Друштво

“ДЕБЕЛИ КЛИНАЦ ТРЧИ, ЗАР ТАКВОГ ДА ЧЕКАМ?!” Возачи ГСП на Фејсбук групи открили ШОКАНТНЕ ПОСТУПКЕ “МАЈСТОРА” с којима се Београђани срећу сваког дана!

Printscreen

Упутство које је објавио један од возача аутобуса на Фејсбук групи у којој су претежно окупљени возачи ГСП-а, упућено млађим и неискуснијим колегама разбеснеће многе путнике. Има ту наравно и сасвим здраворазумских савета, али и оних због којих ћете рећи “чекај бре мало”…

“Једна молба за нове колеге које раније нису возиле аутобус. Не отварајте врата ван станице путницима, не чекајте оне који трче, а баш су далеко од буса јер ако то радите путници ће стећи утисак да сте у обавези да их чекате или да им отворите где се затекну. Када стајете у станицу будите у равни са стубом ако сте први и ако услови то омогућавају. Што то што сам набројао правите проблем другима, а сутра и себи. Ово треба инструктор да вам прича, али …”.

Отварање врата ван станице путницима је свакако и свугде непожељно. Али онда се придржавајте тога и немојте никоме да отварате, чак и колеги који живи баш између две станице и не прија му да препешачи мало до куће, али ни родбини и пријатељима.

И ко је тај ко треба да каже и одреди колика је удаљеност путника подношљива за чекање? Сигурно нећете чекати путника који је у Буевару деспота Стефана сишао са 48-це или 33-ке па прелази улицу да уђе у 23. Али зашто је проблем да сачекате онога ко је већ ту, јер ако га и ви видите онда сигурно није далеко. Зашто је проблем да на станици сачекате који секунд дуже са затварањем врата ако видите да је испред или иза вас аутобус, јер увек има “прелетача”. То вас не кошта много.

Ако трчиш за мном, ниси мој путник и нећу да те чекам

Тако један од искуснијих колега сматра да путник који га није чекао у станици пре отварања врата, није његов путник већ колеге који вози иза њега. “Једном се тастер притиска за отварање врата, једном за затварање, ко је потрчао ухватио ме није”, сматра овај возач.

“Немају џабе возила зумер на вратима који упозорава да се осим затварања врата не може више излазити или улазити… да бисмо се придружили породици европских земаља морамо пре свега мењати свест и навике, а након тога територијално уз подизање стандарда”, наводи други, а ми бисмо их посаветовали да прво крену од себе, да не пуше у возилима, да не псују као кочијаши и да понекад, кад им се неко љубазно обрати, истом мером и одговоре, да не изгледају као да би најрадије закуцали аутобус са свим путницима у неки зид. Рекли бисмо да ћемо тако најпре да се придружимо “породици европских земаља”.

Дебели клинац трчи

  • Ево управо сад пре минут, затварам врата и крећем и неки дебели клинац трчи и рукама ме моли да отворим врата, а већ сам кренуо, кад је видео да нећу да му отворим шутнуо је ногом у бус. И? Таквог да чекам? То је урадио зато што су га раније други чекали. Хвала тим колегама… – наводи возач.

Питамо овог возача зашто је битно што је тај клинац дебео? Зар мршави не трче на превоз? Или би то требало да буде увреда дебелог?

Немојте ни да чекате ако случајно станете други или трећи у низу на станици и отворите врата, а путник стоји негде, можда баш код тог стуба на почетку станице и чека, па потрчи на ваш аутобус, па улети у гужву оних који излазе и улазе у претходни аутобус, па док се мимоиђе с једним, док обиђе другог и трећег, извини се четвртом, ни њега немојте да чекате, јер ни то сигурно нису правила службе. Што бисте ви били фини, ако ни према вама од јутрос касирка није била фина, надрндана била нешто, као да сте јој дужни неки новац, а и не познајете је, сва намргођена, а бора јој се усекла у чело и направила кањон који прети да вас прогута…

  • Ма има ту свега, ја једном приликом излазим из окретнице тј. почетне станице и укључујем се на главну џаду, гледам на десну страну да ме неко не омлати и како сам окренуо главу улево испред мене трчи клинац равно посред возила замало га не ударих, кад он мени маше да му отворим врата, молим те лепо, а ја се попречио на улици… па да л’ је то нормално… – пишу возачи своја искуства са “тркачима” за аутобусима.

Бандити

  • Један старији господин нас је назвао недавно бандитима јер му возило није стало на пешачком прелазу око два метра од станичног стуба – пише један возач.

Возачи напомињу да могу да добију и драконске казне за отварање врата путницима ван стајалишта. Отварање врата ван станице вас може дебело коштати, а такође се и на робију може заглавити ако ти путник при изласку/уласку ван стајалишта доживи тежу несрећу. Приликом поласка из стајалишта уколико сте затворили врата више их не отварајте и сви који трче и јуре тј. касне на бус, сви су они путници колеге иза тебе, наводи један од њих.

“Испадање” из возила

Нужда закон мења, законодавац мора бити свестан под каквим притиском се налази возно особље у оваквим ситуацијама и једноставно треба изменити смер одговорности у случају испадања путника ван стајалишта, обарања од стране другог возила, ломова екстремитета итд, одговорност би сносио искључиво путник након неколико драстичних казни број таквих захтева би се преполовио јер су људи помешали ГСП са ТАXИ службом, напомињу возачи.

Колега је много фин, а ја не ваљам…

  • Био сам присутан ко зна колико пута, колега отвара врата ван стајалишта и чак на семафору када му путник куцка на врата, ја кажем да ја то никад не радим, а он мени даје одговор, ја увек кажем добро друже, нема проблема, али зато правиш проблем другим колегама које раде по ПС-у и чак сам од путника добио критике “како он може да отвори врата ван стајалишта, а ја не”, каже то је све до возача, колега је много фин, а ја не ваљам и трпим критике путника – наводи други возач.

Несносни тастери у “Кинезима”

Да не буде да ми само нешто нападамо возаче, ево неколико упутстава и путницима. У питању су нови кинески аутобуси, који имају звучни тастер за најаву да желите да сиђете на следећој станици. Е, сад није први пут да се Београђани срећу са таквим тастерима, али ови заиста и раде, па многи несвесни да баш они стискају тастер, ураде то и по неколико пута, што изнервира и остале путнике, не само возача. Има наравно и оних који то раде намерно, играју се, јер им је забавно оно што не би требало да раде. Па се дешава да возач заустави аутобус и каже да неће да вози даље, ако путници не престану да се играју.

Сигурни смо да возачи знају да у случају физичког напада на њих можда баш из оваквог неког разлога, возач треба да позове полицију. Ипак, осим у случајевима нужне самоодбране, од “саобраћајног особља се очекује да треба да буде уздржано”.

А присуствовали смо и другим сценама, где је у питању полазак са станице и то окретнице. Возач треба да крене у 22.30, а на семафору се пали зелено, на сату је 22.28, што на линијама које иду “као антибиотик” много значи и та два минута праве разлику. Дотрчава жена до првих врата, моли га да отвори и кад види да нема намеру да то и учини, показује му да му још није време, да ће кренути раније. И он ипак одлази… При том, треба напоменути да на тај аутобус трче само они који њиме иду до краја и немају другу опцију за превоз до куће, а такав је случај био управо са овом путницом.

Свака част за поступак? Или можда ипак не.

телеграф.рс