живимо, не могу децу да школујем. Од тог новца купим брашно, платим струју, купила сам тројици млађих књиге, а најстарији, који похађа Техничку школу у Лесковцу и који је добар ђак, остао је без књига јер нисам имала новац, па учи тако што позајмљује уџбенике од другова“, прича ова жена која се за непуних годину дана преполовила.

Остали су у без дрва за огрев.

„Идемо са децом по околини и сакупљамо гране да би скували ручак, а у чорбама које кувам нема меса. Моја деца која су била задовољна и имала богате оброке док им је отац био жив, једном месечно пробају по једно парче меса“.

Иако болесна, чим комшијама затреба нека помоћ, трчи да би зарадила по 100, 200 динара.

„Због болести не могу дуже да радим. Комшије су добре, помажу ми, дају по нешто од хране, мени гардеробу, али за синове, који су крупни, нема гардеробе.Тражила сам од Црвеног крста, рекли су ми да немају“.

Најстарији син може викендом да заради неки динар али посла нема.

„С њим имам највише проблема јер немам паре да ми купим месечну карту до Лесковца. Иде возом и месечна карта кошта 2000 динара, али возови се не поклапају са његовим распоредом па увек или закасни на један час или два часа раније изађе да ухвати последњи воз. А аутобуска карта је још скупља – 3.700 динара“, објашњава млада жена која је, каже, под седативима.

Њеног супруга убио је комшија 14.маја 2019.године.

Драгана Јашаревић је у редакцију јуГмедие дошла да исприча своју муку и да замоли наше читаоце за помоћ. Њој и њеној деци потребно је све јер осим струје и телевизора немају ништа. Несрећа не иде сама јер су се и апарати по кући покварили, деца су остала без телефона, а она користи један мобилни телефон покојног супруга, који више личи на крнтију.

Уколико можете, уколико желите, уколико вам срце задрхти над тужном судбином жене која је са 32 године остала удвица, покушавајући да прехрани четворицу својих дечака, помозите добровољним прилозима.

Драгана нема текући рачун. Можете јој се јавити на њен број телефона: 0612069580. Уколико не можете да је добијете, јер је телефон полупокварен, онда можете да позовете њену рођаку из комшилука која се зове Злата и чији је број телефона: 06126021.

(Курир.рс/Југмедиа.рс