Занимљивости

БИО ЈЕ НАЈВЕЋИ ПРЕВАРАНТ У ИСТОРИЈИ: На једној невероватној лажи зарадио милијарде, овако нешто је данас незамисливо!

Foto: Wikipedia

Грегор Мекгрегор, бивши војник и авантуриста, домогао се 1820. године великог комада земље у Средњој Америци, на подручју данашњег Хондураса.

Земљу је наводно добио као принц Појеа, земље за коју нико није чуо пре тога.

Заправо, Мекгрегор је измислио своју државу, назвао је Поје, а себе прогласио њеним принцем (преферирао је назив: Казик од Појеа). Кад се, након путовања по Америци, вратио у Велику Британију, одмах је покренуо “маркетиншку кампању” како би привукао улагаче и колонијалисте у своју земљу.

Према његовим причама, Поје је, мало већи од Вејлса, био земља меда и млека, плодног тла, хладних река препуних злата, густих шума у којима је било мноштво егзотичних плодова и дивљачи. Осим што је описао земљу која је била дијаметрално супротна његовој крутој шкотској груди, он је играо и на мушкост својих сународника тако што је објављивао огласе који су величали пустоловине и храброст оних који се усуде да оду у нове походе, па је тврдио да морају да уложе новац у експедиције док још стигну.

Мекгрегор је једноставно био рођени трговац, обећавао је рај на земљи својим инвеститорима којима је продавао причу да ће бити узор свим људима и да је битно да што пре реагују – јер ако се одмах не покрену, можда пропусте своју шансу.

У случају да му неко није веровао, са собом би носио књигу о предностима мале острвске нације коју је наводно написао капетан Томас Стренџвејс, а радило се о његовој умотворини.

Исто тако, штампао је чак и лажни новац који је давао инвеститорима. Тактика је упалила. Мекгрегор је прикупио 200.000 фунти готовине, и скоро 1.3 милиона фунти у обвезницама (данас би то била противредност од 3.6 милијарди фунти). Крајем 1822. и почетком 1823. године кренуле су прве две експедиције према Појеу, тачније, 250 ентузијастичних будућих насељеника. Али, једном кад су дошли, затекли су потпуно другачију ситуацију од обећане. На обали није било насеља ни путева, земља је била непогодна за обраду, а рекама злата није било ни трага ни гласа.

Убрзо су неприпремљени Шкоти почели да умиру један за другим, све док преосталу трећину није спасио брод којих их је одвео у Белизе. У Велику Британију се вратило њих педесетак, па су се новине брзо расписале о великој превари (иронично, неки од преживелих авантуриста су и даље бранили Мекгрегора, пребацујући кривицу на друге организаторе експедиција).

Мекгрегор је побегао у Француску где је, не бисте веровали, опет почео да продаје исту причу, али су га тамошње власти убрзо прочитале и затвориле.

Након тога се кратко вратио у Единбург одакле је брзо морао да бежи. Вратио се у Средњу и Јужну Америку, где је и преминуо 1845. године. А Поје, како је Мекгрегор назвао обећану земљу, до данас је остала непокорена и напуштена дивљина.

Курир.рс/Еxпресс.хр