Друштво

ТРАГЕДИЈА ЗА ТРАГЕДИЈОМ, ШТА СЕ ТО ДЕШАВА?! Пре него што уђете у воду, потребно је да урадите ово! А ако видите дављеника… Стручњак саветује како да избегнете несрећу на купалиштима!

Foto: Youtube Printscreen

Високе темпаратуре и попуштање мера изазов су за одлазак на купалишта. Сезона је тек почела, али готово да нема дана без трагичне вести о утапању на нашим рекама, језерима, базенима. Вода је увек хладнија од температуре нашег тела и потребно је да се човек прво покваси па да онда уђе у воду, саветује Владимир Грујић, председник Удружења спасилаца на води
Јуче се , на Лиду у Земуну, утопио двадесетпетогодишњи младић. Ускочио је да се расхлади и није испливао. Отац је троје деце. Јуче још једна жртва. Двадесетрогодишњи младић удавио на језеру Бела река код Рипња. Први резултати истраге показују да се младић купао у језеру са друштвом и да је заронио.

У данима за нама догодила се још једна трагедија. Петнаестогодишњак је преминуо приликом скакања са скакаонице на базену у Кошутњаку. А пре неколико дана његов вршњак утопио се на плажи Уски вир на Рзаву код Ариља.

Владимир Грујић, председник Удружења спасилаца на води дуже од 20 година ради као спасилац.

  • Дефинитивно је више трагичних случајева ове године, доста несрећа се догодило у последње време на воденим површинама, нису све уређена купалишта. Температуре су високе и процењујемо да није било адаптације за то, одједном је кренула сезона – наводи спасилац.

Према његовим речима, посетиоцима купалишта је потребно времена да се упливају и навикну на воду и високе температуре, као што је потребно и спасиоцима да се навикну.

Говорећи о трагедијама које се дешавају на купалиштима, каже да је одговорност на систему и навео је да не може да се пребаци на спасиоце јер на неким местима их и нема.

Нагласио је да морају да се препознају црне тачке где грађани бораве, и да се та дивља купалишта доведу у ранг регистрованих или да се на неки начин онемогући купање на њима.

Стандарди у спасилаштву

  • Постоје стандарди за обављање ове наше делатности. Ада Циганлија са 40 до 60 спасилаца у пику може да се обезбеди адекватно, али спасилаштво је дефицитарно занимање. Све је мање интресовање за то занимање – навео је и додао је да би се постало спасилац потребне су предиспозиције и стручно усавршавање.
  • Проблем је што на нивоу Србије не постоје дозволе за рад спасилаца. У нашем систему постоје 300 спасилаца, али постоје и друга удружења и сигурно их је 500 у Србији – каже Грујић.

Наводи да постоји правилник који је прописао на колику водену површину колико спасилаца мора да буде. Забрањен је рад скаконица када су грађани, оне су дозвољени само за тренинге.

  • Вода је увек хладнија од температуре нашег тела и потребно је да се човек прво покваси па да онда уђе у воду. Често се прецењују способности. Непливачи не треба да користе купалишта која за њих нису безбедна – истакао је.

Рекао је да никако не треба бити у директном контакту са дављеником и да увек постоји начин да се дода неки предмет како би се помогло.

ртс